- Poruke
- 1,241
- Reakcijski bodovi
- 51
- Bodovi
- 48
Hristov život bio je pretkazan davno pre njegova rođenja
Svaka osoba koja dođe na zemlju zavisi o Isusu Hristu, da on ispuni obećanje koje je dao na nebu da će biti naš Spasitelj. Bez njega, plan spasenja ne bi imao uspeh. Pošto je njegovo poslanje bilo neophodno, svi su proroci od Adama do Hrista svedočili da će On doći.
"O njemu svedoče svi proroci, da svako ko veruje u njega dobija oproštenje greha po njegovom imenu." (Dela 10:43). Svi su proroci takođe posle Hrista svedočili da je on došao. Svi mi trebamo da proučavamo Spasiteljev život i slediti ga verno tokom našeg života.
Adam je saznao da će Spasiteljevo ime biti Isus. "I pozva oca našega Adama sopstvenim glasom, govoreći: Ja sam Bog; ja stvorih svet, i ljude pre nego što behu u telu. Ako se okreneš meni, i poslušaš glas moj, i poveruješ, i pokaješ se za sve prestupe svoje, i i uroniš se, i to vodom, u ime Jedinorodnog Sina moga, koji je pun blagodati i istine, koji je Isus obećani Mesija, jedino ime koje će biti dato pod nebom, po kome će spasenje doći deci čovečjoj, primićeš dar Svetoga Duha, ištući sve u Njegovo ime, i što god budeš iskao, daće ti se, I otac naš Adam prozbori Gospodu, i reče: Zašto se ljudi moraju pokajati i uroniti u vodi? A Gospod reče Adamu: Gle, oprostih ti prestup tvoj u Edenskom vrtu. Odatle pođe kazivanje među narodom, da je Sin Božji izvršio pomirenje za izvornu krivicu, pri čemu gresi roditelja ne mogu da padnu na glave dece, jer su čista od postanka sveta." (Mojsije 6:51-52).
Enoh je vidio da će Isus umreti na krstu i to da će uskrsnuti. "A Gospod reče Enohu: Pogledaj, i on pogleda i vide Sina Čovečjeg uzdignutog na krst, prema običaju kod ljudi; I začu snažan glas; i nebesa behu prekrivena; i sva stvorenja Božja tugovahu, i zemlja zastenja, stene popucaše, a sveci ustaše, i behu krunisani zdesna Sina Čovečjeg, krunama slave." (Mojsije 7:55-56).
Noje i Mojsije takođe su svedočili o njemu. "Ali sada moje sopstvene oči videše Boga; ali ne prirodne, već moje duhovne oči, jer moje prirodne oči ne bi mogle da vide; jer bih kopnio i umro u prisustvu Njegovom; ali slava Njegova beše na meni; i videh lice Njegovo, jer se preobrazih pred Njim." (Mojsije 1:11)
"I dogodi se da Noje nastavi propovedanje svoje narodu, govoreći: Poslušajte, i osvrnite se na reči moje; Poverujte i pokajte se za grehe vaše i Uronite se u vodi u ime Isusa Mesije, Sina Božjeg, baš kao i očevi naši, i primićete Svetog Duha, kako bi vam se sve objavilo; a ako to ne učinite, potopi će doći na vas; ipak, oni ne poslušaše." (Mojsije 8:23-24)
Oko 800 godina pre nego što se Spasitelj rodio na zemlji, Isaija je pretkazao njegov život. Kad je Isaija video bol i tugu koje će Spasitelj trpeti da bi platio cenu za naše grehe, izjavio je:
»Prezren beše, odbačen od ljudi, čovek boli, vičan patnjama. …A on je naše bolesti nosio, naše je boli na se uzeo. …Za grehe naše probodoše njega, za opačine naše njega satreše. …Zlostavljahu ga, a on puštaše, i nije otvorio usta svojih. Ko jagnje na klanje odvedoše ga« (Isaija 53:3-5,7).
Nefi jedan prorok iz Mormonove knjige je takođe video viđenje Spasiteljevog budućeg rođenja i poslanja. Vidio je prekrasnu devicu, i anđeo mu je objasnio: »Gle, devica koju vidiš, telom je majka Sina Božjega« (1 Nefi 11:18). Tad je Nefi video devicu kako nosi dete u svojem naručju. Anđeo je izjavio: »Gle, Jaganjca Božjega, da, i to Sina Oca večnoga!« (1 Nefi 11:21).
