Fazlija
Jedna od divnih stvari u vezi sa budizmom koja me je u mladim danima
ohrabrila da postanem budista i koja me drzi da budem budista i danas
jeste da se postavljanje pitanja uvek ohrabruje. Ne ocekuje se da
verujete. U jednom od govora iz kanona Buda poducava svog glavnog
ucenika, postovanog Sariputu. Posto mu je rekao sta je imao, Buda ga
pita: "Sariputa, da li verujes u ovo sto sam upravo rekao?" Sariputa
bez oklevanja odgovara: "Ne, ne verujem, zato sto to jos nisam licno
iskusio." A Buda odvraca: "To je dobro! To je dobro!" To je stav koji
treba ohrabrivati u svakome, bilo da je rec o religiji ili nauci. Ne
verovati, vec odrzavati otvoren um sve dok ne steknemo istinsko
iskustvo. Takav stav ide protiv dogmatizma, ide protiv
fundamentalizma, koji ne vidjamo samo u religiji, vec cesto i u nauci."
"Velicina nekog naucnika", kaze stara izreka, "meri se i duzinom
vremena tokom kojeg on sprecava napredak u svojoj naucnoj oblasti."
Sto je naucnik poznatiji, sto je vise uvazavan, to se vise njegovi
stavovi uzimaju kao apsolutna istina. Njegova slava sprecava druge
ljude da te stavove dovode u pitanje; ona odlaze dolazak "bolje"
istine. U budizmu, kada pronadjete bolju istinu, odmah pocnite da je
koristite.
Ajahn Brahmavamso: Buddhism and Science