Ne može se reći da nije označavao nedelju ako znamo da jeste. I to se nije dogodilo kasnije već odmah kod prvih hrišćana. Što se tiče Novog zavjeta pa tu nam se i kaže da su se hrišćani okupljali u prvi dan nedelje što je tada bila nedelja.
Ne, mi zapravo znamo da nije. Gde u Novom zavetu se koristi takva rec za Nedelju? - Nigde! Uvek je "prvi dan od Subote".
Nije to ništa čudno. Rani hrišćani su bili Jevreji a Jevreji dane ravnaju po suboti. Apostoli su pisali jezikom koji su znali i koji se koristio tada. Pa i u Didahiju se isto broje dani od subote ali se jasno ističe da je dan hrišćanskog okupljanja dan Gospodnji tj. nedelja. Tako da nam računanje od subote više govori o kulturnom kontekstu nastanka Novog zavjeta nego o samom značaju šabata kao praznika.
Hriscani su se okupljali svakog dana. Dela 2:46: I svaki dan bijahu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hljeb po kućama, i primahu hranu s radosti i u prostoti srca,
Da su prvi hrišćani držali subotu negdje bi se to zapisalo. Ali nemamo takve podatke.
Kako nema podataka? Citaj Dela apostolska koliko subota nalazimo hriscane u ckrvi:
Subota:
Dela 13:14 Pavle sa "svojim drustvom" ide u sinagogu u Antiohu.
Dela 13:42 Neznabosci mole Pavla da im i druge subote propoveda
Dela 13:44 Druge subote citav grad se sakupio da slusa Pavlovu propoved
Dela 15:21 Apostoli su zakljucili da neznabosci poznaju Mojsijevo ucenje jer to mogu cuti svake subote u zbornicama po svim gradovima
Dela 16:13 Pavle u Subotu na bogosluzenju u Filipi
Dela 17:2 Pavle tri subote ide na bogosluzenje u Solunu
Dela 18.4 Pavle se svake subote nalazi u sinagogama u Korintu.
Nedelja:
Dela 20:7 Ucenici su se skupili u Troji u prvi dan da lome hleb i da kazu zbogom Pavlu koji je sutradan trebao da krene na put.