Posts by Nefi

    Imamo dva utešitelja koji izlaze od Oca. Prvi je Isus Hrist a drugi je sveti Duh. I jedan i drugi su poslani onima koji veruju, a svet pošto ne veruje, neće imati koristi ni od jednog. Isus je tu govorio samo svojim učenicima, jer su samo oni posle krštenja u vodi primili Dar Duha svetoga, jedan dar od Boga kao pravo da Duh sveti bude stalno sa Njima. Ali ko taj dar ne primi nema pravo čak iako je dostojan toga da Duh bude uvek sa Njim.

    To je glavni razlog zašto u mnogim crkvama danas stalni uticaj Duha fali. Zato i mnogi neznaju ko je i šta je Duh sveti jer ga nikada nisu primili.

    Izraz Duh Božji ima više značenja, prvi se odnosi na Duh Boga Oca i njegovu delotvornu snaga i moć koja proizlazi od Njega. Pa onda imamo Duh Hristov i njegova njegovu delotvornu snagu i moć koja proizlazi od Njega, i njegovo svetlo koje ispunjuje beskrjnost svemira i poziva sve ljude da čine dobro, to svetlo je savest čoveka, svako ko sluša svoju savest bude vođen da primi svetog Duha, koji svedoči o Ocu i Sinu i tako spoznaje Oca i Sina.

    Zato je Duh sveti osoba i jedan svedok, jer svedoči o Ocu i Sinu, što znači da i On ima svoju delotvornu snagu i moć koja proizlazi od Njega, a to utičena nas i naše svedočanstvo koje tako možemo dobiti o Ocu i Sinu.

    Sveti Duh je jedna osoba od Duha, koji nema opipljivo telo.
    Zadatak Duha Svetoga je da svedoči o Bogu Ocu i njegovom Sinu Isusu Hristu. Samo potvrdom Svetog Duha možemo imati zaista sigurno svedočanstvo i apsolutnu sigurnost postojanja jednog Boga Oca kao i spasitelja Isusa Hrista.
    Čovek se može prevariti kroz prirodne oči, sluhom, osećajem dodira, svim svojim čulima; postoji samo jedna stvar koja se ne može prevariti. A to je u delu Svetog Duha, moći Duha i Božje sile, koju možemo čuti i osetiti u sebi u našem Duhu.
    Bez Svetog Duha niko od nas ne bi znao da postoji jedan Bog. Niko od nas ne razumeo njegov odnos prema nama i ne bi imao božansko vođstvo u svom životu i niko ne bi bio motivisan da poštuje Božje zapovesti. Drugim rečima, niko se ne bi kvalifikovao da se vrati u Božje prisustvo nakon ovog života. Sveti Duh ima ime ali se spominje po imenu kako bi se sprečila zloupotreba njegovog imena od lažnih proroka. Prorok Nefi ga opisuje da ima izgled kao jedan čovek. "I kad izgovorih ove reči, Duh povika jakim glasom, govoreći: Osana Gospodu, Bogu Svevišnjemu, jer On je Bog nad svom zemljom, da, i to iznad svega. I blagosloven si Nefi jer veruješ u Sina Boga Svevišnjega. Stoga ćeš videti ono što zažele. ... jer govorah Mu kao čovek što govori, jer videh da beše obličja čovečjeg. Pa ipak, znadoh da je to Duh Gospodnji i On mi govoraše kao što čovek sa čovekom govori." (1 Nefi 11:1-6,11)

    Prvo Hram se ne pravi radi Boga nego radi čoveka. U hramu stanuje Božji Duh. Poseta hrama nas uči da tražimo prisustvo Božje i da težimo da se vratimo Njemu. Hram se osvešta svetim sveštenstvom i od tada je dostupan samo onima koji su dostojni da ga posete.

    Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana veruje da je hram više od lepe građevine. Oni veruju da je hram doslovno dom Gospodnji. Hram je sveto mesto gde sveci poslednjih dana slave Isusa Hrista i uče o Njemu. Sveta pisma svetaca poslednjih dana poučavaju da je hram „dom molitve, dom posta, dom vere, dom znanja, dom slave, dom reda, dom Božji” (UIZ 109:8). Mi verujejemo da se hramovi razlikuju od uobičajenih kapela. Mi verujemo da su hramovi mesta na Zemlji koja su najbliža nebu. Isto kao što je za stari Izrael bio Hram centralni objekt obožavanje Boga, tako je to i za nas. Pored toga verujemo da je Bog objavio i zapovedio da gradimo Hramove da bi tu svi primili obuke sa neba.

    Sveci poslednjih dana u hramu uče o Božjem planu za Njegovu decu i sklapaju svete zavete, ili obećanja, da će Ga slediti. U hramovima sveci poslednjih dana obavljaju i obrede kao što je krštenje za preminule članove porodice koji su umrli bez mogućnosti da prime te obrede. Praktikovanje krštenja za mrtve se pominje u Bibliji (videti 1. Korinćanima 15:29). Sveci poslednjih dana takođe veruju da se u hramovima parovi i porodice mogu zapečatiti ili spojiti zajedno za večnost. Tako se Brakovi kok nas sklapaju ne samo za vreme nego i za svu večnost. Te ceremonije pečaćenja omogućavaju porodičnim odnosima da se nastave izvan groba. Mogućnost da porodice budu zajedno ne samo u ovom životu, već i u večnosti, jedan je od najvećih darova koje obećava Jevanđelje Isusa Hrista.

    Hramovi se grade samo tamo gde postoji jedan određeni broj naših članova crkve. Na regiji bivše Jugoslavije ne postoji Hram, ali naši članovi posećuju hramove u blizini. Momemtalno će se graditi Hram u Beču i u Budimpešti, što bi bili hramovi kajbliži nama.

    to piše u Bibliji. Nazivati sveto pismo glupošću nije pametno. Tu piše duh i telo spojeni su živa duša. Kao što piše " i u nosnice mu udahnu dah života; i čovek posta duša živa." duša može umreti sa telom, ali duh čoveka nemože fizički da umre.


    "Ne postoji ništa što nije materijalno a materija je. Svaki duh je materija, ali je čistija i prefinjenija, i može se raspoznati samo čistijim očima; Ne možemo ga videti; ali kada naša tela budu pročišćena, videćemo da je sav od materije."


    "Zato proslavite Boga u svojim telima, i u duhu vašem što je Božje." (1 Kor 6:20)


    "Ovako govori Gospod, koji je razapeo nebesa, zemlji položio temelje i čoveku stvorio duh koji je u njemu." (Zaharija 12:1)


    "A sȃm Bog mira neka vas posvema posveti. I celo vaše biće — duh i duša i telo — neka se besprekorno sačuva o dolasku Gospodina našega Isusa Hrista." (1. Sol 5:23)


    ISUS POSLE SMRTI PREDAJE SVOJ DUH OCU

    "Isus povika snažnim glasom i reče: »Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!« I rekavši to, izdahnu." (Lk 23:46)

    Znamo da posle toga Isus nije prestao da egzistira, jer Petar opisuje da je posetio i propovedao mrtvima.

    "Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživevši Duhom; Kojim sišavši propoveda i duhovima koji su u tamnici, Koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme Nojevo, kad se gradjaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade od vode." (1. Petrova 3:18-20)

    "Zato se i mrtvima propovedi jevandjelje, da prime sud po čoveku telom, a po Bogu da žive duhom." (1. Petrova 4 :6)


    JAKOV UČI DA JE TELO BEZ DUHA MRTVO A NE OBRNUTO:

    "Kao što je, naime, telo bez duha mrtvo." (Jakov 2:26)


    RAZLIKUJE SE DUH I DUŠA

    "Marija pak reče: »Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju; (Luka 1:46,47)


    "I Gospod, Bog, načini čoveka od praha zemaljskoga, i u nosnice mu udahnu dah života; i čovek posta duša živa." (Post 2:7)


    "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao."

