Zašto nema monoteizma nigde u Bibliji

[Nefi]

Biblija priznaje postojanje brojnih drugih bogova od početka do kraja i tako, u meri u kojoj razumete, monoteizam je verovanje da ne postoje drugi bogovi.

Potpuno postbiblijski nadovezuje se na prve grčke filozofske ideje o tome šta je božanstvo i posebno na pojam da je ono jedinstveno, jedinstveno i superlativno i to su prvenstveno postbiblijske inovacije, ali se takođe nadovezuje na ideju stvaranja iz ničega, što je nešto što se razvilo među hrišćanskim apologetima krajem 2. veka nove ere i takođe se nigde ne može naći u Bibliji, a reč monoteizam je zapravo skovao 1660. godine Kembridžski apologeta po imenu Henri Mur i nije je koristio kao analitički okvir koji je primenjen na sve različite dogmatske tradicije širom sveta, već je korišćena kao vrednosni sud i identitetski obeleživač kako bi se uzdiglo hrišćanstvo iznad bilo koje i svih ostalih verskih tradicija.

Mnogo toga što je Henri Mur radio bilo je poricanje monoteizma tradicijama poput islama i materijalističkijim tradicijama koje su identifikovale materijalni svet kao od jednog Boga i Mur je odbacio monoteizam ovih tradicija zasnovanih na ideji da je njihov koncept Boga bio neadekvatan, tako da zapravo nije bilo u pitanju broj bogova, već priroda jednog Boga i od tada monoteizam funkcioniše prvenstveno kao vrednosni sud i obeleživač identiteta.

Taj analitički okvir nije robustan i nigde se ne može naći u Bibliji. Znam da će mnogi ljudi ukazati na odlomke iz Isaije: "Ja sam Bog i pored mene nema drugog", ali ovo nije poricanje postojanja drugih bogova, ovo poriče samo relevantnost drugih bogova za Božji odnos sa Izraelom, jer takođe vidimo u Isaiji i drugde istu retoriku stavljenu u usta personifikovanih gradova poput Vavilona, Ninive i Moava gde kažu da sam ja i da nema drugog pored mene, a ideja ovde očigledno nije da se ovi gradovi zamišljaju kao da su jedini gradovi koji postoje, ideja je očigledno da su ovi gradovi jedini gradovi koji su važni svojim narodima, baš kao što to imamo u Isaiji sa Jehovom.

To je retorika koja insistira da je Jehova jedini Bog koji je važan Izraelcima ili Judinim lokacijama, i to je baš kao što za neke ljubitelje sporta i fudbala samo jedan tim relevantan za njih. Za takve nema drugih pravih timova, i da je njihov tim sve a ostali nisu ništa, oni su manje od ničega, oni nisu pravi tim to je potpuno ista vrsta retorike koju vidimo da se koristi u Isaiji gde autor i dalje govori o drugim bogovima iz Božanskog saveta, na nebesku vojsku koju je bezbrojna i nijedan ne nedostaje, i pominje prvobitne bitke na nebu, tako da zapravo nemamo nikakvo filozofsko poricanje postojanja drugih bogova nigde u Bibliji.

Ali opisuje da je Jehova sve viši, uzvišeni i obuhvata više Božanske funkcionalnosti drugih Božanskih bića dok su ta druga Božanska bića svedena na anđeoski status ili degradirana na demonski status i na sile i vladare i kneževine i stvari slične tome:

Imamo na primer Pavla u 1. Korinćanima 10:20 koji citira Ponovljeni zakon 32:17 u smislu da ono što žrtvuju idolima, žrtvuju đavolima, a ne Bogu ili demonima, a ne Bogu. Sada kada pogledate hebrejski tekst Ponovljenog zakona 32:17, postoji suprotna klauzula gde se kaže "šedim", što se tradicionalno prevodi sa demonima, kao, bogovima koji to nisu.

