Nefi
Crkva Isusa Hrista (mormoni)
- Poruke
- 230
- Poena
- 18
PRAVDA I MILOST
"I evo, sine moj, opažam da ima još nešto što uznemirava um tvoj, što ne možeš da razumeš – što se odnosi na pravdu Božju u pogledu kažnjavanja grešnika jer nastojiš da veruješ da je nepravda da grešnik bude predat u stanje bede.
Evo, gle, sine moj, objasniću ti to. Jer gle, pošto Gospod Bog otera naše prve roditelje iz vrta edenskog, da obrađuju zemlju odakle behu uzeti – da, istera On čoveka, i na istočnom kraju vrta edenskog postavi heruvime i mač plameni koji se okretaše na sve strane, da čuvaju drvo života –
Evo, vidimo kako čovek beše postao kao Bog, razlikujući dobro i zlo. I da ne bi ispružio ruku svoju i uz to ubrao sa drveta života, i jeo i zauvek živeo, smesti Gospod Bog heruvime i mač plameni, da ne bi ploda jeo –
I tako vidimo da čoveku beše dato vreme da se pokaje, da, vreme probe, vreme da se pokaje i služi Bogu.
Jer gle, da Adam odmah beše ispružio ruku i jeo sa drveta života, živeo bi zauvek, po reči Božjoj, nemajući vremena za pokajanje. Da, i uz to, reč Božja bila bi beskorisna, a veliki plan spasenja bio bi osujećen.
Ali gle, čoveku beše određeno da umre – stoga, budući da behu isključeni od drveta života beše potrebno da budu isključeni sa lica zemaljskog – i čovek postade zauvek izgubljen, da, postaše oni pali ljudi.
I evo, po tome vidiš da naši prvi roditelji behu isključeni i vremenski i duhovno iz prisustva Gospodnjeg. I tako vidimo da postaše podložni da slede svoju sopstvenu volju.
Evo, gle, ne beše korisno da čovek bude pošteđen te vremenske smrti, jer bi to uništilo velik plan za sreću.
Stoga, pošto duša nikad ne umire, a pad beše navukao na ljudski rod duhovnu smrt kao i vremensku, to jest, behu oni isključeni iz prisustva Gospodnjeg, beše potrebno da ljudski rod bude pošteđen te duhovne smrti.
Stoga, pošto behu postali telesni, čulni i đavolski po prirodi, ovo probno stanje postade za njih stanje da se pripreme. Postade ono pripremno stanje.
A sad seti se, sine moj, da ne beše plana otkupljenja, (ostavljamo ga po strani) čim bi oni umrli duše njihove bile bi bedne jer bi bile isključene iz prisustva Gospodnjeg.
I evo, ne beše načina da se ljudi izuzmu od tog palog stanja koje čovek beše navukao na sebe zbog neposlušnosti svoje;
Stoga, u skladu sa pravdom, plan otkupljenja ne bi mogao biti izvršen, osim uz uslov pokajanja ljudi u tom probnom stanju, da, tom pripremnom stanju. Naime, bez tih uslova, milost ne bi mogla imati dejstvo sem ako ne bi uništila delo pravde. A delo pravde ne može biti uništeno. Da je tako, Bog bi prestao da bude Bog.
I tako vidimo da ceo ljudski rod pade, i behu oni u rukama pravde. Da, pravde Božje koja ih predade da zauvek budu isključeni iz Njegovog prisustva.
I evo, plan milosti se ne bi mogao izvršiti da ne beše izvedeno pomirenje. Stoga sam Bog izvršava pomirenje za grehe sveta da bi ostvario plan milosti, da bi udovoljio zahtevima pravde, da bi mogao biti savršen Bog, pravedan Bog, i uz to milostiv Bog.
Evo, pokajanje ne bi moglo doći ljudima ukoliko ne bi bilo kazne, koja je večna kao što život duše treba da bude, utvrđena nasuprot planu sreće koji je večan kao i život duše.
Evo, kako bi se čovek mogao pokajati sem ako ne bi zgrešio? Kako bi mogao zgrešiti ako zakona ne bi bilo? Kako bi zakon mogao postojati ako kazne ne bi bilo?
Evo, kazna beše utvrđena, i pravedan zakon dat, koji kod čoveka izazva grižu savesti.
Evo, da zakon ne beše dat – ako je čovek ubio, trebalo bi da umre – bi li se plašio da umre ako ubije?
A uz to, da ne beše dat zakon protiv greha, ljudi se ne bi plašili da greše.
