Laodikeja
Član
- Poruke
- 161
- Reakcijski bodovi
- 22
- Bodovi
- 18
Bog je u početku stvorio zemlju i na njoj prve ljude Adama i Jevu - spojivši ih u prvu svetu zajednicu braka.
On im je dao zapovest da stvaraju potomstvo kako bi se zemlja na kojoj su u početku vladali savršeni rajski uslovi i na kojoj nije bilo prokletstva greha i smrti - napunila savršenim bezgrešnim besmrtnim ljudima.
Ova zapovest o stvaranju potomstva je data u početnim okolnostima u kojima su Adam i Jeva živeli, a to je rajsko okruženje te prvobitne savršene zemlje.
"I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.
I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Radjajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji" ( 1 knjiga Mojsijeva 1. 27 - 28 ).
Pad prvih ljudi je poremetio ovaj Božji plan, jer su zemljom zavladali greh, prokletstvo, i smrt.
Nakon pada Adama i Jeve ljudi su se mnoźili, ali tokom vremena su zaboravili na Boga tvorca, i biblija kaže :
"A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše.
Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.
A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.....
I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,
Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.
I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio" ( 1 knjiga Mojsijeva 6. 1 - 7 )
Takvo rađanje i množenje ljudi u tim novim okolnostima - doveli su do potpune moralne degradacije čovečanstva, da je i samom Bogu bilo žao što je stvorio svet, i iz tog razloga poželeo je da ga uništi.
On je to i učinio pustivši potop na celu zemlju, od koga su se spasili samo Noje verni Božji čovek i njegova osmočlana porodica.
Nakon potopa ovaj trend rađanja i množenja, i ekspanzije bezakonja se nastavio istim intenzitetom.
Ako pogledamo današnji svet, danas stanje nije ništa bolje nego u vreme Nojevo.
A reč Božja upravo govori da će takvo stanje vladati u poslenje vreme neposredno pre Hristovog 2 dolaska u slavi - upoređujući ga upravo sa prepotopnim vremenom:
Uzrok ovakvog stanja je po bibliji identičan onom koji je vladao u vreme Noja, a to je moralna degradacija usled potpunog otpada čovačanstva od Boga:
"Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.
Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg,
I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg" ( jevanđelje po Mateju 24. 37 - 39 ).
Kao što je napomenuto, Bog je dao Adamu i Jevi zapovest o rađanju i množenju u raju.
Ali usled njihovog pada i greha koji se prirodno prenosio sa njih na sve njihove potomke - kola su krenula nizbrdo.
Deca su se rađala sa klicom greha u svom biću, i to stanje prisutnosti greha se u manjoj ili većoj meri ispoljavalo tokom života kod skoro svih Adamovih i Jevinih potomaka.
Ipak Bog je od početka imao verne ljude koji su čuvali istinu o pravom Bogu - prenoseći je svojim potomcima.
U bibliji to je bila sveta loza Adamovovog sina Sita, i njegovi potomci su u bibliji nazvani "sinovi Božji"
Može se slobodno reći 'da su potomci ove loze imali prve škole za duhovno vaspitanje dece - kojima je upravljao sam Bog.
Jer u takvom postojećem poretku greha - Bog je želeo da decu pripremi za budući poziv Božjih vernih ljudi koji će biti saradnici u njegovom delu spasenja sveta, svojim svedočanstvom, i ličnim primerom zajednice sa Bogom.
U tom smislu vapitanje je najbitnije zaduženje koje društvo treba da obavlja kako bi stvorilo savršeno okruženje.
A ako se radi o porodici, deca mogu da se pravilno vaspitavaju u okruženju posvećenog doma, gde su roditelji potpuno predani Bogu, i u službi njemu.
Samo formalno vaspitanje bez lične roditeljske posvećenosti Bogu - neće imati nikakve valjane rezultate.
Jer u tom slučaju nema sile koja bi usmeravala dete u pravom smeru, i vodila roditelje u pravilnom razumevanju šta je za dete dobro a šta ne.
