Večno Sveštenstvo

[Nefi]

„Melhisedekovo sveštenstvo … je kanal preko kog se sva znanja, učenja, plan spasenja i sve što je važno otkrivaju sa neba.”

Sveštenstvo je večno i posedovapi su ga proroci svih vremeskih razdoblja.
„Postoji niz vlasti i moći od Adama pa do danas.”
„Sveštenstvo je najpre bilo dato Adamu; on je dobio Prvo predsedništvo i držao njegove ključeve od pokoljenja do pokoljenja. Dobio ih je pri Stvaranju, pre nego što je svet obrazovan, kao u 1. Knj. Mojsijevoj 1:26, 27, 28. Imao je vlast nad svim živim bićima. On je Mihajlo arhanđel o kome se govori u Svetim pismima. Zatim do Noja, koji je bio Gavrilo; on po sveštenstvu stoji uz Adama; na ovu službu bio je pozvan od Boga, i bio je otac svih živih u svoje vreme; i njemu je bila data vlast. Ti ljudi su prvi držali ključeve na zemlji, a zatim na nebu.
Sveštenstvo je večno načelo i postojalo je sa Bogom od večnosti, i postojaće do večnosti, bez početka dana ili kraja godina [videti Jevrejima 7:3]. Ključevi treba da dođu sa neba kad god se daje jevanđelje. Kada se objavljuju s neba, to se čini Adamovom vlašću.
Danilo u sedmom poglavlju svoje knjige govori o drevnim vremenima; misli na najstarijeg čoveka, našeg oca Adama, Mihajla; on će sazvati svoju decu i održati savet sa njima kako bi ih pripremio za dolazak Sina čovečjeg [videti Knj. proroka Danila 7:9–14]. On (Adam) je otac ljudske porodice i upravlja duhovima svih ljudi, i svi koji su imali ključeve morali su stajati pred njim na tom velikom savetu … Sin čovečji stoji pred njim i daju mu se slava i vlast. Adam predaje svoje upraviteljstvo Hristu, ono koje mu je bilo predato dok je držao ključeve svemira, ali zadržava svoj položaj glave ljudske porodice.
… Otac je kod stvaranja čoveka pozvao sve duhove pred sebe i organizovao ih. On (Adam) je glava i rečeno mu je da se množi. Ključevi su prvo predati njemu, a preko njega drugima. Moraće da dâ izveštaj o svom upravljanju, a oni njemu.
Sveštenstvo je večno. Spasitelj, Mojsije i Ilija [Ilija Tesvićanin], predali su ključeve Petru, Jakovu i Jovanu, na gori, kada su se preobrazili pred njim. Sveštenstvo je večno – bez početka dana ili kraja godina; bez oca, majke, itd. Ako nema promene obreda, nema ni promene sveštenstva. Kad god se poslužuju jevanđeoski obredi, tu je sveštenstvo.
Kako smo došli do sveštenstva u poslednjim danima? Ono je došlo pravilnim redosledom nasleđivanja. Petar, Jakov i Jovan su ga primili, a oni su ga predali drugima. Hrist je Veliki Visoki sveštenik, Adam je sledeći. Pavle govori o Crkvi koja pristupa bezbrojnom mnoštvu anđela – Bogu, Sudiji svih – duhovima savršenih pravednika; Isusu Hristu, Posredniku novog zaveta [videti Jevrejima posl. 12:22–24].”
Proroci koji su držali ključeve sveštentva u drevnim vremenima ujedinili su se u delu poslednjeg vremenskog razdoblja.
„Video sam Adama u dolini Adam-Ondi-Ahman. Okupio je svoju decu i blagoslovio ih patrijarškim blagoslovom. Gospod se pojavio među njima, i on (Adam) ih je sve blagoslovio i prorekao šta će im se dešavati do poslednjeg pokoljenja.
