- Poruke
- 1,241
- Reakcijski bodovi
- 51
- Bodovi
- 48
Šta je vera?
Vera u Gospoda Isusa Hrista je prvi princip jevanđelja. To je duhovni dar i neophodan je za naše spasenje. Kralj Benjamin je izjavio: „Spasenje [nikome] ne dolazi osim pokajanjem i verom u Gospoda Isusa Hrista“ ( Mosija 3:12 )
Vera je kada se „nadate nečemu što ne vidite, ali je istinito“ (Alma 32:21; videti takođe Jevrejima 11:1). Vera je princip delovanja i moći koji motiviše naše svakodnevne aktivnosti.
Da li bismo proučavali i učili da ne verujemo da možemo da steknemo mudrost i znanje? Da li bismo radili svaki dan da nismo imali nade da ćemo tako nešto postići? Da li bi seljak sejao da nije očekivao žetvu? Svaki dan se ponašamo prema onome čemu se nadamo kada iako ne vidimo krajnji rezultat. To je vera. (Vidi Jevrejima 11:3.)
Mnoge priče iz Svetog Pisma govore koliko je velikih stvari ostvareno kroz veru.
Verom je Noje sagradio kovčeg i spasao svoju porodicu od potopa (videti Jevrejima 11:7). Mojsije je razdvojio vode Crvenog mora (videti Jevrejima 11:29). Ilija je prizvao vatru sa neba (videti 1. Carevima 18:17–40). Nefi je pozvao Boga da pošalje glad (videti Helaman 11:3–5). Takođe je zamolio Boga da okonča glad (videti Helaman 11:9–17). More se smirilo, vizije su se otvorile i molitve su uslišane, sve to snagom vere.
Zašto treba da imamo veru u Isusa Hrista?
Imati veru u Isusa Hrista znači imati takvo poverenje u njega da ćemo poslušati sve što nam on naredi. Kada položimo svoju veru u Isusa Hrista, postajući njegovi poslušni učenici, Nebeski Otac će nam oprostiti grehe i pripremiti nas da mu se vratimo.
Apostol Petar je propovedao da je „I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima kojim bi se mi mogli spasiti.“ (Dela apostolska 4:12; videti i Mosija 3:17 ). Jakov je poučavao da ljudi moraju imati „savršenu veru u Sveca Izrailjevog [Isusa Hrista], ili neće imati spasenja u Carstvu Božjem“ (2. Nefi 9:23). Kroz veru u Spasitelja i kroz pokajanje, možemo učiniti da Njegovo pomirenje bude potpuno delotvorno u našim životima. Kroz veru možemo dobiti snagu da pobedimo iskušenja (videti Alma 37:33).
Ne možemo imati veru u Isusa Hrista bez vere u našeg Nebeskog Oca. Ako imamo veru u njih, imaćemo veru i da će nas Duh Sveti, koga oni šalju, naučiti istini i utešiti nas.
Kako možemo ojačati našu veru u Isusa Hrista?
Znajući za mnoge blagoslove koji dolaze kroz oživljavanje vere u Isusa Hrista, treba da se trudimo da ojačamo svoju veru u njega. Spasitelj je rekao: „Ako imate veru veličine gorušičinog zrna... ništa vam neće biti nemoguće“ (Matej 17:20). Seme gorušice je veoma malo, ali izraste u veliko drvo.
Kako možemo ojačati svoju veru? Na isti način na koji jačamo ili razvijamo bilo koju drugu veštinu. Kako razvijamo veštine rezbarenja, tkanja, slikanja, kuvanja, grnčarije ili sviranja muzičkog instrumenta? Učimo, vežbamo i radimo na tome. Radeći ovo postajemo bolji. I tako je sa verom. Ako želimo da ojačamo svoju veru u Isusa Hrista, moramo raditi na tome. Prorok Alma iz Mormonove knjige uporedio je Božju reč sa semenom koje se mora hraniti verom:
„Ali gle, ...ispoljite trunku vere, da, i ne možete li više barem poželite da verujete, neka ta želja deluje u vama sve dok ne poverujete toliko da možete dati mesto delu reči mojih. Evo, uporedićemo reč sa semenom. Evo, date li mesta semenu da se zasadi u srce vaše, gle, bude li to pravo seme, to jest, dobro seme, ne izbacite li ga vi gneverom svojom, opirući se Duhu Gospodnjem, gle, počeće ono da buja u grudima vašim. I pošto osetite te pokrete bujanja, počećete da govorite sebi – Mora da je to dobro seme, odnosno, dobra je ta reč, jer počinje da uvećava dušu moju, da, počinje da prosvetljava drazumevanje moje... I gle, neće li to uvećati veru vašu?” (Alma 32:27–29).