I da zakon ne beše dat, pogreše li ljudi, šta bi pravda mogla da učini, ili milost, jer ne bi polagali pravo na živo stvorenje?
Ali zakon je dat i kazna utvrđena i dodeljeno pokajanje, ono pokajanje na koje milost polaže pravo. Inače, pravda polaže pravo na živo stvorenje i sprovodi zakon, a zakon nameće kaznu. Da nije tako, dela pravde bila bi uništena, a Bog bi prestao da bude Bog. Ali, Bog ne prestaje da bude Bog, i milost polaže pravo na pokajnika, a milost dolazi zbog pomirenja, a pomirenje ostvaruje vaskrsenje mrtvih, a vaskrsenje mrtvih vraća ljude u prisustvo Božje. I tako se oni obnavljaju za prisustvo Njegovo, da im se sudi u skladu sa delima njihovim, po zakonu i pravdi.
Jer gle, pravda sprovodi sve zahteve svoje, a i milost polaže pravo na sve što je njeno. I tako se ne spašava niko osim istinski pokajanih.
Šta, misliš li da milost može da uskrati pravdu? Kažem ti, ne, ni najmanje. Da je tako, Bog bi prestao da bude Bog.
I tako, Bog ostvaruje svoje velike i večne zamisli, koje behu pripremljene od postanka sveta. I tako dolazi do spasenja i otkupljenja ljudi, a i njihovog uništenja i bede.
Stoga, o sine moj, ko god hoće može da dođe i slobodno pije vode života, a onaj koji neće da dođe, ne primorava se da dođe, ali u poslednji dan biće obnovljen prema delima svojim.
Ako htede da zlo čini, a ne pokaja se u dane svoje, gle, zlo će mu biti učinjeno u skladu sa obnovom Božjom.
I evo, sine moj, želim da ne dopustiš više da te to uznemirava, i neka te samo gresi tvoji uznemiravaju takvim nemirom koji će te privesti pokajanju.
O, sine moj, želim da više ne poričeš pravdu Božju. Ne nastoj se ni malo pravdati za grehe svoje poricanjem pravde Božje, već pusti da pravda Božja i milost Njegova i trpeljivost Njegova potpuno zavladaju u tvom srcu. I neka te to obori do u prah u poniznosti."
(Alma 42 - Mormonova Knjiga)
"I evo, sine moj, opažam da ima još nešto što uznemirava um tvoj, što ne možeš da razumeš – što se odnosi na pravdu Božju u pogledu kažnjavanja grešnika jer nastojiš da veruješ da je nepravda da grešnik bude predat u stanje bede.
Evo, gle, sine moj, objasniću ti to. Jer gle, pošto Gospod Bog otera naše prve roditelje iz vrta edenskog, da obrađuju zemlju odakle behu uzeti – da, istera On čoveka, i na istočnom kraju vrta edenskog postavi heruvime i mač plameni koji se okretaše na sve strane, da čuvaju drvo života –
Evo, vidimo kako čovek beše postao kao Bog, razlikujući dobro i zlo. I da ne bi ispružio ruku svoju i uz to ubrao sa drveta života, i jeo i zauvek živeo, smesti Gospod Bog heruvime i mač plameni, da ne bi ploda jeo –
I tako vidimo da čoveku beše dato vreme da se pokaje, da, vreme probe, vreme da se pokaje i služi Bogu.
Jer gle, da Adam odmah beše ispružio ruku i jeo sa drveta života, živeo bi zauvek, po reči Božjoj, nemajući vremena za pokajanje. Da, i uz to, reč Božja bila bi beskorisna, a veliki plan spasenja bio bi osujećen.
Ali gle, čoveku beše određeno da umre – stoga, budući da behu isključeni od drveta života beše potrebno da budu isključeni sa lica zemaljskog – i čovek postade zauvek izgubljen, da, postaše oni pali ljudi.
I evo, po tome vidiš da naši prvi roditelji behu isključeni i vremenski i duhovno iz prisustva Gospodnjeg. I tako vidimo da postaše podložni da slede svoju sopstvenu volju.
Evo, gle, ne beše korisno da čovek bude pošteđen te vremenske smrti, jer bi to uništilo velik plan za sreću.
Stoga, pošto duša nikad ne umire, a pad beše navukao na ljudski rod duhovnu smrt kao i vremensku, to jest, behu oni isključeni iz prisustva Gospodnjeg, beše potrebno da ljudski rod bude pošteđen te duhovne smrti.