Iz tog razloga je Adam blagoslovio svoje potomstvo, želeo je da ga dovede u Božje prisustvo. Čekali su grad, itd. [‘kojemu je zidar i tvorac Bog’ – Jev. posl. 11:10]. Mojsije je nastojao da moću sveštenstva dovede decu Izraelovu u Božje prisustvo, ali nije mogao. U prvim vekovima sveta pokušavali su da uspostave isto to; bili su podignuti i jedan i drugi Ilija, koji su pokušavali da obnove baš te slavne stvari, ali nisu ih dobili; međutim, proricali su o danu kada će ta slava biti objavljena. Pavle je govorio o razdoblju punine vremena, kada će Bog ujediniti sve stvari u jednu, itd. [videti Efescima posl. 1:10]; i oni muškarci kojima su ovi ključevi bili povereni moraće da budu tamo; a bez nas ne mogu biti usavršeni.
Ti muškarci su na nebu, ali njihova deca su na zemlji. Njihova srca čeznu za nama. Bog iz tog razloga šalje muškarce dole. ‘Poslaće sin čovečji anđele svoje, i sabraće iz carstva njegova sve sablazni i koji čine bezakonje.’ [Jev. po Mateju 13:41.] Sve te ovlašćene ličnosti sići će dole i ujediniti se sa nama u ostvarivanju ovog dela.
Carstvo nebesko je kao zrno gorušičino. Zrno gorušice je malo ali iz njega izraste velika biljka i na njenim granama se odmaraju ptice. [Videti Jev. po Maku 4:30–32.] Te ptice su anđeli. Tako anđeli silaze dole, udružuju se kako bi sakupili svoju decu, i sakupljju ih. Mi bez njih ne možemo postići savršenstvo, niti oni bez nas. Kada to bude obavljeno, Sin čovečji će sići, Starac će sesti; možemo se priključiti bezbrojnom društvu anđela, imati zajedništvo sa njima i primati uputstvo od njih.”
Obredi sveštenstva uspostavljeni su na početku i moraju se čuvati na način koji je Bog odredio.
„Adam … je bio prvi čovek o kome se govori u Knj. proroka Danila kao ‘Starcu’ [Knj. Proroka Danila 7:9], ili drugim rečima, prvi i najstariji od svih, veličanstveni, veliki praotac o kome se na drugom mestu kaže da je Mihajlo, jer je bio prvi i otac svih, ne samo od potomstva, već prvi koji je držao duhovne blagoslove, koji je bio upoznat sa planom obreda za spasenje njegovog potomstva do kraja, i kome se Hrist prvi objavio i preko koga se Hrist objavio sa nebesa, i nastaviće da se i ubuduće objavljuje. Adam drži ključeve razdoblja punine vremena; to jest, sva vremenska razdoblja objavljivana su i biće objavljena preko njega, od početka do Hrista, i od Hrista pa do kraja svih vremenskih razdoblja koja treba da budu objavljena …
… Bog je uspostavio obrede da budu isti u veke vekova, a Adama je postavio da ih nadgleda, da ih sa neba objavi čoveku, ili da pošalje anđele da ih objave. ‘Zar svi oni nisu duhovi poslužitelji, poslati da poslužuju onima koji će biti naslednici spasenja?’ [Posl. Jevrejima 1:14.]
Ti anđeli su pod vođstvom Mihajla ili Adama, koji deluje pod Gospodnjim vođstvom. Iz gornjeg citata saznajemo da je Pavle savršeno razumeo Božje namere u vezi sa Njegovom povezanošću sa čovekom i tim slavnim i savršenim redom koji je On uspostavio preko sebe samog, pri čemu je objavio moć, otkrivenja i slavu.
„Bog neće priznati one koje nije pozvao, zaredio i izabrao. U početku je Bog, svojim glasom, pozvao Adama. ‘A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: gde si? A on reče: čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.’ [1. Knj.Mojsijeva 3:9, 10.] Adam je primio zapovesti i uputstva od Boga: to je bio poredak od početka.