Tako možemo ojačati svoju veru u Boga tako što ćemo postupati u skladu sa svojom željom da imamo veru u njega.
Takođe možemo ojačati svoju veru moleći se Nebeskom Ocu o našim nadama, željama i potrebama (videti Alma 34:17–26). Ali ne smemo misliti da sve što treba da uradimo je da tražimo. U Svetom pismu nam je rečeno da vera, „ako nema dela, mrtva je sama po sebi“ (Jak. 2:17). Sledi priča o čoveku čija se vera pokazala svojim postupcima.
Ovaj čovek je želeo da proučava Sveta pisma, ali nije mogao da čita. Molio se Nebeskom Ocu da mu pomogne da nauči da čita. Posle nekog vremena došao je učitelj u njegovo selo i on je zamolio učitelja da mu pomogne. Naučio je azbuku. Naučio je zvukove i naučio da sastavlja slova u reči. Ubrzo je čitao jednostavne reči. Što je više vežbao, više je učio. Zahvalio je Gospodu što mu je poslao učitelja i što mu je pomogao da nauči da čita. Ovaj čovek je ojačao svoju veru, smirenje i znanje do te mere da je kasnije služio kao Episkop (Biskup) Crkve.
Dela moraju postojati sa verom. Kako bi glupo bilo tražiti od Gospoda da nam da znanje, ali koliko bi mudro bilo tražiti od Gospoda pomoć da steknemo znanje, da aktivno učimo, jasno razmišljamo i zadržimo ono što smo naučili.
Vera podrazumeva da činimo sve što možemo da postignemo ono čemu se nadamo i čemu se molimo. U veri sejemo seme i uskoro ćemo videti čudo cvetanja. Ljudi su često pogrešno shvatali i iskrivljavali ovaj proces. Mnogi od nas žele da imaju zdravlje i snagu ne poštujući zakone zdravlja. Želimo da imamo materijalni napredak bez žrtve za druge. Želimo da budemo blizu Gospoda, ali ne želimo da postimo i molimo se. Želimo da imamo kišu u pravo vreme i mir u zemlji ali da ne poštujemo dan Šabata i ne držimo druge zapovesti Gospodnje.
Važan način da ojačamo našu veru jeste da čujemo i proučavamo reč Gospodnju. Slušamo reč Gospodnju na našim crkvenim sastancima. Njegovu reč možemo proučavati u svetim pismima. »A pošto nemaju svi veru, tražite marljivo i učite se reči mudrosti jedni od drugih; da, tražite reči mudrosti iz najboljih knjiga; tražite znanje, i to proučavanjem i verom“ (UIZ 88:118).
Koji su to neki blagoslovi koji prate veru?
Kroz dar vere se vrše čuda, pojavljuju se anđeli, daju se drugi darovi Duha, uslišaju se molitve i ljudi postaju sinovi Božiji (videti Moroni 7:25–26, 36–37).
Kada dođe vera, ona donosi... apostole, proroke, jevanđeliste, pastire, učitelje, darove, mudrost, znanje, čuda, isceljenja, jezike, tumačenje jezika itd. Sve se to javlja kada se vera pojavi na zemlji, a nestaje kada nestane sa zemlje; jer su to efekti vere... I onaj ko je poseduje steći će kroz nju sva potrebna znanja i mudrost, sve dok ne upozna Boga, i Gospoda Isusa Hrista, kojega je poslao – i spoznati ga što je život večni.