    (Knjiga Propovednika 12:7)


    ZNAČI DA SE ČOVEK SASTOJI OD TELA ; DUHA I DUŠE

    DUŠA NASTAJE KADA SE TELO I DUH SPOJE, TADA POSTAJE DUŠA ŽIVA

    Duh može da egzistira bez fizičkog tela ali telo ne bez Duha.

    A smrt koju ti pominješ za koju je Sotona rekao da nećete umreti, odnosi se na fizičku smrt ali i na duhovnu smrt, koja je odvojenost od Boga.

    Znamo da Adam i Eva nisu odmah umrli fizički kada su jeli od ploda, nego oko 900 godina kasnije, ali su postali odmah duhovno mrtvi jer su isterani iz Edenskog vrta i postali odvojeni od Boga. Tek kasnije kada su se pokajali ponovo su duhovno oživeli.

    Fizička smrt nastaje kada telo postane bez funkcije, a tada Duha napušta telo. A Duh nemože fuzički da umre jer je besmrtna, ali može duhovno da umre a ta smrt je odvojenost od Boga zauvek.

    Sotona je doživeo takvu duhovnu smrt, ali pošto i On nemože da fizički umre, propremljeneo je mesto za njega i za sve koji ga slede.


    Naša tela su Božji hramovi
    Jedan od najvećih blagoslova koje smo primili kada smo došli na zemlju bilo je fizičko telo. Potrebno nam je fizičko telo da bismo postali poput našeg Nebeskog Oca. Naša tela su toliko važna da ih Gospod naziva hramovima Božjim (videti 1. Korinćanima 3:16–17; 6:19–20). Naša tela su sveta. Pošto su naša tela važna, naš Nebeski Otac želi da se dobro brinemo o njima. On zna da možemo biti srećniji i bolji ljudi ako smo zdravi. Sveti Duh može biti sa nama ako su naša tela i um čisti. Naš Otac zna da se suočavamo sa iskušenjima da ne postupamo mudro sa svojim telima ili da uzimamo štetne supstance. Iz tog razloga nam je rekao šta je dobro za naše zdravlje, a šta loše. Mnogo toga što nam je Bog dao u vezi sa dobrim zdravljem nalazi se u knjizi "Učenje i Zaveti" u odseku 89. Ovo otkrivenje koje je dobio Joseph Smith, zove se "Reč mudrosti". Bog je dao ovo otkrivenje kao uputstvo za naše zdravlje i mudrost i obećao nam je velike blagoslove zdravlja i mudrosti ako se držimo tog otkrivenja.


    Zapoveđeno nam je da ne unosimo određene štetne supstance u naše telo
    Gospod nam zapoveda da ne koristimo pića koja sadrže alkohol. Žestoka pića često donose okrutnost, siromaštvo, bolesti i zavisnost. Često su uzrok nepoštenja, gubitka moralne čistote i zdravog rasuđivanja. Oni su prokletstvo za sve koji ih piju. Trudnice koje piju mogu da nanesu fizičku i mentalnu štetu svojoj deci. Mnoge saobraćajne nesreće svake godine prouzrokuju ljudi koji piju alkohol. Dalje, Gospod nam je rekao da i „duvan nije za telo“ (UiZ 89:8). On je takođe štetan za naše telo i naš duh. Tu spada inhaliranje cigareta ili cigara, kao i žvkanje duvana. Naučnici su dokazali da duvan izaziva mnoge bolesti i može da naškodi nerođenoj deci. Gospod takođe savetuje da ne pijemo tople napitke (videti UiZ 89:9). A to se misli na kafu i crni čaj koji sadrže štetne substance. Treba izbegavati sva pića koja sadrže štetne sustance. Isto tako nije dobro koristiti lekove, osim ako su neophodni. Mnoge droge su još opasnije od alkohola i duvana. Oni koji uzimaju drogu treba i koji su postali zavisni od nje treba da potraže pomoć u određenim ustanovama i da se mole za snagu i da se potrude kako bi se u potpunosti pokajali i očistili. Moramo izbegavati sve što je štetno za naše telo. Ne smemo uzimati nikakve supstance koje stvaraju zavisnost. Takođe treba da izbegavamo da jedemo previše i da se zdravo hranimo. Reč mudrosti nam ne govori sve šta treba da činimo, ali nam daje smernice. To je koristan duhovni zakon. To je takođe vredan duhovni zakon. Živeći Reč mudrosti postajemo duhovno jači. Mi čistimo svoje telo da bi Duh Gospodnji mogao da prebiva u nama.


