- Poruke
- 1,241
- Reakcijski bodovi
- 51
- Bodovi
- 48
VERSKA SLOBODA
Verska sloboda je važna za članove Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (pogrešno poznati kao Mormoni). Godine 1842, Džozef Smit, prvi prorok i predsednik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, zapisao je 13 osnovnih članka naše vere. Jedanaesti članak na ovoj listi navodi sledeće:
„Ističemo neosporno pravo na služenje Svemogućem Bogu prema tome kako nam već savest kazuje, i svim ljudima priznajemo pravo da poštuju kako, gde i koga god žele."
Drugim rečima, neke ljude privlači Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana i njeno učenje, ali ako druge ne privlači, i to je u redu. Naši misionari će verovatno i dalje s vremena na vreme pokucati na vaša vrata jer želimo da podelimo svoju veru sa vama i verujemo da imamo neke dobre stvari da ponudimo. Ali ako to nije za tebe: svakom svoje. Na kraju krajeva, razlike u mišljenju su ono što život čini zanimljivim.
BOG VOLI SVAKOGA – BEZ OBZIRA NA VERU
Ali nadamo se da katolici, protestanti, Jevreji, agnostici, ateisti, muslimani, siki i svi ostali mogu da čitaju ovaj članak, a da ne osećaju da ih kritikujemo zbog njihovih verovanja i da ne osećaju potrebu da nas kritikuju zbog naših. Bog u koga verujemo vas voli bez obzira na to sa kojom denominacijom ili religijom se identifikujete, i On nam zapoveda da i vas volimo, bez obzira na vaša verska uverenja. Dve najveće zapovesti su: Ljubi Boga i ljubi bližnjega svoga (Matej 22:35-40). Druga zapovest je bezuslovna – ne zavisi od toga da li verujete u isto što i ja.
Činjenica je da smo svi mi deca Božija i da smo svi u istom čamcu. Isus Hrist nije samo nosio grehe svetaca poslednjih dana. Stradao je za grehe svakog čoveka. I ako vas Hrist voli dovoljno da položi svoj život za vas… onda ću i ja vas voleti.
ČLANCI NAŠE VERE
Godine 1842, urednik novina Džon Ventvort napisao je pismo proroku Džozefu Smitu. Želeo je da sazna više o tome u šta veruju sveci poslednjih dana. Kao odgovor, Džozef mu je poslao „članke vere“. Nije bio zainteresovan da misionira ili preobrati Ventvorta. A Ventvorta nije zanimalo da opovrgne Džozefa Smitha.
ISTORIJSKA POZADINA
Rani evropski imigranti koji su se preselili u Ameriku bili su uglavnom hrišćani. Ipak, bilo je svađa i sukoba među različitim protestantskim grupama, kao i između protestanata i katolika. Puritanci i hodočasnici tog vremena nisu tolerisali mišljenja koja nisu odgovarala njihovim sopstvenim verovanjima. Napustili su Englesku jer ih je progonila Engleska crkva, ali su po dolasku u Ameriku sa istom rigoroznošću nastojali da nametnu drugima sopstvena uverenja. Katolici i ljudi koji nisu bili puritanci proterani su iz svojih kolonija.
Nakon što je Amerika postala nezavisna država, svaka država je imala različite zakone u vezi sa verskim slobodama svojih građana. Katoliku nije bilo dozvoljeno da obavlja javnu funkciju u Masačusetsu osim ako prvo nije uskratio svoja ovlašćenja papi. U Merilendu su katolici imali sva prava, ali Jevreji nisu. Godine 1790. — nakon niza žestokih debata između nekih od najistaknutijih političara u američkoj istoriji — Sjedinjene Američke Države postale su sekularna zemlja. Ovaj korak je značio da građani Sjedinjenih Država ne moraju da pripadaju nijednoj određenoj religiji i da država nije davala prednost nijednoj verskoj grupi. Džozef Smit je rođen 1805. godine - u vreme kada je ideja verske slobode bila ne samo nova, već i još nije prihvaćena od strane mnogih Amerikanaca.
Stavovi Amerikanaca su se polako menjali. Mnogi Amerikanci su se protivili katolicima jer su i sami bili protestanti koji su se pobunili protiv papinog autoriteta. U isto vreme spaljene su i neke katoličke crkve.
„Džozef Smit je osnovao novu američku religiju – i ubrzo se suočio sa gnevom protestantske većine. Godine 1832. katranom i perjem ga je obrušila rulja. Bio je to početak dugog sukoba između hrišćanske Amerike i Smitovog mormonizma. U oktobru 1838. godine, nakon niza sukoba i verskih tenzija, Lilburn Bogs, guverner Misurija, naredio je da se svi Mormoni proteraju iz njegove države. Tri dana kasnije, 17 članova Crkve, uključujući decu, masakrirani su od milicije u mormonskom naselju Hauns Mil. Godine 1844, Džozefa Smita i njegovog brata Hajruma ubila je rulja dok su bili zatvoreni u Kartagini, Ilinois. Niko nikada nije osuđen za ovaj zločin.”
S obzirom na ove istorijske okolnosti, Jedanaesti član vere koji je napisao Džozef Smit deluje kao poruka mira, tolerancije i ljubavi iz nekog drugog vremena.
Sveci poslednjih dana duboko brinu o verskoj slobodi. Naše crkvene vođe su duboko posvećene njegovom pridržavanju i primeni. Ne samo da želimo da omogućimo ljudima da slobodno praktikuju svoju religiju, već želimo i da im budemo prijatelji. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana često se sarađuje sa drugim religijama i crkvama u humanitarnim naporima i pomoći u slučaju katastrofa. U 2017. godini Crkva Isusa Hrista radila je sa 1.800 organizacija.
