Spaseni milošću?

Kao pripadnik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, verujem da sam otkupljen krvlju mog spasitelja Isusa Hrista. Spasen sam milošću. NE verujem da mogu da „zaslužim“ spasenje svojim dobrim delima, uprkos tome što neki kritičari drugačije tvrde o nama. Znači verujem da ću biti spašen samo verom i milošću. Verujem da je moje spasenje besplatan dar milosti od mog spasitelja Isusa Hrista, ali to je dar koji dolazi sa uputstvima, i ta uputstva se moraju slediti ako želim da imam koristi od dara kako je Hristos nameravao. Moram da sarađujem sa Isusom i da odgovorim na njegovu milost na način na koji nas je naučio ako želim da budem spasen.

Biblija ima neke očigledno suprotstavljene izjave na temu spasenja, milosti, vere i dela. I dok se način rešavanja tih problema Crkve Isusa Hrista SPD može razlikovati od načina rešavanja protestanata, katolika ili drugih hrišćana, verujem da je naše učenje biblijsko hrišćansko verovanje. Kao što Biblija kaže: „Dođite, da raspravljamo“. (Isaija 1:18)

U redu, kako smo to spaseni? Milošću ili delima?

Postoje tri članka vere svetaca poslednjih dana koji govore o spasenju:

"Verujemo da će ljudi biti kažnjeni za svoje grehe, a ne za Adamov prestup."

"Verujemo da kroz Hristovo pomirenje celo čovečanstvo može biti spaseno, poslušnošću zakonima i obredima Jevanđelja.

Verujemo da su prva načela i obredi Jevanđelja: prvo, vera u Gospoda Isusa Hrista; drugo, pokajanje; treće, krštenje potapanjem za oproštenje grehova; četvrto, polaganje ruku za dar Svetog Duha.

Uprkos onome što kritičari „mormonizma“ kažu, mi verujemo da SAMO „kroz Hristovo pomirenje“ možemo biti spaseni. U tom pogledu se potpuno slažemo sa drugim hrišćanima. Razlikujemo se u tome kako verujemo da moramo primeniti žrtvu koju je Isus podneo u naše ime. To je dar, da, ali to je dar koji moramo da odmotamo i stavimo u igru!

Ne postoji način da mi smrtnici živimo bez grešenja. I ne postoji način da platimo za sopstvene grehe, bez obzira koliko se trudimo da budemo dobri ili koliko dobrih dela činimo. Kao što Nefi kaže u Mormonovoj knjizi: „Nakon svega što možemo da učinimo, blagodaću smo spaseni.“ (2. Nefi 25:23) „Nakon što predamo svoje živote Isusu, blagodaću smo spaseni“. Je l' tako? Zaista, to je „sve što možemo da učinimo“.

I pored sveda, postoje mnogi komentari naših kritičara kritičara koji opisuju svoje (pogrešno) razumevanje naših verovanja o blagodati, delima i spasenju:

"Mormonski koncept spasenja kao rezultata dela značajno se razlikuje od opšteprihvaćenog hrišćanskog shvatanja spasenja kao nezasluženog, dara Božje blagodati!" (Watchman Fellowship website)

„Samo blagodat!“ bio je glasan vapaj Martina Lutera i protestantske reformacije. Pa ipak, ovu doktrinu je Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana osudila najoštrijim rečima: Nažalost, mormoni ne razumeju biblijsko učenje o opravdanju. Umesto toga, oni nastoje da budu pravedni svojim delima i držeći se zakona." (Dejv Džonson, Hrišćanski europski centar Srednjeg zapada)

"Kada sveci poslednjih dana govore o spasenju blagodaću, oni misle na ono što sami nazivaju „opštim spasenjem“. Pod ovim, oni misle da će svi vaskrsnuti, nakon čega će biti suđeni prema svojim delima. Drugim rečima, svi dobijaju propusnicu za Božju sudnicu, ali kada jednom uđu, sami su sebi! Ovo se, naravno, ne svodi ni na šta više od spasenja delima." (Henk Hanegraf, Hrišćanski istraživački institut)

Očigledno mnogi od kritičara neznaju ili ne razumu šta mi zaista verujemo.

Fazlija je rekao:

evandjeljima pise da je Krist oprastao grijehe ljudima bez ikakve otkupne zrtve. Idi i ne grijesi vise, slobodan si.

Kliknite da proširite...

Isus je opraštao drugima jer je otkupio unapred njihove grehe. Njegov otkup je bio za sve ljude potomke Adama i Eve, a ne samo za one posle njegove smrti. Otkupljenje znači nekog izbaviti, kupiti, ili spasiti, kao što je osloboditi nekoga iz ropstva plaćanjem. Otkupljenje se odnosi na pomirenje Isusa Hrista i na izbavljenje od greha. Isusovo pomirenje otkupljuje sav ljudski rod od fizičke smrti. Kroz Njegovo pomirenje, oni koji u Njega imaju veru i koji se pokaju takođe su otkupljeni od duhovne smrti.
Sledeća priča metaforično govori o tome:

"Bio jednom jedan čovek koji je nešto mnogo želeo. Izgledalo je važnije od bilo čega drugog u njegovom životu. Da bi ostvario svoju želju, napravio je veliki dug.