"Šedimi" su identifikovani kao Elohimi kao bogovi i zato Pavle kategoriše demone kao bogove, kao što su to učinili grčki prevodioci septuagente, kao što su to učinili autori mnogih tekstova u svicima sa Mrtvog mora, kao i drugi koji su učinili nebesa punih bogova, i zato Pavle kaže da postoji mnogo bogova i mnogo gospodara, i kaže, ali za nas postoji samo jedan Bog Otac. I ako se ovo može protumačiti kao da postoji samo jedan Bog, verovatnije je da je Pavle nameravao da kaže da za nas postoji samo jedan Bog koji je zaista važan. Mi obožavamo samo jednog Boga koji je Bog Otac.

Postoji mnogo dobrih naučnih radova koji govore o ovome, kao i uređenoj knjizi o tome zašto nema monoteizma u Bibliji koja okuplja doprinose brojnih fenomenalnih naučnika, zato obratite pažnju na to i imajte na umu da nema monoteizma nigde u Bibliji koji je postbiblijska filozofska inovacija koju zatim okrenemo i retrospektivno prebacimo na Bibliju kako bismo mogli da održimo osećaj ideološke zajednice između verskih tradicija danas i verskih tradicija koje su bile odgovorne za sastav biblijskog teksta, ali to je više varljivo nego što je stvarnost i pogodno.

 

[Maki]

Samo zato što se nekad druga bića u Pismu nazivaju "bogovima" ne znači da su ta bića u istoj kategoriji sa Gospodom Bogom. To su terminološke karakteristike starohebrejskog jezika. Pismo je jasno da je Gospod daleko iznad tih drugih bića. Autor videa forsira tumačenje stihova, ali su stvari prilično jasne.

"Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti." (Isaija 43:10).

Ako u Pismu zaista postoji više bogova, zašto su onda ti drugi "bogovi" potpuno bespomoćni u poređenju sa Gospodom. U politeističkim religijama postoje vrhovni bogovi, ali isto tako postoje brojni mitovi o svrgavanju vrhovnih bogova od strane drugih bogova (najpoznatiji takav mit je naravno grčki mit o Zevsu koji ruši svog oca Hronosa i preuzima vlast) i generalno vrhovni bogovi nisu svemogući. U Bibliji svi su potpuno bespomoćni protiv Gospoda. To je monoteizam, iako se ne naziva tim imenom.

 

[Fazlija]

To su opet samo rijeci, opet samo misli, pretpostavke. Nas um ne moze doista znati da li je ovaj svijet nastao ili je vjecan, da li ima tvorca ili nema, da li postoji jedan tvorac ili je vise tvoraca. Sva su ta pitanja izvan domasaja uma.

I sada cete se opet svadjati i natezati oko pretpostavki, oko misli, oko rijeci. Nitko nista ne moze znati o tome o cemu raspravljate, ali cete svoje pretpostavke pokusati temeljiti na spisima, koji su opet samo zapisi pretpostavki nekih drugih ljudi o tome sto je ionako bilo i ostalo izvan domasaja i naseg i njihovih umova. Zato ova rasprava vodi u novu prepirku oko stvari o kojima ionako nista ne mozemo znati, vodi ka uvecavanju neznanja, a ne ka njegovom smanjenju.

 

[Nefi]

"Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti." (Isaija 43:10).

ja se ne svađam nego vodim dijalog. Mi smemo da budemo različitih mišljenja, a da se ne mrzimo radi toga.
Ja mislim da citirani stih tu nije pravilno preveden i treba da glasi:
„govori JEHOVA...Pre mene nijedan bog nije bio načinjen, niti će biti posle mene. Ja, ja sam JEHOVA, i osim mene nema spasitelja." (Isaja 43:10,11)
Ako Isusa tu indentificiramo kao Jehovu (ili Jahvea), onda se postavlja pitanje ko ga je načinio Bogom?
Zato Origen tvrdi: "Sada je moguće da neki ne cene to što smo rekli da postavljamo, Oca kao pravoga Boga a priznajemoo da druga bića pokraj pravoga Boga mogu postati bogovi i da imaju udela u Bogu.” (Origen, (185-254), Komentiranje Jovana 2,3)