Oko 124 godine pre nego što se Isus rodio kralj Benjamin, još jedan prorok iz Mormonove knjige, također je pretkazao Spasiteljev život: »Jer, gle, dolazi vreme, i nije već daleko, da Gospod Svemogući koji vlada, koji beše i koji jest od sve večnosti do sve večnosti, siđe s neba među sinove ljudske, i nastani se u šatoru glinenom, i pođe među ljude izvodeći moćna čuda kao što je isceljivanje bolesnih, podizanje mrtvih, čini da hromi prohodaju, da slepi vid zadobije, a gluvi da čuje, i lečenje svakovrsnih bolesti. I on će isterivati đavole ili zle duhove što borave u srcima sinova ljudskih. I eto, trpet će napastovanje i bol telesnu, glad, žeđ i umor, i to više no što čovek trpeti može a da ne umre. Jer, gle, krv kaplje iz svake pore, tolika će mu biti muka zbog opačina i odvratnosti naroda njegova. A zvat će se on Isus Mesija, Sin Božji, a majka će mu se zvati Marija« (Mosija 3:5-8).
On je bio Jedinorođenac Očev
Priča o rođenju i životu Spasitelja nalazi se u Novom zavetu u knjigama Mateja, Marka, Luke i Jovana. Iz njihovih spisa učimo da je Isus bio rođen od device koja se zvala Marija. Ona je bila zaručena za Josifa kad joj se ukazao anđeo Gospodnji. Anđeo joj je rekao da će ona biti majka Sina Božjega. Ona je upitala kako je to moguće (vidi Luka 1:34). On joj je rekao: »Duh Sveti sići će na te… sila Svevišnjega zasenit će te; zato će se dete koje ćeš roditi zvati svetim, Sinom Božjim« (Luka 1:35). Tako je Bog Otac postao doslovni Otac Isusa Krista.
Isus je jedina osoba na zemlji koja se rodila od smrtne majke i besmrtnog Oca. Zato se on naziva Jedinorođeni Sin. On je nasledio božanske moći svojeg Oca. Od svoje je majke naslijedio smrtnost i bio je podložan gladi, žeđi, umoru, boli i smrti. Niko nije mogao oduzeti Spasitelju život protiv njegove volje. On je imao moć položiti ga i također moć uzeti svoje telo ponovno posle smrti. "Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a mogu da ga opet uzmem" (Jov 10:17,18).
Živeo je savršenim životom
Od svoje mladosti Isus se pokoravao svemu što je naš Nebeski Otac tražio od njega. Pod vodstvom Marije i Josifa Isus je rastao uglavnom kao i što druga deca rastu. On je voleo istinu i pokoravao joj se. Luka nam kaže: »Dete je raslo i jačalo, napunjujući se mudrošću. I milost je Božja počivala na njemu« (Luka 2:40)
Do svoje dvanaeste godine Isus je sazreo u razumevanju da je poslan da čini volju svoga Oca. Otišao je sa svojim roditeljima u Jerusalem. Dok su se njegovi roditelji vraćali kući, otkrili su da on nije u njihovoj grupi. Otišli su nazad u Jerusalem da ga potrže. »Posle tri dana nađu ga u hramu, gde sedi među učiteljima, i oni su ga slušali i postavljali mu pitanja« (Luka 2:46 JSp). »Svi koji su ga slušali divili su se njegovu umu i odgovorima« (Luka 2:47).
Josif i Marija osetili su olakšanje kad su ga našli, ali »veoma se začude kad mu majka reče: ‘Dete moje, zašto nam to učini! Gle! Otac tvoj i ja s bolom smo te tražili’« Isus joj je odgovorio: »Zar niste znali da ja moram biti u kući Oca svoga?« (Luka 2:48–49).
Kako bi ispunio svoje poslanje, Isus je trebao da čini volju svojeg Oca na Nebu. »Ništa od sebe ne činim«, izjavio je, »već … govorim ono što me Otac nauči. … Jer ja uvek činim što je njemu ugodno.« (Jovan 8:28–29).
Kad je Isusu bilo 30 godina došao je kod Jovana Krstitelja da se krsti u reci Jordan. Jovan se protivio da ga krsti zato što je znao da je Isus veći od njega. Isus je zatražio od Njega da ga krsti kako bi se ispunila sva pravednost. Jovan ga je krstio, uranjajući ga potpuno u vodu. Kad se Isus izronio iz vode, njegov je Otac progovorio s neba rekavši: »Ovo je Sin moj, Ljubljeni moj, koga sam izabrao.« Duh Sveti se spustio kako je prikazano znakom goluba. (Matej 3:13–17.)
Ubrzo nakon što se krstio, Isus je postio 40 dana i 40 noći da bi bio s Bogom. Nakon toga, Sotona je došao da ga iskuša. Isus se čvrsto odupro iskušenjima Sotone i onda je zapovedio Sotoni da ode. (Matej 4:1–11). Isus Hrist je ostao bezgrešan, jedino savršeno biće koje je ikada hodalo zemljom (Jevrejima 4:15; 1. Petrova 2:21–22).