Neposvećeni roditelji koji dobiju dete - uistinu su tom detetu najveći neprijatelji samom činjenicom da nisu svoje živote predali Bogu i da su neposvećeni, i što ne dopuštaju da on povede dete putem kojim želi da ono krene radi njegovog dobra, već mu od malena nameću svoje životne navike, ideale, način ishrane, oblačenja, ponašanja, životne principe, način razmišljanja, govora...
Tako nije ništa čudno ako roditelji koji žive svetovno i nezdravo odluče da dobiju dete, i ako oni za to nemaju nikakvo moralno pravo.
Jer činjenica da puše duvan, piju kafu i alkohol, hrane se nezdravo, nemoralno se oblače, posećuju kafane i kafiće, slušaju svetovnu muziku, psuju, i štošta drugo - to pravo im automatski oduzima.
Oni naravno imaju slobodnu volju da to učine, ali je to isključivo njihova volja a ne Božja - iz razloga jer se takvim trendom svet puni moralno degradiranim bićima sa svim gore opisanim iskrivljenim vrednostima koje ruše moralnu strukturu sveta, što za posledicu ima njegovu opštu globalnu demonizaciju.
U kontekstu prvobitnog Božjeg plana putem zapovesti koju je dao Adamu i Jevi pre njihovog pada o rađanju i množenju, a koje se potom vršilo kroz svetu lozu Adamovog sina Sita - stvaranje potomstva i vaspitanje dece mogu vršiti isključivo samo ljudi koji su se potpuno posvetili Bogu, putem spoznaje plana spasenja i biblijske edukacije u reči Božjoj, i njenog sprovođenja u lični život, i potpunog predanja sebe Bogu i posvećenja.
Svaki drugi sistem planiranja braka i stvaranja potomstva koji bi isključivao pomenuto - nije u skladu sa Božjom voljom i planom, i može se reći 'da predstavlja greh.
Bog može jednu takvu situaciju gde svetovni ljudi stupe u brak i stvore potomstvo, čak i u vanbračnoj zajednici - okrenuti u drugom smeru u pravcu ostvarenja njegove volje, ali samo u posebnim slučajevima ako je to nužno radi ostvarenja te volje.
Jer on zna budućnost.
Tako se može desiti da deca rođena iz vanbračne zajednice, ili iz preljube - kasnije spoznaju istinu i budu pozvana na posebnu službu u Božjem delu.
Ipak, to ni u kom slučaju ne opravdava kršenje Božjih principa i uvođenja neke univerzalnu slobode suprotne Božjoj volji o sklapanju braka i stvaranju potomstva.
A upravo mnogi zloupotrebljavaju prvobitnu pomenutu zapovest koju je Bog izrekao Adami i Jevi u raju "rađajte se i množite" kako bi dokazali da je on to navodno rekao u svetovnom smislu svim ljudima - bez obzira da li su stupili u zavetni odnos vere i zajednice sa njim, i tražili njegovu volju ili ne.
Nažalost, svet koji je još od tog prvobitnog pada Adama i Jeve u sukobu sa Bogom - ima sasvim suprotne principe koji isključuju Božju volju, i na presto stavljaju volju čovečju u svemu, u kojoj se greh relativizuje, a telesna priroda teži za svojim potpunim ostvarenjem.
U pogledu ljubavi - sigurno je svima poznata izreka koja se može čuti još u osnovnoj školi među decom "prva ljubav zaborava nema"
Ovo pokazuje 'da samo društvo, kao i obrazovni sistem - još u početnim fazama odrastanja propagiraju deci svetovne principe, gde se njihova pažnja usmerava samo na ono što je svetovno.
Tako se tokom vremena njihova svest izgrađuju po merilima ovog sveta, u kome se u pogledu ljubavi propagira slobodna ljubav uz često menjanje partnera - po režiji iz holivudskih sapunica i filmova.
Jer dete prima utiske još u detinjstvu, i to izgrađuje njegov karakter i poglede na život i svet.
Isus je jednom prilikom rekao:
"Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega" ( jevanđelje po Mateju 10. 14 - 15 ).
U skladu sa ovom Isusovom izjavom ako se vratimo na Božji prvobitni plan u pogledu braka i stvaranja potomstva putem zapovesti date u raju, a nakon pada Adama i Jeve i na plan spasenja - dužnost svakog roditelja pa i društva u celini nije da pripremaju decu za svetovni intimni život, telesnu ljubav, ili brak, već da upućuju decu ka Bogu putem svestrane duhovne edukacije u reči Božjoj, u kojoj je i jedna od tema svakako i brak i stvaranje potomstva - ali ne van ostalih bitnih tema koje su na prvom mestu.