Pored toga sam Isaja naziva Isusa Bogom: "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isaja 9:6)

Nije zato čudo što u nađenim spisima kraj mrtvog mora, koji su mnogo stariji od Masoretkskog teksta piše drugačije:

Masoretski tekst:
"Radujte se, narodi, sa njegovim narodom." (Ponovljeni zakoni 32:43)

Svitci sa Mrtvog mora:
"Hvalite, nebesa, njegov narod; klanjajte mu se, svi bogovi!" (Ponovljeni zakoni 32:43)

 

[καιnos]

Zato ova rasprava vodi u novu prepirku oko stvari o kojima ionako nista ne mozemo znati, vodi ka uvecavanju neznanja, a ne ka njegovom smanjenju.

Ma pusti nas Fazlija kršćane da raspravljamo na našim temama, mi znamo da ti ne vjeruješ u Bibliju i krscanstvo. Drugo, ako ovi ne raspravljaju, želiš onda da forum potpuno zamre. Zato je forum i stvoren.

 

[Maki]

ja se ne svađam nego vodim dijalog. Mi smemo da budemo različitih mišljenja, a da se ne mrzimo radi toga.

Naravno.

Ja mislim da citirani stih tu nije pravilno preveden i treba da glasi:
„govori JEHOVA...Pre mene nijedan bog nije bio načinjen, niti će biti posle mene. Ja, ja sam JEHOVA, i osim mene nema spasitelja." (Isaja 43:10,11)

Ne vidim razliku.

Ako Isusa tu indentificiramo kao Jehovu (ili Jahvea), onda se postavlja pitanje ko ga je načinio Bogom?

Ne postavlja se. Kaže se da nijedan drugi "bog" nije nastao prije ili poslije Boga. Ne kaže se da je Sam Bog stvoren.

Zato Origen tvrdi: "Sada je moguće da neki ne cene to što smo rekli da postavljamo, Oca kao pravoga Boga a priznajemoo da druga bića pokraj pravoga Boga mogu postati bogovi i da imaju udela u Bogu.” (Origen, (185-254), Komentiranje Jovana 2,3)

Tako je. Hrišćani mogu postati pričasnici božanske prirode kako piše apostol Petar, ali nas to ne čini bogovima PO PRIRODI, već bogovima po blagodati. Analogija je kao kada komad metala prisloniš uz vatru. Metal će poprimiti neka svojstva vatre kao što je toplina, ali neće se pretvoriti u vatru. Tako se i ljudi mogu obožiti, ali nikada ne mogu postati bogovi po prirodi.

Pored toga sam Isaja naziva Isusa Bogom: "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isaja 9:6)

Isus i jeste Bog.

 

[Bokiforum]

Kroz Sveto Pismo prosto izbija monoteizam, Sveto Pismo je zasnovano na monoteizmu.

 

[Nefi]

Ne postavlja se. Kaže se da nijedan drugi "bog" nije nastao prije ili poslije Boga. Ne kaže se da je Sam Bog stvoren.

ne mislim da je Bog stvoren, ili da je Isus stvoren nego titulu dodeljuje samo Bog naš Nebeski Otac. On ga je uzvisio sebi sdesna i podario mu vlasti i sile sa kojm je On sve stvorio. Jednostavno rečeno, On ga je načinio našim Bogom i spasiteljem.

 

[Nefi]

Kroz Sveto Pismo prosto izbija monoteizam, Sveto Pismo je zasnovano na monoteizmu.

možda, ali sveto pismo nigde ne pominje taj izraz "monoteizam". U starom zavetu je samo Jahve naš Bog a u novom je Bog Otac vrhovni Bog.
"idem Ocu, jer je Otac veći od mene." (Jovan 14:28)
"da tebe upoznamo, jedinog pravog Boga..." (Jovan 17: 3)
i pored toga je Sin Bog i sveti Duh, a da ne pominjemo druge koje Bog naziva "Bogovima",
"Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud: Ne poznaše, niti razumeše, hode po tami; zadrmaše se zemlji svi temelji. Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi." (Psalm 82:1,5-8)

 

[Nefi]

ali nas to ne čini bogovima PO PRIRODI, već bogovima po blagodati.

da tako je, na kraju Bog samo čini druge Bogovima i to bezobzira na prirodu.