    Učeni smo da su određene supstance dobre za naše telo
    Voće, povrće i zdrave biljke su dobri za nas. Trebalo bi da ih koristimo sa mudrošću i zahvalnošću. Meso ptica i životinja takođe nam je dato za hranu. Međutim, meso treba da jedemo umereno (videti UIZ 49:18; 89:12). Riba je takođe dobra za jelo. Žitarice su dobre za nas. Pšenica je posebno dobra za nas.


    Važni su rad, odmor i vežbanje
    Osim Učenja i zaveta 89, drugi stihovi nam takođe govore o tome kako možemo biti zdravi. Oni nam govore: „Izbegavajte besposlenost, izbegavajte nečistotu... izbegavajte spavanje više nego što je potrebno, idite rano na spavanje da ne biste bili umorni, ustajte rano da bi vaša tela i vaš duh bili sveži“ (UiZ 88:124). Takođe nam je rečeno: „Šest dana radi i sve svoje poslove obavi“ (Izlazak 20:9). Gospod nas savetuje da ne radimo više nego što imamo snage (videti UiZ 10:4). Hranljivi obroci, redovno vežbanje i adekvatan san su neophodni za snažno telo, baš kao što dosledno proučavanje Svetih pisama i molitva jačaju um i duh.


    Blagoslovi obećani za život po Gospodnjem zakonu zdravlja
    Naš Nebeski Otac nam je dao zdravstvene zakone da nas nauči kako da se brinemo o svojim telima. Sveta pisma nam govore o Božjim zakonima: „Nisam dao nikakve vremenske zapovesti, jer su moje zapovesti duhovne“ (UiZ 29:35). To znači da su njegove zapovesti u vezi sa našim fizičkim stanjem za naše duhovno blagostanje. Kada se držimo Gospodnjeg zakona zdravlja i poštujemo njegove druge zapovesti, Gospod obećava da će nas blagosloviti fizički i duhovno. U odnosu na fizičko telo, obećava nam se dobro zdravlje. Kao rezultat tog dobrog zdravlja, „trčaćemo i nećemo se umarati, i hodaćemo i nećemo malaksati“ (UIZ 89:20). Ovo je veliki blagoslov, ali duhovni blagoslovi koje nam je obećao su čak i veći od fizičkih. Gospod nam obećava da ćemo „naći... mudrost i velika riznice znanja, to jest skrivene riznive“ (UIZ 89:19). Bićemo poučeni važnim istinama od Svetog Duha kroz otkrivenje. Naše fizičko telo je instrument našeg duha. U otkrivenju Reči mudrosti, rečeno nam je da svoja tela čuvamo od nečistoća koje mogu narušiti, čak i uništiti, ta delikatna fizička čula koja su povezana sa duhovnom komunikacijom. Reč mudrosti je ključ ličnog otkrivenja. Gospod takođe obećava da će nas "anđeo uništitelj mimoići, kao i decu Izraelovu, i neće nas pogubiti. "Ako ti i ja želimo blagoslove života, zdravlja, snage tela i uma; ako želimo da nas anđeo uništitelj mimoiđe, kao što je to činio u danima Izraelovih sinova, trebamo se držati Reči mudrosti; onda se Bog obavezuje da će nas blagosloviti.

    Svako ima svog Duha kao i silu svog sopstvenog duha. Ali i sveti Duh koji je jedna osoba ima svoju silu, ali drugi zadatak. Sveti Duh ima ubedljivu moć, da nas ubedi šta je istina, On svedoči o Ocu i o Sinu. Kada nam svojom moći to obajavi onda mi imamo svedočanstvo o Ocu i Sinu.