Iz takve biblijske edukacije deca tokom vremena odrastanja primaju i ličnu odgovornost da se mole šta je Božja volja za svako od njih lično u pogledu službe, kao i braka.
Molitva u ovom pogledu je nešto prioritetno.
Kada sam jednom prilikom govorio mladima u crkvi o potrebi da se svako moli u pogledu braka, jedna devojka - inače ćerka propovednika je upitala "pa zar treba da se molim Bogu da mi on nađe muža?"
Odgovorio sam "o pa to je najbitnija stvar, da se molimo da li je to uopšte Božja volja.
A potom i da nas on uputi i spoji sa pravom osobom"
Na kraju bitno je napomenuti još jednu pojedinost, a to je "spasenje po naslednom pravu"
Ovako nešto u bibliji ne postoji.
Ovu ideologiju je stvorio Izrailjski narod - smatrajući sebe superiornijim u odnosu na sve okolne narode.
Izrailj jeste bio Božji Izabrani narod u starom zavetu, ali je Bog želeo da taj narod upotrebi u cilju da kroz njega otkrije sebe svim okolnim narodima - kako bi svi narodi spoznali pravog Boga tvorca i postali deo Božjeg naroda.
Ovo je danas prisutno i u Božjoj crkvi, gde se gaji nekakav kult porodice i uvažavanja po stažu prisutnosti u crkvi u odnosu na porodično stablo.
Biblija govori o spasenju po veri i ličnom posvećenju, a to podrazumeva sve ljude bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Zato je Isus izgovorio sledeće reči:
"I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:
A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju..." ( jevanđelje po Mateju 8. 11 - 12 ).
Na kraju, oni u crkvi su odgovorni pred Bogom za svoju decu i njihovo vaspitanje u duhu vere i istinskog posvećenja.
Ali i za ovaj svet.
Jer pravo vaspitanje je priprema za službu u Božjem delu spasenja sveta, u kome smo svi Božji saradnici.
On im je dao zapovest da stvaraju potomstvo kako bi se zemlja na kojoj su u početku vladali savršeni rajski uslovi i na kojoj nije bilo prokletstva greha i smrti - napunila savršenim bezgrešnim besmrtnim ljudima.
Ova zapovest o stvaranju potomstva je data u početnim okolnostima u kojima su Adam i Jeva živeli, a to je rajsko okruženje te prvobitne savršene zemlje.
"I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.
I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Radjajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji" ( 1 knjiga Mojsijeva 1. 27 - 28 ).
Pad prvih ljudi je poremetio ovaj Božji plan, jer su zemljom zavladali greh, prokletstvo, i smrt.
Nakon pada Adama i Jeve ljudi su se mnoźili, ali tokom vremena su zaboravili na Boga tvorca, i biblija kaže :
"A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše.
Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.
A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.....
I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,
Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.
I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio" ( 1 knjiga Mojsijeva 6. 1 - 7 )
Takvo rađanje i množenje ljudi u tim novim okolnostima - doveli su do potpune moralne degradacije čovečanstva, da je i samom Bogu bilo žao što je stvorio svet, i iz tog razloga poželeo je da ga uništi.
On je to i učinio pustivši potop na celu zemlju, od koga su se spasili samo Noje verni Božji čovek i njegova osmočlana porodica.
Nakon potopa ovaj trend rađanja i množenja, i ekspanzije bezakonja se nastavio istim intenzitetom.
Ako pogledamo današnji svet, danas stanje nije ništa bolje nego u vreme Nojevo.
A reč Božja upravo govori da će takvo stanje vladati u poslenje vreme neposredno pre Hristovog 2 dolaska u slavi - upoređujući ga upravo sa prepotopnim vremenom:
Uzrok ovakvog stanja je po bibliji identičan onom koji je vladao u vreme Noja, a to je moralna degradacija usled potpunog otpada čovačanstva od Boga:
"Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.
Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg,
I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg" ( jevanđelje po Mateju 24. 37 - 39 ).
Kao što je napomenuto, Bog je dao Adamu i Jevi zapovest o rađanju i množenju u raju.
Ali usled njihovog pada i greha koji se prirodno prenosio sa njih na sve njihove potomke - kola su krenula nizbrdo.
Deca su se rađala sa klicom greha u svom biću, i to stanje prisutnosti greha se u manjoj ili većoj meri ispoljavalo tokom života kod skoro svih Adamovih i Jevinih potomaka.
Ipak Bog je od početka imao verne ljude koji su čuvali istinu o pravom Bogu - prenoseći je svojim potomcima.
U bibliji to je bila sveta loza Adamovovog sina Sita, i njegovi potomci su u bibliji nazvani "sinovi Božji"
Može se slobodno reći 'da su potomci ove loze imali prve škole za duhovno vaspitanje dece - kojima je upravljao sam Bog.
Jer u takvom postojećem poretku greha - Bog je želeo da decu pripremi za budući poziv Božjih vernih ljudi koji će biti saradnici u njegovom delu spasenja sveta, svojim svedočanstvom, i ličnim primerom zajednice sa Bogom.
U tom smislu vapitanje je najbitnije zaduženje koje društvo treba da obavlja kako bi stvorilo savršeno okruženje.
A ako se radi o porodici, deca mogu da se pravilno vaspitavaju u okruženju posvećenog doma, gde su roditelji potpuno predani Bogu, i u službi njemu.
Samo formalno vaspitanje bez lične roditeljske posvećenosti Bogu - neće imati nikakve valjane rezultate.
Jer u tom slučaju nema sile koja bi usmeravala dete u pravom smeru, i vodila roditelje u pravilnom razumevanju šta je za dete dobro a šta ne.
Neposvećeni roditelji koji dobiju dete - uistinu su tom detetu najveći neprijatelji samom činjenicom da nisu svoje živote predali Bogu i da su neposvećeni, i što ne dopuštaju da on povede dete putem kojim želi da ono krene radi njegovog dobra, već mu od malena nameću svoje životne navike, ideale, način ishrane, oblačenja, ponašanja, životne principe, način razmišljanja, govora...
Tako nije ništa čudno ako roditelji koji žive svetovno i nezdravo odluče da dobiju dete, i ako oni za to nemaju nikakvo moralno pravo.
Jer činjenica da puše duvan, piju kafu i alkohol, hrane se nezdravo, nemoralno se oblače, posećuju kafane i kafiće, slušaju svetovnu muziku, psuju, i štošta drugo - to pravo im automatski oduzima.
Oni naravno imaju slobodnu volju da to učine, ali je to isključivo njihova volja a ne Božja - iz razloga jer se takvim trendom svet puni moralno degradiranim bićima sa svim gore opisanim iskrivljenim vrednostima koje ruše moralnu strukturu sveta, što za posledicu ima njegovu opštu globalnu demonizaciju.
U kontekstu prvobitnog Božjeg plana putem zapovesti koju je dao Adamu i Jevi pre njihovog pada o rađanju i množenju, a koje se potom vršilo kroz svetu lozu Adamovog sina Sita - stvaranje potomstva i vaspitanje dece mogu vršiti isključivo samo ljudi koji su se potpuno posvetili Bogu, putem spoznaje plana spasenja i biblijske edukacije u reči Božjoj, i njenog sprovođenja u lični život, i potpunog predanja sebe Bogu i posvećenja.
Svaki drugi sistem planiranja braka i stvaranja potomstva koji bi isključivao pomenuto - nije u skladu sa Božjom voljom i planom, i može se reći 'da predstavlja greh.
Bog može jednu takvu situaciju gde svetovni ljudi stupe u brak i stvore potomstvo, čak i u vanbračnoj zajednici - okrenuti u drugom smeru u pravcu ostvarenja njegove volje, ali samo u posebnim slučajevima ako je to nužno radi ostvarenja te volje.
Jer on zna budućnost.
Tako se može desiti da deca rođena iz vanbračne zajednice, ili iz preljube - kasnije spoznaju istinu i budu pozvana na posebnu službu u Božjem delu.
