Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Gospodnji narod saveza

[Nefi]

Priroda saveza​

Od početka je Gospod sklapao saveze sa svojom decom na zemlji. Kad njegov narod sklapa saveze (to jest obećanja) s njim, oni znaju što on očekuje od njih i koje blagoslove oni mogu očekivati od njega. Tako mogu bolje obavljati njegovo delo na zemlji. Narod koji sklapa savez s Gospodom i s kojim Gospod sklapa saveze poznat je kao Gospodnji narod saveza. Članovi Crkve Hristove su deo Gospodnjeg naroda saveza.



U samom jevanđelju savez znači sveti dogovor ili uzajamno obećanje između Boga i osobe ili grupe ljudi. Pri sklapanju saveza Bog obećava blagoslove za poslušnost određenim zapovestima. On određuje uslove svojeg saveza i otkriva ove uslove svojim prorocima. Ako odaberemo pokoriti se uslovima saveza, primamo obećane blagoslove. Ako odaberemo da se ne pokorimo, on uskraćuje blagoslove, a u nekim se slučajevima daje i kazna.



Na primer, kad se priključimo Crkvi Hristovoj, mi sklapamo nekoliko saveza s Bogom. Sklapamo savez sa Spasiteljem na krštenju da ćemo uzeti na sebe njegovo ime. On obećava: »A koji se god obrate i krste u ime moje, to jest Isusa Hrista, i ustraju do svršetka, ti će se spasiti« (UiZ 18:22). Mi obnavljamo sa njim sklopljeni savez kada uzimamo pričest. Tada obećavamo da ćemo uzeti na sebe njegovo ime, uvek ga se sećati i držati njegove zapovesti. Nama se daje obećanje da će Sveti Duh biti s nama. (Vidi UiZ 20:77-79). Kada primamo hramske uredbe sklapamo druge svete saveze i obećano nam je uzvišenje za vernu poslušnost (vidi UiZ 132).



Bog je takođe sklopio posebne saveze s određenim osobama ili grupama. Sklopio je posebne saveze s Adamom, Enohom, Nojem, decom Izraela i drugih. Sklopio je poseban savez s Avramom i njegovim potomcima koji blagosilja članove Crkve Hristove i sve narode na zemlji danas.

Božji savez s Avramom i njegovim potomcima​

Avram, starozevetni prorok, bio je veoma pravedan čovek. Odbio je da se klanja lažnim Bogovima svog oca. Držao je sve Gospodnje zapovesti. Radi Avramove pravednosti Gospod je sklopio savez s njim i njegovim potomcima.



Gospodin je obećao Avramu da će imati bezbrojne potomke. Obećao je da će svi oni imati pravo da prime jevanđelje, blagoslove sveštenstva kao i sve uredbe uzvišenja. Ti će potomci, kroz moć sveštenstva, doneti jevanđelje svim narodima. Kroz njih će sve porodice na zemlji biti blagoslovljene (vidi Avram 2:11). Bog je dalje obećao da će, budu li pravedni, on uspostaviti svoj savez sa svim naraštajima Avramove dece (vidi Postanak 17:4-8).

Članovi Hristove Crkve deo su saveznog naroda​

Pravi potomci Avrama nisu jedini ljudi koje Bog naziva svojim narodom saveza. Bog je rekao Avramu: »Svi oni koji prime ovo jevanđelje, prozvat će se imenom tvojim i ubrojiti se u potomstvo tvoje, a oni će ustajati i blagoslivljati tebe kao oca svojega« (Avram 2:10). Radi toga su dve grupe ljudi uključene u savez sklopljen s AVramom:



(1) Avramovi pravedni izravni potomci i



(2) oni usvojeni u njegovo potomstvo prihvaćanjem i življenjem jevanđelja Isusa Hrista (vidi 2, Nefi 30:2).



Kad smo kršteni u Crkvu Hristovoj, mi ulazimo u savez koji je Gospod sklopio s Avramom, Isakom i Jakovom (vidi Galaćanima 3:26-29). Ako budemo poslušni, nasledit ćemo blagoslove toga saveza. Tada imamo pravo da primimo pomoć i vodstvo od Duha Svetoga. Dostojni muškarci imaju pravo da nose sveštenstvo. Tako porodice mogu da prime blagoslove sveštenstva. Tada možemo steći večni život u nebeskom celestialnom carstvu. Nema većih blagoslova od ovih.



Uz blagoslove koje primamo kao Gospodnji narod saveza, imamo velike odgovornosti. Gospod je obećao Avramu da će preko njegovih potomaka jevanđelje biti doneseno celom svetu. Crkva Hristova je uvek bila misionarska crkva. Ova mogućnost propovedanja jevanđelja celom svetu pripada samo Hristovoj Crkvi i njegovom narodu saveza.



Ako sebe smatramo Gospodnjim narodom saveza onda mi moramo držati njegove zapovesti. Gospod je rekao: »Ja, Gospod, obavezan sam kada činite šta kažem; ali kada ne činite šta kažem, obećanje nemate.« (UiZ 82:10). Ako odbacimo naš savez nakon što smo prihvatili jevanđelje, savez postaje nevažeći i stajat ćemo osuđeni pred Bogom (vidi UiZ 132:4). On je rekao: »Uzdržite se od greha, da ne bi teški sudovi pali na glave vaše. Jer od onoga kome se puno daje, puno se i zahteva, a onaj koji zgreši protiv većeg svetla primiće veću osudu.« (UiZ 82:2-3).

Novi i večni savez​

Punina jevanđelja naziva se novi i večni savez. On uključuje saveze sklopljene na krštenju, obnovljene pričešću, u hramu i u bilo koje drugo vreme. Gospod ga naziva večnim zato što ga je uspostavio večni Bog i zato što se savez nikada neće promeniti. On je dao ovaj isti savez Adamu, Enohu, Noju, Avramu i drugim prorocima. U tom smislu on nije nov. Ali Gospod ga naziva novim zato što je svaki put kad se jevanđelje obnovi, nakon što je bilo uzeto sa zemlje, on ga obnovi sa narodem koji ga prima (vidi Jeremija 31:31-34); Jezekilja 37:26).



Kada prihvatimo novi i večni savez mi se pokajemo, krstimo, primimo Dar Duha svetoga, primimo svoje darivanje, kao i savez braka u hramu, i sledimo i slušamo Isusa Hrista do kraja maših života. Dok se držimo naših saveza, naš nam Nebeski Otac obećava da ćemo primiti uzvišenje u nebeskom carstvu. (vidi UiZ 132:2024).



Teško je nama smrtnicima da razumemo sada veličinu tog obećanja. Zapovesti koje on nama daje za našu su korist, i dok smo verni, uvek možemo imati udela u blagoslovima i lepoti neba i zemlje. Možemo da živimo u njegovom prisustvu i imati udela u njegovoj ljubavi, milosti, moći, veličini, znanju, mudrosti i slavi.