Svaka osoba koja dođe na zemlju zavisi o Isusu Hristu, da on ispuni obećanje koje je dao na nebu da će biti naš Spasitelj. Bez njega, plan spasenja ne bi imao uspeh. Pošto je njegovo poslanje bilo neophodno, svi su proroci od Adama do Hrista svedočili da će On doći.
"O njemu svedoče svi proroci, da svako ko veruje u njega dobija oproštenje greha po njegovom imenu." (Dela 10:43). Svi su proroci takođe posle Hrista svedočili da je on došao. Svi mi trebamo da proučavamo Spasiteljev život i slediti ga verno tokom našeg života.
Adam je saznao da će Spasiteljevo ime biti Isus. "I pozva oca našega Adama sopstvenim glasom, govoreći: Ja sam Bog; ja stvorih svet, i ljude pre nego što behu u telu. Ako se okreneš meni, i poslušaš glas moj, i poveruješ, i pokaješ se za sve prestupe svoje, i i uroniš se, i to vodom, u ime Jedinorodnog Sina moga, koji je pun blagodati i istine, koji je Isus obećani Mesija, jedino ime koje će biti dato pod nebom, po kome će spasenje doći deci čovečjoj, primićeš dar Svetoga Duha, ištući sve u Njegovo ime, i što god budeš iskao, daće ti se, I otac naš Adam prozbori Gospodu, i reče: Zašto se ljudi moraju pokajati i uroniti u vodi? A Gospod reče Adamu: Gle, oprostih ti prestup tvoj u Edenskom vrtu. Odatle pođe kazivanje među narodom, da je Sin Božji izvršio pomirenje za izvornu krivicu, pri čemu gresi roditelja ne mogu da padnu na glave dece, jer su čista od postanka sveta." (Mojsije 6:51-52).
Enoh je vidio da će Isus umreti na krstu i to da će uskrsnuti. "A Gospod reče Enohu: Pogledaj, i on pogleda i vide Sina Čovečjeg uzdignutog na krst, prema običaju kod ljudi; I začu snažan glas; i nebesa behu prekrivena; i sva stvorenja Božja tugovahu, i zemlja zastenja, stene popucaše, a sveci ustaše, i behu krunisani zdesna Sina Čovečjeg, krunama slave." (Mojsije 7:55-56).
Noje i Mojsije takođe su svedočili o njemu. "Ali sada moje sopstvene oči videše Boga; ali ne prirodne, već moje duhovne oči, jer moje prirodne oči ne bi mogle da vide; jer bih kopnio i umro u prisustvu Njegovom; ali slava Njegova beše na meni; i videh lice Njegovo, jer se preobrazih pred Njim." (Mojsije 1:11)
"I dogodi se da Noje nastavi propovedanje svoje narodu, govoreći: Poslušajte, i osvrnite se na reči moje; Poverujte i pokajte se za grehe vaše i Uronite se u vodi u ime Isusa Mesije, Sina Božjeg, baš kao i očevi naši, i primićete Svetog Duha, kako bi vam se sve objavilo; a ako to ne učinite, potopi će doći na vas; ipak, oni ne poslušaše." (Mojsije 8:23-24)
Oko 800 godina pre nego što se Spasitelj rodio na zemlji, Isaija je pretkazao njegov život. Kad je Isaija video bol i tugu koje će Spasitelj trpeti da bi platio cenu za naše grehe, izjavio je:
»Prezren beše, odbačen od ljudi, čovek boli, vičan patnjama. …A on je naše bolesti nosio, naše je boli na se uzeo. …Za grehe naše probodoše njega, za opačine naše njega satreše. …Zlostavljahu ga, a on puštaše, i nije otvorio usta svojih. Ko jagnje na klanje odvedoše ga« (Isaija 53:3-5,7).
Nefi jedan prorok iz Mormonove knjige je takođe video viđenje Spasiteljevog budućeg rođenja i poslanja. Vidio je prekrasnu devicu, i anđeo mu je objasnio: »Gle, devica koju vidiš, telom je majka Sina Božjega« (1 Nefi 11:18). Tad je Nefi video devicu kako nosi dete u svojem naručju. Anđeo je izjavio: »Gle, Jaganjca Božjega, da, i to Sina Oca večnoga!« (1 Nefi 11:21).
