- Poruke
- 1,195
- Reakcijski bodovi
- 42
- Bodovi
- 48
U Starom Zavetu kao i u Hristovoj Crkvi, oni koji imaju odgovarajuću svešteničku vlast stavljaju ruke na glavu osobe koja prima obred ili blagoslov. Ovaj čin se uvek koristio kao način priziva Božju moć. Postanje 48:14 kaže: „Izrael pruži desnu ruku svoju i položi je na glavu Jefremovu“, da mu da blagoslov. Petar i Jovan dali su dar Svetog Duha na isti način: „Tada položiše ruke na njih, i oni primiše Svetog Duha“ (Dela 8:17). Prateći istu proceduru, članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana obavljaju svešteničke obrede polaganjem ruku, i to je vitalni deo njenog učenja. Članci vere, crkve objašnjavaju neka od najosnovnijih načela verovanja, svetaca poslednjih dana: "Verujemo da su osnovni principi i obredi Jevanđelja: prvo, vera u Gospoda Isusa Hrista;drugo, pokajanje; treće, krštenje uranjanjem za oprost greha; četvrto, polaganje ruku za dar Svetog Duha." (Članci vere 4–5).
Neki od ovih obreda rukopoloženja su potvrda, blagoslov bolesnih, odabiranje članova crkve za služenje u pozivima i drugim svešteničkim blagoslovima, kao što su očevi blagoslovi i patrijarški blagoslovi.
Da bi imali ovlašćenje da izvrše ovaj čin „polaganja ruku“, muški članovi Crkve moraju primiti odgovarajuće ovlašćenje tako što će im nosilac sveštenstva koji ima odgovarajuće ovlašćenje položiti ruke na glavu. Odgovarajuće svešteničko ovlašćenje je preneto u Crkvi od apostola Petra, Jakova i Jovana, 1829.g. Ovi apostoli su primili svoje ovlašćenje od Hrista, a zatim su posetili Džozefa Smita i Olivera Covderija koji su i rukopoložili u sveštenstvo. Od Džozefa Smita, sveštenstvo je preneto u neprekinutoj liniji od Hrista, preko apostola do Džozefa Smita .
Imati autoritet sveštenstva nije isto kao imati moć da se to sveštenstvo koristi. Mi učimo da osoba mora biti dostojna da bi mogla da koristi moć sveštenstva. Svi mi koji imamo sveštenstvo imamo autoritet da delujemo za Gospoda, ali efikasnost našeg autoriteta – ili ako želite, moći koja dolazi kroz taj autoritet – zavisi od obrasca naših života; zavisi od naše pravednosti („Priesthood—Authority and Power“, Ensign , maj 1976, 32).
Neki od ovih obreda rukopoloženja su potvrda, blagoslov bolesnih, odabiranje članova crkve za služenje u pozivima i drugim svešteničkim blagoslovima, kao što su očevi blagoslovi i patrijarški blagoslovi.
Da bi imali ovlašćenje da izvrše ovaj čin „polaganja ruku“, muški članovi Crkve moraju primiti odgovarajuće ovlašćenje tako što će im nosilac sveštenstva koji ima odgovarajuće ovlašćenje položiti ruke na glavu. Odgovarajuće svešteničko ovlašćenje je preneto u Crkvi od apostola Petra, Jakova i Jovana, 1829.g. Ovi apostoli su primili svoje ovlašćenje od Hrista, a zatim su posetili Džozefa Smita i Olivera Covderija koji su i rukopoložili u sveštenstvo. Od Džozefa Smita, sveštenstvo je preneto u neprekinutoj liniji od Hrista, preko apostola do Džozefa Smita .
Imati autoritet sveštenstva nije isto kao imati moć da se to sveštenstvo koristi. Mi učimo da osoba mora biti dostojna da bi mogla da koristi moć sveštenstva. Svi mi koji imamo sveštenstvo imamo autoritet da delujemo za Gospoda, ali efikasnost našeg autoriteta – ili ako želite, moći koja dolazi kroz taj autoritet – zavisi od obrasca naših života; zavisi od naše pravednosti („Priesthood—Authority and Power“, Ensign , maj 1976, 32).