Verska sloboda je važna za članove Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (pogrešno poznati kao Mormoni). Godine 1842, Džozef Smit, prvi prorok i predsednik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, zapisao je 13 osnovnih članka naše vere. Jedanaesti članak na ovoj listi navodi sledeće:
„Ističemo neosporno pravo na služenje Svemogućem Bogu prema tome kako nam već savest kazuje, i svim ljudima priznajemo pravo da poštuju kako, gde i koga god žele."
Drugim rečima, neke ljude privlači Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana i njeno učenje, ali ako druge ne privlači, i to je u redu. Naši misionari će verovatno i dalje s vremena na vreme pokucati na vaša vrata jer želimo da podelimo svoju veru sa vama i verujemo da imamo neke dobre stvari da ponudimo. Ali ako to nije za tebe: svakom svoje. Na kraju krajeva, razlike u mišljenju su ono što život čini zanimljivim.
BOG VOLI SVAKOGA – BEZ OBZIRA NA VERU
Ali nadamo se da katolici, protestanti, Jevreji, agnostici, ateisti, muslimani, siki i svi ostali mogu da čitaju ovaj članak, a da ne osećaju da ih kritikujemo zbog njihovih verovanja i da ne osećaju potrebu da nas kritikuju zbog naših. Bog u koga verujemo vas voli bez obzira na to sa kojom denominacijom ili religijom se identifikujete, i On nam zapoveda da i vas volimo, bez obzira na vaša verska uverenja. Dve najveće zapovesti su: Ljubi Boga i ljubi bližnjega svoga (Matej 22:35-40). Druga zapovest je bezuslovna – ne zavisi od toga da li verujete u isto što i ja.
Činjenica je da smo svi mi deca Božija i da smo svi u istom čamcu. Isus Hrist nije samo nosio grehe svetaca poslednjih dana. Stradao je za grehe svakog čoveka. I ako vas Hrist voli dovoljno da položi svoj život za vas… onda ću i ja vas voleti.
ČLANCI NAŠE VERE
Godine 1842, urednik novina Džon Ventvort napisao je pismo proroku Džozefu Smitu. Želeo je da sazna više o tome u šta veruju sveci poslednjih dana. Kao odgovor, Džozef mu je poslao „članke vere“. Nije bio zainteresovan da misionira ili preobrati Ventvorta. A Ventvorta nije zanimalo da opovrgne Džozefa Smitha.
ISTORIJSKA POZADINA
Rani evropski imigranti koji su se preselili u Ameriku bili su uglavnom hrišćani. Ipak, bilo je svađa i sukoba među različitim protestantskim grupama, kao i između protestanata i katolika. Puritanci i hodočasnici tog vremena nisu tolerisali mišljenja koja nisu odgovarala njihovim sopstvenim verovanjima. Napustili su Englesku jer ih je progonila Engleska crkva, ali su po dolasku u Ameriku sa istom rigoroznošću nastojali da nametnu drugima sopstvena uverenja. Katolici i ljudi koji nisu bili puritanci proterani su iz svojih kolonija.
Nakon što je Amerika postala nezavisna država, svaka država je imala različite zakone u vezi sa verskim slobodama svojih građana. Katoliku nije bilo dozvoljeno da obavlja javnu funkciju u Masačusetsu osim ako prvo nije uskratio svoja ovlašćenja papi. U Merilendu su katolici imali sva prava, ali Jevreji nisu. Godine 1790. — nakon niza žestokih debata između nekih od najistaknutijih političara u američkoj istoriji — Sjedinjene Američke Države postale su sekularna zemlja. Ovaj korak je značio da građani Sjedinjenih Država ne moraju da pripadaju nijednoj određenoj religiji i da država nije davala prednost nijednoj verskoj grupi. Džozef Smit je rođen 1805. godine - u vreme kada je ideja verske slobode bila ne samo nova, već i još nije prihvaćena od strane mnogih Amerikanaca.
Stavovi Amerikanaca su se polako menjali. Mnogi Amerikanci su se protivili katolicima jer su i sami bili protestanti koji su se pobunili protiv papinog autoriteta. U isto vreme spaljene su i neke katoličke crkve.
„Džozef Smit je osnovao novu američku religiju – i ubrzo se suočio sa gnevom protestantske većine. Godine 1832. katranom i perjem ga je obrušila rulja. Bio je to početak dugog sukoba između hrišćanske Amerike i Smitovog mormonizma. U oktobru 1838. godine, nakon niza sukoba i verskih tenzija, Lilburn Bogs, guverner Misurija, naredio je da se svi Mormoni proteraju iz njegove države. Tri dana kasnije, 17 članova Crkve, uključujući decu, masakrirani su od milicije u mormonskom naselju Hauns Mil. Godine 1844, Džozefa Smita i njegovog brata Hajruma ubila je rulja dok su bili zatvoreni u Kartagini, Ilinois. Niko nikada nije osuđen za ovaj zločin.”
S obzirom na ove istorijske okolnosti, Jedanaesti član vere koji je napisao Džozef Smit deluje kao poruka mira, tolerancije i ljubavi iz nekog drugog vremena.
Sveci poslednjih dana duboko brinu o verskoj slobodi. Naše crkvene vođe su duboko posvećene njegovom pridržavanju i primeni. Ne samo da želimo da omogućimo ljudima da slobodno praktikuju svoju religiju, već želimo i da im budemo prijatelji. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana često se sarađuje sa drugim religijama i crkvama u humanitarnim naporima i pomoći u slučaju katastrofa. U 2017. godini Crkva Isusa Hrista radila je sa 1.800 organizacija.