Stoga, pošto behu postali telesni, čulni i đavolski po prirodi, ovo probno stanje postade za njih stanje da se pripreme. Postade ono pripremno stanje.
A sad seti se, sine moj, da ne beše plana otkupljenja, (ostavljamo ga po strani) čim bi oni umrli duše njihove bile bi bedne jer bi bile isključene iz prisustva Gospodnjeg.
I evo, ne beše načina da se ljudi izuzmu od tog palog stanja koje čovek beše navukao na sebe zbog neposlušnosti svoje;
Stoga, u skladu sa pravdom, plan otkupljenja ne bi mogao biti izvršen, osim uz uslov pokajanja ljudi u tom probnom stanju, da, tom pripremnom stanju. Naime, bez tih uslova, milost ne bi mogla imati dejstvo sem ako ne bi uništila delo pravde. A delo pravde ne može biti uništeno. Da je tako, Bog bi prestao da bude Bog.
I tako vidimo da ceo ljudski rod pade, i behu oni u rukama pravde. Da, pravde Božje koja ih predade da zauvek budu isključeni iz Njegovog prisustva.
I evo, plan milosti se ne bi mogao izvršiti da ne beše izvedeno pomirenje. Stoga sam Bog izvršava pomirenje za grehe sveta da bi ostvario plan milosti, da bi udovoljio zahtevima pravde, da bi mogao biti savršen Bog, pravedan Bog, i uz to milostiv Bog.
Evo, pokajanje ne bi moglo doći ljudima ukoliko ne bi bilo kazne, koja je večna kao što život duše treba da bude, utvrđena nasuprot planu sreće koji je večan kao i život duše.
Evo, kako bi se čovek mogao pokajati sem ako ne bi zgrešio? Kako bi mogao zgrešiti ako zakona ne bi bilo? Kako bi zakon mogao postojati ako kazne ne bi bilo?
Evo, kazna beše utvrđena, i pravedan zakon dat, koji kod čoveka izazva grižu savesti.
Evo, da zakon ne beše dat – ako je čovek ubio, trebalo bi da umre – bi li se plašio da umre ako ubije?
A uz to, da ne beše dat zakon protiv greha, ljudi se ne bi plašili da greše.
I da zakon ne beše dat, pogreše li ljudi, šta bi pravda mogla da učini, ili milost, jer ne bi polagali pravo na živo stvorenje?
Ali zakon je dat i kazna utvrđena i dodeljeno pokajanje, ono pokajanje na koje milost polaže pravo. Inače, pravda polaže pravo na živo stvorenje i sprovodi zakon, a zakon nameće kaznu. Da nije tako, dela pravde bila bi uništena, a Bog bi prestao da bude Bog. Ali, Bog ne prestaje da bude Bog, i milost polaže pravo na pokajnika, a milost dolazi zbog pomirenja, a pomirenje ostvaruje vaskrsenje mrtvih, a vaskrsenje mrtvih vraća ljude u prisustvo Božje. I tako se oni obnavljaju za prisustvo Njegovo, da im se sudi u skladu sa delima njihovim, po zakonu i pravdi.
Jer gle, pravda sprovodi sve zahteve svoje, a i milost polaže pravo na sve što je njeno. I tako se ne spašava niko osim istinski pokajanih.
Šta, misliš li da milost može da uskrati pravdu? Kažem ti, ne, ni najmanje. Da je tako, Bog bi prestao da bude Bog.
I tako, Bog ostvaruje svoje velike i večne zamisli, koje behu pripremljene od postanka sveta. I tako dolazi do spasenja i otkupljenja ljudi, a i njihovog uništenja i bede.
Stoga, o sine moj, ko god hoće može da dođe i slobodno pije vode života, a onaj koji neće da dođe, ne primorava se da dođe, ali u poslednji dan biće obnovljen prema delima svojim.
Ako htede da zlo čini, a ne pokaja se u dane svoje, gle, zlo će mu biti učinjeno u skladu sa obnovom Božjom.
I evo, sine moj, želim da ne dopustiš više da te to uznemirava, i neka te samo gresi tvoji uznemiravaju takvim nemirom koji će te privesti pokajanju.
O, sine moj, želim da više ne poričeš pravdu Božju. Ne nastoj se ni malo pravdati za grehe svoje poricanjem pravde Božje, već pusti da pravda Božja i milost Njegova i trpeljivost Njegova potpuno zavladaju u tvom srcu. I neka te to obori do u prah u poniznosti."
(Alma 42 - Mormonova Knjiga)