    Što se Marijinog začeće tiče trebamo biti svesni da je "sila svevišnjega" sila Boga Oca i da je Marija zaista ostala trudna od Bog Oca, i da je Ona zaista imala u sebi zapravo dete Božje i da je Isus bio zapravi Sin Večnoga Boga i Oca. Kako je to učinjeno uopšte nije bitno, bitno je da razumemo da je Isus zaista Božji Sin sa svim božanskim osobinama, koje Sn nasleđuje od svog oca i majke.

    Isus je imao smrtnu majku i tako je imao smrtnost u sebi. To je bilo nužno da bi Isus mogao da položi svoj život, ali On je imao od svog oca i besmrtnost, što je bilo nužno da bi On mogao da posle svoje smrti ponovo uzme svoj život i tako omogući vaskrsenje mrtvih.

    "Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a mogu da ga opet uzmem - ovaj nalog sam primio od svog Oca." (Jov 10:17,18)

    Crkva Hristova ili zajednica crkve Isusa Hrista su bili oni koji su pripadali jedini carstvu Božjeg. Ma koliko se mi trudili van takve crkve nemožemo samovoljno da uzmemo takvu čast nego moramo biti pozvani kao Aron.

    Isus je ustanovio jednu takvu crkvu sa Apostolima i prorocima, svako odstupanje od takve crkve je samo jedno kopiranje Nje, ali nikada nemože postati original, ma koliko se njeni pripadnici trudili da budu dobri ljudi.

    Isus nije Sin svetog Duha nego Boga oca.

    "Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji." (Luka 1:35)

    Isus je bio jedinorođeni Sin našeg Nebeskog Oca po telu - jedino dete čije je smrtno telo rodio naš Nebeski Otac. Njegova smrtna majka, Marija, nazivana je devicom „i pre inakon što ga je rodila“ Isus je jedina smrtna osoba ikadarođena od device. On je jedinaosoba koja je ikada imalabesmrtnog oca i Boga. Njegova majka, Marija, beše odnesena u Duhu, bila je osenjena silomsvevišnjega, silom Boga Oca i zatrudnela je moći Svetog Duha. To je rezultiralo rođenjem Sina Božjeg. Isus nije Sin Svetog Duha, već Sin Božiji. Učenja koja odbijaju devičansko rođenje Hristovo krajnje su lažne i otpadničke. Isus je tako nasledio prirodu Boga Oca i zato je Isus božanstven, njegovo direktno poreklo od Oca i činjenicu da jeSveti Duh bio instrument, ali ne i izvor Isusovogbožanskog roditeljstva.

    Pa ako je to čudno, nije li stvaranja i nastanak života takođe jedno čudo? Nije li Bog dao Adamu i Evi, našim praroditeljima, moć da stvaraju decu? Zašto je onda ta činjenica normalna a da Bog uzme i stavi svoj genetski material u smrtnu ženu i tako dobije sina, nešto čudno i nemoguće? Iako nigde ne piše kako se to zapravo dogodilo, piše da to nije desilo od Duha svetoga nego "MOĆI" Duha svetoga.

    "A gle, rodiće ga Marija, ... i ona će biti devica, dragocena i izabrana posuda, koja će biti osenjena i zatrudneće moću Svetog Duha, i rodiće sina, da, i to Sina Božjeg." (Alma 7:10)

    Marija nije ostala trudna od Duha svetoga nego od Boga Oca.

    "Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji." (Luka 1:35)

    Duh sveti tu isto igra naeku ulogu, ipak Isus nije Sin Duha svetoga nego Boga Oca,

    "A gle, rodiće ga Marija, ... i ona će biti devica, dragocena i izabrana posuda, koja će biti osenjena i zatrudneće moću Svetog Duha, i rodiće sina, da, i to Sina Božjeg." (Alma 7:10)

    Vera u Isusa Hrista je bitna za spas, to je tačno. Sve što je On učio takođe. Ali sveti Duh radi na tome da nas očisti od greha i pomaže nam da steknemo božansku narav. Zato piše:

    "A plod je Duha: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, umerenost." (Galaćanima 5:22,23)

    da, u pravu ste, dobiti svetog duha nije Garancija da će ostati kod nas, jer smo i dalje izloženi raznim kušnjama.

