- Poruke
- 1,185
- Reakcijski bodovi
- 42
- Bodovi
- 48
UNUTAR HRIŠĆANSTVA POSLEDNJIH DANA
Jednog dana u maju dogodio se jedan od najvažnijih događaja u istoriji sveta, a većina ljudi van crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana nije ni svesna toga. Džozef Smit je uz pomoć svog pisara Olivera Kauderija, radio je na prevodu Mormonove knjige, kada su pročitali da oni koji veruju trebaju za oprost greha biti kršteni. Oni su se upitali ko ima ovlašćenje da to čini.
On i Oliver su se povukli u obližnju šumu i upitali Boga o ovlašćenju da bi se krstili. Kao odgovor na njihovu molitvu posetio ih je Jovan Krstitelj, kao vaskrsla osoba. Položio je ruke na njihove glave i zaredio ih u Aronovo sveštenstvo sledećm rečima:
„Vama, moji drugovi služitelji, u ime Mesijino poveravam sveštenstvo Aronovo, koje drži ključeve služenja anđela, i jevanđelja pokajanja, i krštenja uranjanjem za oprost greha; a ono se nikada više neće oduzeti sa zemlje, sve dok sinovi Levijevi ponovo ne prinesu Gospodu prinos u pravednosti." (UiZ 13)
Takođe je rekao Džozefu i Oliveru da je sveštenstvo koje su primili bilo „niže“ od dva sveštenstva. To je bila vrsta ovlašćenja data Aronu i „sinovima Levijevim“ ili „Levitima“ da obavljaju obrede po Mojsijevom zakonu. Zvalo se „Aronovo“ ili „Levitsko“ sveštenstvo.
Nekoliko nedelja kasnije posetili su ih vaskrsli Petar, Jakov i Jovan koji su takođe položili ruke na njih i zaredili ih u više sveštenstvo po redu Melhisedekovom. (Jevr. 7:11)
Petar je dao Džozefu Smitu iste „ključeve carstva“ koje je dobio od Isusa – moć što sveže ili odreši na zemlji da bude svezano ili odrešeno i na nebu. Tako je autoritet da deluju u ime Boga ponovo vraćen na zemlju, nakon što je nedostajao više od 1500 godina. Opisan je „unutar crkve svetaca poslednih dana“ na sledeći način:
„Sveštenstvo je večni princip i postojalo je sa Bogom od večnosti i oduvek, bez početka dana ili kraja godina. Ključevi moraju biti doneti sa neba kad god se pošalje Jevanđelje.“ (Džozef Smit)
"To je zaista moć Svemogućeg data čoveku da deluje u Njegovo ime i umesto njega. To je delegiranje božanskog autoriteta, drugačije od svih drugih moći i autoriteta na licu zemlje. Nije ni čudo što su čoveku došla vaskrsla bića koja su tu drevnu vlast doneli, da ne bi bilo sumnje u vezi sa njegovim autoritetom i validnošću. Bez njega ne bi mogla postojati crkva samo po imenu, bez autoriteta da upravlja u stvarima Božjim. Sa njim ništa nije nemoguće u nastavku dela carstva Božjeg. Božanskog je karaktera. I vremenskog je i večnog po svom autoritetu." (Gordon B. Hinkli, 15. maj 1988.)
U Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana svaki dostojan muškarac je prvo rukopoložen u Aronovo, a zatim u Melhisedekovo sveštenstvo. Ovo prati novozavetnu praksu najranijih hrišćana, što je ilustrovano Petrovom izjavom upućenom njima:
„Vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod izabran“ (1. Petrova 2:9)
Tada i sada nema posebne klase „sveštenstva“ među članovima crkve Isusa Hrista. Ta razlika je bila otpadnička praksa koja je počela nakon smrti prvih apostola kada je počelo „otpadništvo“.
Jednog dana u maju dogodio se jedan od najvažnijih događaja u istoriji sveta, a većina ljudi van crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana nije ni svesna toga. Džozef Smit je uz pomoć svog pisara Olivera Kauderija, radio je na prevodu Mormonove knjige, kada su pročitali da oni koji veruju trebaju za oprost greha biti kršteni. Oni su se upitali ko ima ovlašćenje da to čini.
On i Oliver su se povukli u obližnju šumu i upitali Boga o ovlašćenju da bi se krstili. Kao odgovor na njihovu molitvu posetio ih je Jovan Krstitelj, kao vaskrsla osoba. Položio je ruke na njihove glave i zaredio ih u Aronovo sveštenstvo sledećm rečima:
„Vama, moji drugovi služitelji, u ime Mesijino poveravam sveštenstvo Aronovo, koje drži ključeve služenja anđela, i jevanđelja pokajanja, i krštenja uranjanjem za oprost greha; a ono se nikada više neće oduzeti sa zemlje, sve dok sinovi Levijevi ponovo ne prinesu Gospodu prinos u pravednosti." (UiZ 13)
Takođe je rekao Džozefu i Oliveru da je sveštenstvo koje su primili bilo „niže“ od dva sveštenstva. To je bila vrsta ovlašćenja data Aronu i „sinovima Levijevim“ ili „Levitima“ da obavljaju obrede po Mojsijevom zakonu. Zvalo se „Aronovo“ ili „Levitsko“ sveštenstvo.
Nekoliko nedelja kasnije posetili su ih vaskrsli Petar, Jakov i Jovan koji su takođe položili ruke na njih i zaredili ih u više sveštenstvo po redu Melhisedekovom. (Jevr. 7:11)
Petar je dao Džozefu Smitu iste „ključeve carstva“ koje je dobio od Isusa – moć što sveže ili odreši na zemlji da bude svezano ili odrešeno i na nebu. Tako je autoritet da deluju u ime Boga ponovo vraćen na zemlju, nakon što je nedostajao više od 1500 godina. Opisan je „unutar crkve svetaca poslednih dana“ na sledeći način:
„Sveštenstvo je večni princip i postojalo je sa Bogom od večnosti i oduvek, bez početka dana ili kraja godina. Ključevi moraju biti doneti sa neba kad god se pošalje Jevanđelje.“ (Džozef Smit)
"To je zaista moć Svemogućeg data čoveku da deluje u Njegovo ime i umesto njega. To je delegiranje božanskog autoriteta, drugačije od svih drugih moći i autoriteta na licu zemlje. Nije ni čudo što su čoveku došla vaskrsla bića koja su tu drevnu vlast doneli, da ne bi bilo sumnje u vezi sa njegovim autoritetom i validnošću. Bez njega ne bi mogla postojati crkva samo po imenu, bez autoriteta da upravlja u stvarima Božjim. Sa njim ništa nije nemoguće u nastavku dela carstva Božjeg. Božanskog je karaktera. I vremenskog je i večnog po svom autoritetu." (Gordon B. Hinkli, 15. maj 1988.)
U Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana svaki dostojan muškarac je prvo rukopoložen u Aronovo, a zatim u Melhisedekovo sveštenstvo. Ovo prati novozavetnu praksu najranijih hrišćana, što je ilustrovano Petrovom izjavom upućenom njima:
„Vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod izabran“ (1. Petrova 2:9)
Tada i sada nema posebne klase „sveštenstva“ među članovima crkve Isusa Hrista. Ta razlika je bila otpadnička praksa koja je počela nakon smrti prvih apostola kada je počelo „otpadništvo“.