Vera u Gospoda Isusa Hrista je prvi princip jevanđelja. To je duhovni dar i neophodan je za naše spasenje. Kralj Benjamin je izjavio: „Spasenje [nikome] ne dolazi osim pokajanjem i verom u Gospoda Isusa Hrista“ ( Mosija 3:12 )
Vera je kada se „nadate nečemu što ne vidite, ali je istinito“ (Alma 32:21; videti takođe Jevrejima 11:1). Vera je princip delovanja i moći koji motiviše naše svakodnevne aktivnosti.
Da li bismo proučavali i učili da ne verujemo da možemo da steknemo mudrost i znanje? Da li bismo radili svaki dan da nismo imali nade da ćemo tako nešto postići? Da li bi seljak sejao da nije očekivao žetvu? Svaki dan se ponašamo prema onome čemu se nadamo kada iako ne vidimo krajnji rezultat. To je vera. (Vidi Jevrejima 11:3.)
Mnoge priče iz Svetog Pisma govore koliko je velikih stvari ostvareno kroz veru.
Verom je Noje sagradio kovčeg i spasao svoju porodicu od potopa (videti Jevrejima 11:7). Mojsije je razdvojio vode Crvenog mora (videti Jevrejima 11:29). Ilija je prizvao vatru sa neba (videti 1. Carevima 18:17–40). Nefi je pozvao Boga da pošalje glad (videti Helaman 11:3–5). Takođe je zamolio Boga da okonča glad (videti Helaman 11:9–17). More se smirilo, vizije su se otvorile i molitve su uslišane, sve to snagom vere.
Zašto treba da imamo veru u Isusa Hrista?
Imati veru u Isusa Hrista znači imati takvo poverenje u njega da ćemo poslušati sve što nam on naredi. Kada položimo svoju veru u Isusa Hrista, postajući njegovi poslušni učenici, Nebeski Otac će nam oprostiti grehe i pripremiti nas da mu se vratimo.
Apostol Petar je propovedao da je „I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima kojim bi se mi mogli spasiti.“ (Dela apostolska 4:12; videti i Mosija 3:17 ). Jakov je poučavao da ljudi moraju imati „savršenu veru u Sveca Izrailjevog [Isusa Hrista], ili neće imati spasenja u Carstvu Božjem“ (2. Nefi 9:23). Kroz veru u Spasitelja i kroz pokajanje, možemo učiniti da Njegovo pomirenje bude potpuno delotvorno u našim životima. Kroz veru možemo dobiti snagu da pobedimo iskušenja (videti Alma 37:33).
Ne možemo imati veru u Isusa Hrista bez vere u našeg Nebeskog Oca. Ako imamo veru u njih, imaćemo veru i da će nas Duh Sveti, koga oni šalju, naučiti istini i utešiti nas.
Kako možemo ojačati našu veru u Isusa Hrista?
Znajući za mnoge blagoslove koji dolaze kroz oživljavanje vere u Isusa Hrista, treba da se trudimo da ojačamo svoju veru u njega. Spasitelj je rekao: „Ako imate veru veličine gorušičinog zrna... ništa vam neće biti nemoguće“ (Matej 17:20). Seme gorušice je veoma malo, ali izraste u veliko drvo.
Kako možemo ojačati svoju veru? Na isti način na koji jačamo ili razvijamo bilo koju drugu veštinu. Kako razvijamo veštine rezbarenja, tkanja, slikanja, kuvanja, grnčarije ili sviranja muzičkog instrumenta? Učimo, vežbamo i radimo na tome. Radeći ovo postajemo bolji. I tako je sa verom. Ako želimo da ojačamo svoju veru u Isusa Hrista, moramo raditi na tome. Prorok Alma iz Mormonove knjige uporedio je Božju reč sa semenom koje se mora hraniti verom:
„Ali gle, ...ispoljite trunku vere, da, i ne možete li više barem poželite da verujete, neka ta želja deluje u vama sve dok ne poverujete toliko da možete dati mesto delu reči mojih. Evo, uporedićemo reč sa semenom. Evo, date li mesta semenu da se zasadi u srce vaše, gle, bude li to pravo seme, to jest, dobro seme, ne izbacite li ga vi gneverom svojom, opirući se Duhu Gospodnjem, gle, počeće ono da buja u grudima vašim. I pošto osetite te pokrete bujanja, počećete da govorite sebi – Mora da je to dobro seme, odnosno, dobra je ta reč, jer počinje da uvećava dušu moju, da, počinje da prosvetljava drazumevanje moje... I gle, neće li to uvećati veru vašu?” (Alma 32:27–29).