Upozoren je bio na to što je ušao u taj dug, a posebno od njegovog kreditora. Ali bilo mu je toliko važno da ispuni sebi želju i to sada. Bio je siguran da će kasnije platiti.

Tako je potpisao ugovor. Plaćao ga tako neko vreme kad kad je mogao. Nije se brinuo previše o tome, jer je rok za vraćanje duga izgledao tako daleko. Imao je ono što je želeo sada, i to je bilo najvažnije.

Onaj koji mu je uzajmio novac, uvek je bio negde u pozadini njegovog uma, i dalje je malo nešto plaćao, ne razmišljajući da će dan vraćanja duga nekada doći.

Ali, kako to uvek bude, došao je dan i ugovor je postao punosnažan. Dug nije bio u potpunosti isplaćen. Njegov kreditor se pojavio i zatražio isplatu u potpunosti.

Tek tada je shvatio da njegov kreditor nije imao samo vlasti da vrati u posed sve što je imao, već i moć da ga baci u zatvor.

"Ne mogu da vam platim, jer nemam novac da to učinim", priznao je.

"Onda", mu je rekao kreditor, "mi ćemo izvršiti ugovor, uzeti vašu imovinu i otići će te u zatvor. Složili ste se s tim. Bila je vaša odluka. Vi ste potpisali ugovor, a sada se mora primeniti. "

"Zar mi ne možete produžiti vreme ili oprostiti dug?", Dužnik je molio. "Napravite neki način da zadržim ono što imam i da ne idem u zatvor. Sigurno verujete u milost? Zar nećeš pokazati milost? "

Kreditor je odgovorio: "Milost je uvek tako jednostrana. To bi služilo samo vama. Ako vam pokažem milost, ja ostajem bez svog novca. To je samo pravedno što zahtevam. Da li verujete u pravdu? "

"Verovao sam u pravdu kada sam potpisao ugovor", rekao je dužnik. "Tada je pravda bila na mojoj strani, jer sam mislio da će me zaštititi. Tada mi nije trebala milost, niti sam mislio da ce mi ikad trebati. Pravda, pomislio sam, biće dovoljna nama. "

"Pravda zahteva da se držite ugovora ili da trpita kaznu.", odgovorio je kreditor. "To je zakon. Složili ste se s tim i to je način na koji to mora biti. Milost ne može ukrasti ili poništiti pravdu. "

I tako je jedan tražio pravdu, a drugi je tražio milost. Niti pravda niti milost može biti ispunjena a da ne bude na račun drugog.

"Ako mi ne oprostite dug, neće biti milosti", izjavio je dužnik.

"Ako to učinim, neće biti pravde", bio je odgovor.

Oba zakona, kako se činilo, nisu mogle biti punosnažni. To su dva večna ideala koja se suprotstavljaju jedni drugima. Zar ne postoji način da se pravda u potpunosti ispuni, a takođe i milost?

Postoji način! Zakon pravde može biti u potpunosti zadovoljan i milost može biti u potpunosti data - ali je potrebno da to neko drugi preuzme. I tako se to dogodilo ovog puta.

Dužnik je imao prijatelja. Došao je da pomogne. Poznavao je dužnika dobro. Znao je da je kratkovidan. Mislio je da nije pametno što je upao u takvu situaciju. Ipak, želeo je da pomogne zato što ga je voleo. Stao je između njih, suočio se sa kreditorom i napravio ovu ponudu.

"Ja ću platiti dug ako oslobodite dužnika od njegovog duga i odpustite ga iz njegovog ugovora kako bi zadržao svoju imovinu i ne išao u zatvor."

Kreditor je razmišljao o ponudi, a posrednik je dodao: "Tražili ste pravdu. Iako vam on ne može platiti, ja ću to učiniti. Vasa pravda biće ispunjena."

I tako se složio kreditor.

Posrednik se onda obratio dužniku. "Ako platim tvoj dug, da li ćeš me prihvatiti kao tvog novog kreditora?"

"Oh da, da", uzviknuo je dužnik. "Spasio si me iz zatvora i pokazao mi milost."

"Onda," rekao je dobrotvor, "platit ćeš mi dug ali postaviću uslove. Neće biti lako, ali to će biti moguće. Ja ću ti pokazati način kako možeš dug vratiti. Ne treba da ideš u zatvor. "

I tako je dužnik platio u potpunosti. Nijedan ugovor nije prekršen. Zauzvrat, dužnik je dobio milost. Oba zakona su ispunjena. Radi posrednika, je pravda ispunjena, a milost je u potpunosti izvršena.

Svako od nas živi na nekoj vrsti duhovnog kredita. Jednog dana račun će biti plaćen, jer to Božja pravda zahteva.

Po večnom zakonu, milost ne može biti poklonjena, osim ako postoji i onaj koji je voljan i sposoban da preuzme naš dug i da plati cenu i usaglasnosti sa uslovima za naše otkupljenje.

"Jer postoji jedan Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hrist" ( 1. Tim 2: 5 ).

Kroz njega milost može biti potpuno data svakom od nas, bez ukidanja večnog zakona pravde.

Tu milosti nećemo dobiti automatski. To će biti pod Njegovim uslovima.