Ipak, to ni u kom slučaju ne opravdava kršenje Božjih principa i uvođenja neke univerzalnu slobode suprotne Božjoj volji o sklapanju braka i stvaranju potomstva.
A upravo mnogi zloupotrebljavaju prvobitnu pomenutu zapovest koju je Bog izrekao Adami i Jevi u raju "rađajte se i množite" kako bi dokazali da je on to navodno rekao u svetovnom smislu svim ljudima - bez obzira da li su stupili u zavetni odnos vere i zajednice sa njim, i tražili njegovu volju ili ne.
Nažalost, svet koji je još od tog prvobitnog pada Adama i Jeve u sukobu sa Bogom - ima sasvim suprotne principe koji isključuju Božju volju, i na presto stavljaju volju čovečju u svemu, u kojoj se greh relativizuje, a telesna priroda teži za svojim potpunim ostvarenjem.
U pogledu ljubavi - sigurno je svima poznata izreka koja se može čuti još u osnovnoj školi među decom "prva ljubav zaborava nema"
Ovo pokazuje 'da samo društvo, kao i obrazovni sistem - još u početnim fazama odrastanja propagiraju deci svetovne principe, gde se njihova pažnja usmerava samo na ono što je svetovno.
Tako se tokom vremena njihova svest izgrađuju po merilima ovog sveta, u kome se u pogledu ljubavi propagira slobodna ljubav uz često menjanje partnera - po režiji iz holivudskih sapunica i filmova.
Jer dete prima utiske još u detinjstvu, i to izgrađuje njegov karakter i poglede na život i svet.
Isus je jednom prilikom rekao:
"Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega" ( jevanđelje po Mateju 10. 14 - 15 ).
U skladu sa ovom Isusovom izjavom ako se vratimo na Božji prvobitni plan u pogledu braka i stvaranja potomstva putem zapovesti date u raju, a nakon pada Adama i Jeve i na plan spasenja - dužnost svakog roditelja pa i društva u celini nije da pripremaju decu za svetovni intimni život, telesnu ljubav, ili brak, već da upućuju decu ka Bogu putem svestrane duhovne edukacije u reči Božjoj, u kojoj je i jedna od tema svakako i brak i stvaranje potomstva - ali ne van ostalih bitnih tema koje su na prvom mestu.
Iz takve biblijske edukacije deca tokom vremena odrastanja primaju i ličnu odgovornost da se mole šta je Božja volja za svako od njih lično u pogledu službe, kao i braka.
Molitva u ovom pogledu je nešto prioritetno.
Kada sam jednom prilikom govorio mladima u crkvi o potrebi da se svako moli u pogledu braka, jedna devojka - inače ćerka propovednika je upitala "pa zar treba da se molim Bogu da mi on nađe muža?"
Odgovorio sam "o pa to je najbitnija stvar, da se molimo da li je to uopšte Božja volja.
A potom i da nas on uputi i spoji sa pravom osobom"
Na kraju bitno je napomenuti još jednu pojedinost, a to je "spasenje po naslednom pravu"
Ovako nešto u bibliji ne postoji.
Ovu ideologiju je stvorio Izrailjski narod - smatrajući sebe superiornijim u odnosu na sve okolne narode.
Izrailj jeste bio Božji Izabrani narod u starom zavetu, ali je Bog želeo da taj narod upotrebi u cilju da kroz njega otkrije sebe svim okolnim narodima - kako bi svi narodi spoznali pravog Boga tvorca i postali deo Božjeg naroda.
Ovo je danas prisutno i u Božjoj crkvi, gde se gaji nekakav kult porodice i uvažavanja po stažu prisutnosti u crkvi u odnosu na porodično stablo.
Biblija govori o spasenju po veri i ličnom posvećenju, a to podrazumeva sve ljude bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Zato je Isus izgovorio sledeće reči:
"I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:
A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju..." ( jevanđelje po Mateju 8. 11 - 12 ).
Na kraju, oni u crkvi su odgovorni pred Bogom za svoju decu i njihovo vaspitanje u duhu vere i istinskog posvećenja.
Ali i za ovaj svet.
Jer pravo vaspitanje je priprema za službu u Božjem delu spasenja sveta, u kome smo svi Božji saradnici.