Tako možemo ojačati svoju veru u Boga tako što ćemo postupati u skladu sa svojom željom da imamo veru u njega.
Takođe možemo ojačati svoju veru moleći se Nebeskom Ocu o našim nadama, željama i potrebama (videti Alma 34:17–26). Ali ne smemo misliti da sve što treba da uradimo je da tražimo. U Svetom pismu nam je rečeno da vera, „ako nema dela, mrtva je sama po sebi“ (Jak. 2:17). Sledi priča o čoveku čija se vera pokazala svojim postupcima.
Ovaj čovek je želeo da proučava Sveta pisma, ali nije mogao da čita. Molio se Nebeskom Ocu da mu pomogne da nauči da čita. Posle nekog vremena došao je učitelj u njegovo selo i on je zamolio učitelja da mu pomogne. Naučio je azbuku. Naučio je zvukove i naučio da sastavlja slova u reči. Ubrzo je čitao jednostavne reči. Što je više vežbao, više je učio. Zahvalio je Gospodu što mu je poslao učitelja i što mu je pomogao da nauči da čita. Ovaj čovek je ojačao svoju veru, smirenje i znanje do te mere da je kasnije služio kao Episkop (Biskup) Crkve.
Dela moraju postojati sa verom. Kako bi glupo bilo tražiti od Gospoda da nam da znanje, ali koliko bi mudro bilo tražiti od Gospoda pomoć da steknemo znanje, da aktivno učimo, jasno razmišljamo i zadržimo ono što smo naučili.
Vera podrazumeva da činimo sve što možemo da postignemo ono čemu se nadamo i čemu se molimo. U veri sejemo seme i uskoro ćemo videti čudo cvetanja. Ljudi su često pogrešno shvatali i iskrivljavali ovaj proces. Mnogi od nas žele da imaju zdravlje i snagu ne poštujući zakone zdravlja. Želimo da imamo materijalni napredak bez žrtve za druge. Želimo da budemo blizu Gospoda, ali ne želimo da postimo i molimo se. Želimo da imamo kišu u pravo vreme i mir u zemlji ali da ne poštujemo dan Šabata i ne držimo druge zapovesti Gospodnje.
Važan način da ojačamo našu veru jeste da čujemo i proučavamo reč Gospodnju. Slušamo reč Gospodnju na našim crkvenim sastancima. Njegovu reč možemo proučavati u svetim pismima. »A pošto nemaju svi veru, tražite marljivo i učite se reči mudrosti jedni od drugih; da, tražite reči mudrosti iz najboljih knjiga; tražite znanje, i to proučavanjem i verom“ (UIZ 88:118).
Koji su to neki blagoslovi koji prate veru?
Kroz dar vere se vrše čuda, pojavljuju se anđeli, daju se drugi darovi Duha, uslišaju se molitve i ljudi postaju sinovi Božiji (videti Moroni 7:25–26, 36–37).
Kada dođe vera, ona donosi... apostole, proroke, jevanđeliste, pastire, učitelje, darove, mudrost, znanje, čuda, isceljenja, jezike, tumačenje jezika itd. Sve se to javlja kada se vera pojavi na zemlji, a nestaje kada nestane sa zemlje; jer su to efekti vere... I onaj ko je poseduje steći će kroz nju sva potrebna znanja i mudrost, sve dok ne upozna Boga, i Gospoda Isusa Hrista, kojega je poslao – i spoznati ga što je život večni.