 

[Maki]

ne mislim da je Bog stvoren, ili da je Isus stvoren nego titulu dodeljuje samo Bog naš Nebeski Otac. On ga je uzvisio sebi sdesna i podario mu vlasti i sile sa kojm je On sve stvorio. Jednostavno rečeno, On ga je načinio našim Bogom i spasiteljem.

Otac nije darovao božanstvo Sinu u smislu da je postojao period kada Sin nije bio Bog pa Mu je Otac to darovao. Sin je oduvijek Bog. Otac je Uzrok božanstva, ali samo božanstvo je vanvremensko.

 

[Maki]

da tako je, na kraju Bog samo čini druge Bogovima i to bezobzira na prirodu.

Tako je, ali Hristos je Bog po prirodi. Mi nismo i ne možemo biti.

 

[Nefi]

Tako je, ali Hristos je Bog po prirodi. Mi nismo i ne možemo biti.

možda ne po telu koje smo nasledili od Adama a Isus nije. Ali po duhu jesmo, ako verujemo da smo Božja duhovna deca, koja su od Njega rođena na nebu. Meni je poznato da većina Hrišćana u tako nešto ne veruje. Ali ako je to tačno onda to menja sve.
Eto ja verujem da su sva ljudska bića - muškarci i žene - stvorena po obličju Božjem, tako što su rođeni na nebu kao duhovna bića. Svako je voljeni duhovni sin ili kćer nebeskih roditelja i kao takav ima božansku prirodu i sudbinu.

 

[Maki]

možda ne po telu koje smo nasledili od Adama a Isus nije. Ali po duhu jesmo, ako verujemo da smo Božja duhovna deca, koja su od Njega rođena na nebu. Meni je poznato da većina Hrišćana u tako nešto ne veruje. Ali ako je to tačno onda to menja sve.
Eto ja verujem da su sva ljudska bića - muškarci i žene - stvorena po obličju Božjem, tako što su rođeni na nebu kao duhovna bića. Svako je voljeni duhovni sin ili kćer nebeskih roditelja i kao takav ima božansku prirodu i sudbinu.

Nema dokaza za takve velike tvrdnje. Prilikom opisa stvaranja Adama, nigdje se ne ukazuje da je on već postojao kao duhovno biće na nebu. Da ne spominjemo da ta ideja o prepostojanju duša vodi do gnosticizma i odbacivanja tijela kao nečega neprirodnog i nesvojstvenog čovjeku. Ne samo to, već ta ideja smrt čini prirodnom jer ispada da se nakon smrti duša vraća u svoje ranije prirodno bestjelesno stanje.

 

[Fazlija]

Drugo, ako ovi ne raspravljaju, želiš onda da forum potpuno zamre. Zato je forum i stvoren.

Budisti to zovu plemenitom sutnjom.

Predlazem stoga da imamo forum, ali da na njemu sutimo...

Ili da barem sutimo o temama o kojima nije moguce niti misliti, niti govoriti.

 

[Nefi]

Prilikom opisa stvaranja Adama, nigdje se ne ukazuje da je on već postojao kao duhovno biće na nebu.

da, što se Adama tiče to je tačno, ali Biblija uči da je Bog stavio Duha u Adama i posta duša živa. i da se čovek posle smrti: "..vrati u prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12:07) Nebi sad opet citirao Biblijske stihove koji o tome pišu, jer je poznato da je učenje o prepostojanju čovekovog Duha na Nebu, bilo je učenje u ranom Hrišćanstvu ali je po naredbi Cara Justiniana, na 5. sveukupnom Saboru u Konstantinopelu u 553 g. zabranjeno.
»Sabor u Konstantinopelu (553g) je bio praktično vrlo lični sastanak i obračun cara Justinijana, na kojem su on i njegovi vazali koji su bili zavisni od njega (protiv protesta pape i rimskih episkopa) proizvoljno prokleli i odbacili učenje o preegzistenciji čovekovog duha, a sa time i uklonili osnovu prvobitnog učenja ranog Hrišćanstva“. (O osnovnim doktrinama nauke o veri “(De principiis), Origen, Biblioteka otaca Crkve (BKV)

