- Poruke
- 1,185
- Reakcijski bodovi
- 42
- Bodovi
- 48
Bog je lično biće po čijoj je slici čovek stvoren: "Zatim Bog reče: „Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.” (Post 1:26)
"Ovo je knjiga o Adamovom životu. Onog dana kada je Bog stvorio Adama, načinio ga je sličnim sebi." (Post 5:1)
Određene denominacije koje se pozivaju na Nikejski ili Atanasijski simbol vere, tvrde da su Otac, Sin i Sveti Duh apstraktni, apsolutni, transcendentni, svuda prisutni, jedne suštine, večni i nepoznati, bez tela, udova ili emocija, koji prebivaju izvan prostora i vremena.
Radi toga mnogi hrišćani veruju, da Bog nemože biti sveprisutan ako ima telo, a zaboravljaju da je Isus otišao u telu na nebo.
Ipak se ovo učenje ne temelji na pismu.
Tu se postavlja pitanje, zašto bi sada jedna osoba sa telom od duha bila sve prisutna, a druga sa telom od mesa i kostiju to nije.
Nije li Isus otišao na nebo u telu? Nije li on i dalje svemoćni Bog? A ako je i dalje svemoćni Bog, zašto nije sveprisutan iako ima telo?
To što Boga čini sveprisutnim to je njegov Duh i svetlo ili njegova duhovna moć a ne telo, bilo ono od duha ili mesa i kostiju.
Naravno ako mislite da je za vas lakše da zamislite jednog bestelesnog Boga i samo kao takvog sveprisutnog, to je u redu, ali mislim da bi to trebalo stajati na pismu a ne na vlastitom mišljenju.
Iako Biblija potvrđuje njegovu svepisutnost: „Jer u njemu živimo i krećemo se i jesmo“ (Dela apostolska 17:28). Ona ne objašnjava kako to funkcioniše.
Ja takođe verujem da je Bog sveprisutan, i da njegova prisutnost prebiva u beskrajnosti svemira.
Ali verujem isto da je Bog mnoge izgubljene istine o prirodi Boga, ponovo objavio, preko Josepha Smitha i drugih posle njega. Zato naši novoobjavljeni spisi na to daju jasniji odgovor.
„On sve shvata, i sve je pred Njim, i sve je oko Njega; i On je iznad svega, i u svemu, i kroz sve, i oko svega; i sve je po Njemu, i od Njega, i to od Boga, u veke vekova. “ (UZ 88:41).
Bog je, za nas, naravno, lično biće po čijem liku je čovečanstvo stvoreno, ali On je takođe i imanentno biće iz koga izlazi svetlost koja ispunjava ceo svemir i tako ga čini sveprisutnim.
"I ja, Bog, rekoh svom Jedinorođencu, koji sa mnom beše od početka: Načinimo čoveka po obličju svome, nalik sebi; i beše tako. I ja, Bog, rekoh: Neka vladaju nad ribama morskim, i nad pticama na nebu, i nad stokom, i nad svom zemljom, i nad svakim bićem što puže po zemlji." (Mojsije 2:26)
"Po obličju sopstvenog tela svog, muško i žensko, stvori ih, i blagoslovi ih, i nadenu im ime Adam, u danu kada behu stvoreni i behu postali žive duše u zemlji, u podnožju Božjem." (Mojsije 6:9).
„Svetlost koja se širi iz prisustva Božjeg da ispuni beskrajnost prostora – Svetlost koja je u svemu, koja daje život svemu, koja je zakon po kome se sve upravlja, i to moć Boga koji sedi na svom prestolu, koji je u grudima večnosti, koji je posred svega.“ (UZ 88:12–13).
Moć, svetlost, uticaj i duh koji izviru iz njegove ličnosti i ispunjavaju neizmernost svemirskog prostora, su međutim, njegova kreacija i tako je On ipak, sa telom ili bez, sveprisutan.
"Ovo je knjiga o Adamovom životu. Onog dana kada je Bog stvorio Adama, načinio ga je sličnim sebi." (Post 5:1)
Određene denominacije koje se pozivaju na Nikejski ili Atanasijski simbol vere, tvrde da su Otac, Sin i Sveti Duh apstraktni, apsolutni, transcendentni, svuda prisutni, jedne suštine, večni i nepoznati, bez tela, udova ili emocija, koji prebivaju izvan prostora i vremena.
Radi toga mnogi hrišćani veruju, da Bog nemože biti sveprisutan ako ima telo, a zaboravljaju da je Isus otišao u telu na nebo.
Ipak se ovo učenje ne temelji na pismu.
Tu se postavlja pitanje, zašto bi sada jedna osoba sa telom od duha bila sve prisutna, a druga sa telom od mesa i kostiju to nije.
Nije li Isus otišao na nebo u telu? Nije li on i dalje svemoćni Bog? A ako je i dalje svemoćni Bog, zašto nije sveprisutan iako ima telo?
To što Boga čini sveprisutnim to je njegov Duh i svetlo ili njegova duhovna moć a ne telo, bilo ono od duha ili mesa i kostiju.
Naravno ako mislite da je za vas lakše da zamislite jednog bestelesnog Boga i samo kao takvog sveprisutnog, to je u redu, ali mislim da bi to trebalo stajati na pismu a ne na vlastitom mišljenju.
Iako Biblija potvrđuje njegovu svepisutnost: „Jer u njemu živimo i krećemo se i jesmo“ (Dela apostolska 17:28). Ona ne objašnjava kako to funkcioniše.
Ja takođe verujem da je Bog sveprisutan, i da njegova prisutnost prebiva u beskrajnosti svemira.
Ali verujem isto da je Bog mnoge izgubljene istine o prirodi Boga, ponovo objavio, preko Josepha Smitha i drugih posle njega. Zato naši novoobjavljeni spisi na to daju jasniji odgovor.
„On sve shvata, i sve je pred Njim, i sve je oko Njega; i On je iznad svega, i u svemu, i kroz sve, i oko svega; i sve je po Njemu, i od Njega, i to od Boga, u veke vekova. “ (UZ 88:41).
Bog je, za nas, naravno, lično biće po čijem liku je čovečanstvo stvoreno, ali On je takođe i imanentno biće iz koga izlazi svetlost koja ispunjava ceo svemir i tako ga čini sveprisutnim.
"I ja, Bog, rekoh svom Jedinorođencu, koji sa mnom beše od početka: Načinimo čoveka po obličju svome, nalik sebi; i beše tako. I ja, Bog, rekoh: Neka vladaju nad ribama morskim, i nad pticama na nebu, i nad stokom, i nad svom zemljom, i nad svakim bićem što puže po zemlji." (Mojsije 2:26)
"Po obličju sopstvenog tela svog, muško i žensko, stvori ih, i blagoslovi ih, i nadenu im ime Adam, u danu kada behu stvoreni i behu postali žive duše u zemlji, u podnožju Božjem." (Mojsije 6:9).
„Svetlost koja se širi iz prisustva Božjeg da ispuni beskrajnost prostora – Svetlost koja je u svemu, koja daje život svemu, koja je zakon po kome se sve upravlja, i to moć Boga koji sedi na svom prestolu, koji je u grudima večnosti, koji je posred svega.“ (UZ 88:12–13).
Moć, svetlost, uticaj i duh koji izviru iz njegove ličnosti i ispunjavaju neizmernost svemirskog prostora, su međutim, njegova kreacija i tako je On ipak, sa telom ili bez, sveprisutan.
? ), ili je Bog toliko ogroman Duh koji obuhvaća i cijeli svemir, pa je zapravo baš sve u Njemu – dakle i mi.