    Ali ko ima Dar Duha svetoga ima pomoćnika koji mu daje snagu u iskušenjima, On nas bodri i jača, ali samo dokle ga slušamo. Ali ako se odlučimo da ga ignorišemo ili ne slušamo On se povuče jer mi i dalje imamo slobodnu volju.

    "Dar Svetog Duha oživljava celokupno naše razmišljanje, umnožava, uvećava, proširuje ipročišćava sveprirodne sklonosti i osećanja i prilagođava ih legitimnojupotrebi kroz dar mudrosti. Nadahnjuje, razvija, neguje i omogućava sazrevanju svih čistih naklonosti, radosti, senzacija i raspoloženja naše prirode. Ona nadahnjuje vrlinu, dobrodušnost, ljubaznost, saosećanje, dobrotu i dobročinstvo. Otkriva lepotu osobe, oblika i izgleda. Jača sve oblasti fizičke i intelektualne osobe. Jača živce i daje im elastičnost. Ukratko: Dakle, to je srž za kosti, radost za srce, svetlost za oči, muzika za uši i život celog bića." (Parley P. Pratt)

    Samo sveti Duh se prima kao Dar Duha svetoga polaganjem ruku, posle pravilnog krštenja uranjaenjm u vodi, og nekog ko ima određenu vlast sveštenstva.

    Iako sveti Duh može i pre krštenja sići na nekoga i tako mu posvedočiti da je sveto pismo istinito, ali pravo da bi stalno bi sa nama imamo samo ako primimo dar Duha svetoga.

    Mnogi koji prvi put Bibliju čitaju i osete svetog Duha odmah misle da su primili dar duha svetoga i da ih je Bog pozvao, ali to nije tako. Postoji razlika između momentalnog svedočenja od Svetog Duha i dara Svetog Duha. Kornelije je primio Svetog Duha pre svog krštenja, što je za njega predstavljalo Božju moć koja ga je uverila u istinitost jevanđelja, ali nije mogao da primi dar Svetog Duha sve dok se nije krstio. Da nije preuzeo na sebe taj znak, odnosno obred, Sveti Duh, koji ga je uverio u istinitost Boga, bi ga napustio. [Videti Dela apost. 10:1–48.]

    Svaka zapovest, svaka nadahnuta reč, svaka objava od Boga bila je zapisano od apostola, a sada odjednom pamte i ne pišu ništa? I to o važnim uredbama i obredama jevanđelja od kojim zavisi spasenje Postoji poslovica koja kaže "pametan piše a budala pamti". I Muslimani tako nešto tvrde da se pamtilo i nije pisalo. Svako zna da je čovek po prirodi zaboravan. Ja sumnjam da je to zaista tako bilo. Sigurno su crkvini oci preneli ono što su znali, ali i tu nisu bili svi istog mišljenja. Da je to bilo zapisano pamtilo bi se i prenelo se lakše.

    Apostoli su imali više spisa nego što je danas sačuvano. Novi zavet nije celokupan. To predanje koje je sačuvano, bilo je sigurno prethodno zapisano, pa se kasnije izgubilo. To je bio glavni razlog sabora 325. godine u Nikeji, jer da su imali sve pismeno nebi trebali da se sastanu da utvrde šta je ispravno a šta nije. Origen na primer je zapisao sva izvorna učenja i predavanja, samo ipak su ih kasnije proglasili herezom.

    Da novi zavet nije celokupan možemo pročitati u njemu:

    U novom zavetu se pominju pisma kao, Poslanica pre poslanice Korinćanima (1 Kor 5:9), još jedna poslanica Efescima (Ef 3:3), poslanica iz Laodikije (Kol 4:16), još jedna poslanica od Jude (Juda 1:3). One što su poznate.

    To su samo one što su poznate...