 

[Maki]

da, što se Adama tiče to je tačno, ali Biblija uči da je Bog stavio Duha u Adama i posta duša živa. i da se čovek posle smrti: "..vrati u prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12:07) Nebi sad opet citirao Biblijske stihove koji o tome pišu, jer je poznato da je učenje o prepostojanju čovekovog Duha na Nebu, bilo je učenje u ranom Hrišćanstvu ali je po naredbi Cara Justiniana, na 5. sveukupnom Saboru u Konstantinopelu u 553 g. zabranjeno.
»Sabor u Konstantinopelu (553g) je bio praktično vrlo lični sastanak i obračun cara Justinijana, na kojem su on i njegovi vazali koji su bili zavisni od njega (protiv protesta pape i rimskih episkopa) proizvoljno prokleli i odbacili učenje o preegzistenciji čovekovog duha, a sa time i uklonili osnovu prvobitnog učenja ranog Hrišćanstva“. (O osnovnim doktrinama nauke o veri “(De principiis), Origen, Biblioteka otaca Crkve (BKV)

Pa osuđeno je jer nema osnova za takvo učenje. Bog je stavio duh u Adama, ali nije taj duh odranije postojao kao Adam.

 

[Bokiforum]

možda, ali sveto pismo nigde ne pominje taj izraz "monoteizam". U starom zavetu je samo Jahve naš Bog a u novom je Bog Otac vrhovni Bog.
"idem Ocu, jer je Otac veći od mene." (Jovan 14:28)
"da tebe upoznamo, jedinog pravog Boga..." (Jovan 17: 3)
i pored toga je Sin Bog i sveti Duh, a da ne pominjemo druge koje Bog naziva "Bogovima",
"Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud: Ne poznaše, niti razumeše, hode po tami; zadrmaše se zemlji svi temelji. Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi." (Psalm 82:1,5-8)

Ne pominje Sveto Pismo taj izraz i pojam - monoteizam, ali monoteizam izvire iz Svetog Pisma, jednostavno u celom Svetom Pismu stoji da treba verovati samo u jednog istinitog Boga i samo Njemu treba služiti i samo Njega treba poštovati i samo Njemu treba se klanjati.

"Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud: Ne poznaše, niti razumeše, hode po tami; zadrmaše se zemlji svi temelji. Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi." (Psalm 82:1,5-8)

Ovde nisu u pitanju neki drugi bogovi isti kao Bog, nego je to sabor Božiji, sabor tog Boga na kome Njegovom saboru se skupljaju bogovi i sinovi Višnjega, tj. na njemu su ljudi koje Bog zove bogovima i sinovima Višnjeg, jer je čovek i stvoren po slici i podobiju Boga, čovek je sličan Bogu, zato i Bog zove čoveka bogom i sinom Višnjeg.

Ali, čovek može, isti Psalm 82 :

7. Ali ćete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pašćete.

Jesmo bogovi po blagodati i milosti i zajednici sa Bogom, ali kako piše u ovom istom Psalmu 82., ako nepravedno sudimo i nemamo milosti prema ljudima i hodimo u tami i grehu onda će Bog suditi takvim ljudima i oni će pasti.

https://sophiaphile.wordpress.com/2...mmentary-on-psalm-81-lxx-a-translation/#_ftn1

διακρίνει - As Eusebius will note shortly, in contrast to simple κρίνω, the verb διακρίνω connotes separation between groups—that is, between “good gods” and “bad gods.”

Psalm 82 :

1. Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud.
1. ὁ θεὸς ἔστη ἐν συναγωγῇ θεῶν ἐν μέσῳ δὲ θεοὺς διακρίνει

ὁ - Преглед вештачке интелигенције

ὁ" је одређени члан у старогрчком језику, еквивалентан српском "the". Користи се за именице мушког рода у једнини и множини, а његова функција је да одреди или означи одређену именицу, односно, "ту" ствар или особу.
Одређени члан:
"ὁ" се често користи у старогрчком за разликовање од неодређеног члана.