Oko 124 godine pre nego što se Isus rodio kralj Benjamin, još jedan prorok iz Mormonove knjige, također je pretkazao Spasiteljev život: »Jer, gle, dolazi vreme, i nije već daleko, da Gospod Svemogući koji vlada, koji beše i koji jest od sve večnosti do sve večnosti, siđe s neba među sinove ljudske, i nastani se u šatoru glinenom, i pođe među ljude izvodeći moćna čuda kao što je isceljivanje bolesnih, podizanje mrtvih, čini da hromi prohodaju, da slepi vid zadobije, a gluvi da čuje, i lečenje svakovrsnih bolesti. I on će isterivati đavole ili zle duhove što borave u srcima sinova ljudskih. I eto, trpet će napastovanje i bol telesnu, glad, žeđ i umor, i to više no što čovek trpeti može a da ne umre. Jer, gle, krv kaplje iz svake pore, tolika će mu biti muka zbog opačina i odvratnosti naroda njegova. A zvat će se on Isus Mesija, Sin Božji, a majka će mu se zvati Marija« (Mosija 3:5-8).
On je bio Jedinorođenac Očev
Priča o rođenju i životu Spasitelja nalazi se u Novom zavetu u knjigama Mateja, Marka, Luke i Jovana. Iz njihovih spisa učimo da je Isus bio rođen od device koja se zvala Marija. Ona je bila zaručena za Josifa kad joj se ukazao anđeo Gospodnji. Anđeo joj je rekao da će ona biti majka Sina Božjega. Ona je upitala kako je to moguće (vidi Luka 1:34). On joj je rekao: »Duh Sveti sići će na te… sila Svevišnjega zasenit će te; zato će se dete koje ćeš roditi zvati svetim, Sinom Božjim« (Luka 1:35). Tako je Bog Otac postao doslovni Otac Isusa Krista.
Isus je jedina osoba na zemlji koja se rodila od smrtne majke i besmrtnog Oca. Zato se on naziva Jedinorođeni Sin. On je nasledio božanske moći svojeg Oca. Od svoje je majke naslijedio smrtnost i bio je podložan gladi, žeđi, umoru, boli i smrti. Niko nije mogao oduzeti Spasitelju život protiv njegove volje. On je imao moć položiti ga i također moć uzeti svoje telo ponovno posle smrti. "Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a mogu da ga opet uzmem" (Jov 10:17,18).
Živeo je savršenim životom
Od svoje mladosti Isus se pokoravao svemu što je naš Nebeski Otac tražio od njega. Pod vodstvom Marije i Josifa Isus je rastao uglavnom kao i što druga deca rastu. On je voleo istinu i pokoravao joj se. Luka nam kaže: »Dete je raslo i jačalo, napunjujući se mudrošću. I milost je Božja počivala na njemu« (Luka 2:40)
Do svoje dvanaeste godine Isus je sazreo u razumevanju da je poslan da čini volju svoga Oca. Otišao je sa svojim roditeljima u Jerusalem. Dok su se njegovi roditelji vraćali kući, otkrili su da on nije u njihovoj grupi. Otišli su nazad u Jerusalem da ga potrže. »Posle tri dana nađu ga u hramu, gde sedi među učiteljima, i oni su ga slušali i postavljali mu pitanja« (Luka 2:46 JSp). »Svi koji su ga slušali divili su se njegovu umu i odgovorima« (Luka 2:47).
Josif i Marija osetili su olakšanje kad su ga našli, ali »veoma se začude kad mu majka reče: ‘Dete moje, zašto nam to učini! Gle! Otac tvoj i ja s bolom smo te tražili’« Isus joj je odgovorio: »Zar niste znali da ja moram biti u kući Oca svoga?« (Luka 2:48–49).
Kako bi ispunio svoje poslanje, Isus je trebao da čini volju svojeg Oca na Nebu. »Ništa od sebe ne činim«, izjavio je, »već … govorim ono što me Otac nauči. … Jer ja uvek činim što je njemu ugodno.« (Jovan 8:28–29).
Kad je Isusu bilo 30 godina došao je kod Jovana Krstitelja da se krsti u reci Jordan. Jovan se protivio da ga krsti zato što je znao da je Isus veći od njega. Isus je zatražio od Njega da ga krsti kako bi se ispunila sva pravednost. Jovan ga je krstio, uranjajući ga potpuno u vodu. Kad se Isus izronio iz vode, njegov je Otac progovorio s neba rekavši: »Ovo je Sin moj, Ljubljeni moj, koga sam izabrao.« Duh Sveti se spustio kako je prikazano znakom goluba. (Matej 3:13–17.)
Ubrzo nakon što se krstio, Isus je postio 40 dana i 40 noći da bi bio s Bogom. Nakon toga, Sotona je došao da ga iskuša. Isus se čvrsto odupro iskušenjima Sotone i onda je zapovedio Sotoni da ode. (Matej 4:1–11). Isus Hrist je ostao bezgrešan, jedino savršeno biće koje je ikada hodalo zemljom (Jevrejima 4:15; 1. Petrova 2:21–22).