Jovan kaže: „Svaka nepravda je greh“ (1. Jovanova 5:17). On takođe kaže: „Ko god čini greh, on prestupa zakon, jer greh je prestup zakona.“ (1. Jovanova 3:4). Pavle uči: „A sve što se ne čini iz vere, greh je.“ (Rimljanima 14:23). Jakov izjavljuje: „Dakle, ko može da čini dobro, a ne čini ga, to mu je greh.“ (Jakovljeva 4:17). Sve ove izjave su bile tada upućene članovima Hristove Crkve koji su primili jevanđeljski zakon.
Greh je kršenje božanskih zakona, poznatih nam po savesti ili otkrivenju. Čovek greši kada postupa protiv svoje savesti i protiv svetlosti i znanja, ne protiv svetlosti i znanja koje je primio bližnji, nego protiv svetlosti i znanja koje je sam primio. Greši samo kada čini suprotno od onoga za šta zna da je ispravno. Do tog trenutka on samo pravi greške. Čovek može imati bolna iskustva iz svojih grešaka, ali ne može grešiti ako ne zna da čini greh. Čovek prvo mora imati savest da bi mogao da je prekrši. „A gde zakon nije dat nema kazne. A gde nema kazne nema ni osude“ (2 Nefi 9:25). „Ko ne može da razlikuje dobro od zla, On je bez greha“ (Alma 29:5).
Ako nema zakona, ili ako čovek ne poznaje zakone, ne može zgrešiti (Alma 42:17) i prekršiti zakon. Iako su Adam i Eva primili pravila ponašanja u rajskom vrtu, nisu mogli da greše jer nisu imali znanja o dobru i zlu. Da nisu jeli od ploda sa drveta poznanja dobra i zla, „ostali bi u stanju nevinosti, nemajući radost, jer nisu poznavali bedu; ne bi činili dobro, jer nisu znali za greh“ (2 Ne. 2:23).
Gospod je koristio isti princip kada je osudio zle fariseje: „Da ste slepi, ne biste imali greha. Ali sada kažete: Vidimo. Zato ostaje vaš greh“ (Jovan 9:41). Prema ovom principu, mala deca „ne mogu da greše... dok ne počnu da budu odgovorna preda mnom“, jer su u svom nevinom stanju „slepa jer neznaju“ (UiZ 29:46-50; Moro. 8:8).
Greh dolazi od đavola. „Sve što je zlo dolazi od đavola“ (Alma 5:40). On je „Gospodar greha“ (Mos 4:14), „autor svakog greha“ (He 6:30); on je „neprijatelj Božiji i neprestano se bori protiv njega; i on poziva i mami na greh i da se stalno čini ono što je zlo“ (Moro 7:12). Kada Sotana bude vezan tokom Milenijuma sa Hristom, deca će „rasti bez greha za svoje spasenje“ (UiZ 45:58). Kada ljudi greše, oni se pokoravaju Sotani (UiZ 29:40); postaju njegove sluge i dobijaju „nagradu“ od njega (Alma 5:38-43). „Ko čini greh, rob je grehu“ (Jovan 8:34).
Hrist je jedini koji je bio potpuno bez greha (UiZ 45:4; Jevrejima 4:14–15; 1. Pet. 2:21–22). „Svi [drugi] su zgrešili i izgubili su slavu Božiju“ (Rim. 3:23; 5:12; UiZ 109:34). Proces spasenja je očišćenje od grehova za ljude da bi mogli da stoje pred Bogom u poslednji dan. „On ih ne može spasiti u njihovim gresima“ (Alma 11:37). Samo pokajanjem, krštenjem i istrajnom pravednošću do kraja, čoveku mogu biti oprošteni gresi.
Oni koji budu uzvišeni na nebu i budu sunaslednici Hrista, „sve je njihovo“ (UIZ 76:54-60). „Ali niko ne poseduje sve osim ako ne bude čist i očišćen od svakog greha“ (UIZ 50:28). Gospod zapoveda onima kojima je oprostio grehe: „Istrajte u slobodi kojom ste oslobođeni; nemojte se zaplitati u greh, nego čuvajte ruke čistima dok Gospod ne dođe“ (UIZ 88:86).
Oproštenje grehova je dostupno samo kroz Hristovo pomirenje: „Ali ako hodimo u svetlosti kao što je On u svetlosti, imamo zajedništvo jedni s drugima, i krv Njegovog Sina Isusa čisti nas od svakog greha. Kada kažemo da nemamo greha, varamo se i istina nije u nama. Ako priznamo svoje grehe, on je veran i pravedan; oprašta nam grehe naše i čisti nas od svake nepravde. Ako kažemo da nismo zgrešili, činimo ga lažovom, i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1:7-10).
Svima koji vole Gospoda i žele spasenje, Nefi se obraća svojim iskrenim povikom radosti: „Probudi se, dušo moja! Ne veni više u grehu! Raduj se, srce moje, i ne daj više mesta neprijatelju duše moje“ (2 Nefi 4:28).