In Greek, the word ὁ (ho) is a definite article, most commonly meaning "the". It can also function as a demonstrative pronoun meaning "this" or "that," a personal pronoun meaning "he," "she," or "it," or a relative pronoun meaning "who," depending on the context.
"the" Određeni član (definite article) the se koristi da označi pojam koji je poznat, ili jedinstven. Ovaj član se koristi uz imenice u jednini i množini. Ovo je i jedna od reči koja se najčešće koriste u engleskom jeziku.

https://biblehub.com/greek/3588.htm

Overview
The Greek definite article ὁ, ἡ, τό functions far beyond an English “the.” It signals specificity, identity, and sometimes qualitative force. It appears with nouns, adjectives, participles, infinitives, prepositional phrases, clauses, and even entire concepts. Because Koine Greek lacks an indefinite article, ὁ, ἡ, τό often distinguishes a particular person or thing from others, or elevates a concept to categorical importance.

Article with Θεός (God)

John 1:1 “and the Word was with God, and the Word was God.” ὁ Θεός marks the personal God with whom ὁ Λόγος was; absence of the article before Θεός in the final clause underscores quality (deity). Precise use guards both Trinitarian distinction and unity.

Romans 8:31 “If God is for us, who can be against us?” Here ὁ Θεός identifies the covenant God already defined in the preceding argument.


Znači, ovde na Grčkom jeziku određeni član, ὁ , u odnosu na, ὁ θεὸς, (taj)Bog, označava konkretnog i poznatog i jedinstvenog Boga, ovaj član, ὁ , ne postoji kada se pominju drugi bogovi u ovom stihu, što znači da postoji razlika, jedan konkretan i poznati Bog i drugi bogovi koji iako se imenuju bogovima ipak postoje određene razlike u odnosu na konkretnog i poznatog Boga.

1. Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud.
1. ‏מִזְמ֗וֹר לְאָ֫סָ֥ף אֱ‍ֽלֹהִ֗ים נִצָּ֥ב בַּעֲדַת־אֵ֑ל בְּקֶ֖רֶב אֱלֹהִ֣ים יִשְׁפֹּֽט׃

Jevrejski se čita s leva na desno.

https://biblehub.com/hebrew/430.htm

אֱ‍ֽלֹהִ֗ים -

1. gods in the ordinary sense
2. but specifically used (in the plural thus, especially with the article) of the supreme God
3. occasionally applied by way of deference to magistrates
4. and sometimes as a superlative

Elohim and the Heavenly Council

Psalm 82 opens, “God presides in the council of God; He renders judgment among the gods.” Here Elohim stands above celestial beings (often termed “sons of God” or mal’akhim). These spirits are subordinate; only Elohim is worshiped (Nehemiah 9:6). The heavenly court imagery magnifies His sovereign authority over all ranks of created beings.

 

[Nefi]

Ovde nisu u pitanju neki drugi bogovi isti kao Bog, nego je to sabor Božiji, sabor tog Boga na kome Njegovom saboru se skupljaju bogovi i sinovi Višnjega, tj. na njemu su ljudi koje Bog zove bogovima i sinovima Višnjeg

Bog naziva one Bogovima koji su sveštenici svevišnjega i kao takvi su njegovi sinovi, koji imaju potencijal da postanu poput Boga. I sam Isus je u Jovanu citirao ovaj sth, tvrdeći da je i On Sin Božji. Ineresantno je reći da u svitcima nađenih kraj mrtvog mora, nalazimo jedan stih koji su jevreji u kasnijim verzijama prepravili.

U Ponovljenom zakonu 32:43 u masoratskom tekstu od kog je nastao današnji prevod Biblije piše:

Masoretski tekst:
"Radujte se, narodi, sa njegovim narodom." (Ponovljeni zakoni 32:43)

Svitci sa Mrtvog mora:
"Hvalite, nebesa, njegov narod; klanjajte mu se, svi bogovi!" (Ponovljeni zakoni 32:43)

Očigledno ovaj stih se nije nekim jevrejima svideo pa su ga kasnije prepravili, jer svitci sa mrtvog mora su oko 1000 g. stariji od masoratskog teksta.

 

[Nefi]

Pa osuđeno je jer nema osnova za takvo učenje. Bog je stavio duh u Adama, ali nije taj duh odranije postojao kao Adam.

pa zašto se Car Justinian borio protiv tog učenja, bez vlasti i svešteničkog autoriteta? Origen i drugi tvrde u njihovim knjigama da je to bilo oduvek apostolsko učenje. A i Biblija to uči:
Bog pita Jova gde je On bio kada je stvarao zemlju i daje odgovor da je On rođen tada i da je broj njegovih dana velik.

"Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li?... Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik. " (Jov 38:4-7,21)

Bog je imao nas u svom krilu kada je još zemlja stvarana:

"Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je uređivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji; Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda" (Poslovice 8:22-30)

"Došla mi je Gospodnja reč: „Pre nego što sam te oblikovao u utrobi tvoje majke, poznavao sam te. Pre nego što si iz njene utrobe izašao, posvetio sam te i postavio sam te za proroka narodima.” (Jermeija 1:4-5)

Zašto je Bog izabrao Pavla? Zato što je Pavle za to bio na nebu predodređen:

"Ali kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje matere i koji me je pozvao svojom blagodaću," (Gal 1:15)

Došljaci na zemlji, otadžbina na nebu?

"Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videše i pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji. Jer koji tako šta govore pokazuju da traže otadžbinu. I da su pri tom mislili na onu iz koje su izišli, imali su vremena da se vrate; ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom. Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad." (Jevr 11:13-16)

Mi smo Božji rod:

"Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod. I pošto smo rod Božiji ne treba da mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen..." (Dela Apost 17:28,29)

Na Nebu smo blagoslovljeni:

"Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta - da budemo sveti i neporočni pred njim, odredivši nas unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje...." (Efežanima 1:3-5)

"Tada će reći car onima s desne strane: hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta." (Mateja 25:34)

"Koji nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naših dela, nego po svojoj odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana pre večnih vremena" (2.Tim 1:9)

Bog je bukvalni Otac našeg Duha.

"Dalje, karali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali od njih; nećemo li se mnogo radije potčiniti Ocu duhova i tako poživeti?" (Jevr 12:7)

Isusova žrtva je za one na zemlji ali i za one na nebu. "...stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima." (Kološanima 1:20)

Da li može slep da počini greh pre svog rođenja?

"I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. I zapitaše ga njegovi učenici: ravi, ko je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? Odgovori Isus: nije zgrešio ni on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokažu na njemu dela Božija." (Jovan 9:1-4)

Bog naš Otac a Isus naš brat?

"Jer je dolikovalo onome radi koga je sve i kroz koga je sve, da dovodeći mnoge sinove u slavu putem patnji učini savršenim Začetnika njihovog spasenja. Jer i onaj koji posvećuje i oni koje on posvećuje - SVI SU OD ISTOG OCA. Zato se on ne stidi da ih zove BRAĆOM...Zato je u svemu morao da postane POPUT SVOJE BRAĆE, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda. A pošto je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama." (Jevrejima 2:10-18)

Mnogi hrišćani danas veruju da je Bog jedan Duh, samo na osnovu jednog jedinog stiha iz jev. po Jovanu, ali ima toliko stihova koji pominju pre zemaljsko postojanje na nebu, a svi ga i dalje odbacaju iako je to učenje ključ razumevanja plana Božjeg.

Naravno, sad sledi izvrtanje tih stihova, i reći će te da se to odnosi na Božje pred znanje, ali mislim da to ne daje jasan odgovor, na ove stihove.

Origen je to učio i bio zato prognan. Što znači da je to učenje postojalo stotinama godina pre Justiniana.