Onaj koji je primio otkrivenja i obrede od početka ne podleže prepirci; kako bi oni inače počeli da prinose žrtve Bogu na prihvatljiv način? Ako su prinosili žrtve, mora da su bili ovlašćeni zaređenjem. U 1. Knj. Mojsijevoj [4:4] čitamo da je Avelj doneo prvence iz stada i njihovo salo, i Gospod je uvažio Avelja i njegovu žrtvu …
To je, dakle, priroda sveštenstva; svaki čovek predsedava svojim razdobljem, a jedan predsedava nad svima, a to je Adam; a Adam svoju nadležnost i vlast prima od Gospoda, ali ne može da primi puninu dok Hrist ne predstavi carstvo Ocu, što će se dogoditi na kraju poslednjeg razdoblja.
Moć, slava i blagoslovi sveštenstva ne mogu se nastaviti sa onima koji primaju zaređenje izuzev ako se nastavi njihova pravednost; jer i Kajin je bio ovlašćen da prinese žrtvu, ali pošto je nije prineo u pravednosti, bila je prokleta. Prema tome, to znači da se obredi moraju obavljati potpuno na način koji je Bog odredio; inače, njihovo sveštenstvo će doneti prokletstvo umesto blagoslova.”
Mephisedekovo sveštenstvo je kanal preko koga Bog otkriva sebe i svoje namere.
„U Svetim pismima se govori o dve vrste sveštenstva, naime, Melhisedekovom, i Aronovom ili levitskom sveštenstvu. Mada postoje dve vrste sveštenstva, ipak Melhisedekovo sveštenstvo obuhvata Aronovo ili levitsko sveštenstvo, i glavno je; drži najvišu vlast koja se odnosi na sveštenstvo i na ključeve Božjeg carstva u svim razdobljima sveta za poslednje potomstvo na zemlji, i kanal je preko koga se svako znanje, učenje, plan spasenja i svaka važna stvar objavljuju sa neba.
Njegovo osnivanje je bilo pre osnivanja zemlje, ili kada su pevale zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klicali od radosti [videti Jov 38:4–7], i najviše je i najsvetije sveštenstvo, i po redu je Sina Božjeg, a sva ostala sveštenstva samo su delovi, ogranci, moći i blagoslovi istog, a ono ih drži, nadzire i usmerava. Ono je kanal preko koga je Svemogući započeo objavljivanje svoje slave na početku stvaranja ove zemlje i preko koga je nastavio da se objavljuje deci čovečjoj do sadašnjeg vremena, i preko koga će obznaniti svoje namere do kraja vremena.”
„Moć Melhisedekovog sveštenstva znači imati moć ‘večnoga života’ jer večni zavet ne može biti prekršen … U čemu je bila Melhisedekova moć? Aronovo sveštenstvo poslužuje u spoljnim obredima i prinošenju žrtava. Oni koji drže puninu Melhisedekovog sveštenstva carevi su i sveštenici Najvišeg Boga, koji drže ključeve moći i blagoslova. Ustvari, to sveštenstvo je savršen zakon svešteničke vlasti i u svojstvu Boga daje ljudima zakone, poslužujući beskrajne živote sinovima i ćerkama Adamovim …
‘Bez oca, bez majke, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a upoređen sa Sinom Božjim i ostaje sveštenik doveka.’ [Jevrejima posl. 7:3.] …
… Levitsko [Aronovo] sveštenstvo, koje čine sveštenici koji poslužuju spoljni obred ne zahteva zakletvu; ali uz Melhisedekovo sveštenstvo idu zakletva i zavet.”
„Melhisedekovo Visoko sveštenstvo nije ništa drugo nego sveštenstvo Sina Božjeg; … Postoje određeni obredi koji pripadaju sveštenstvu, iz kojih proizilaze određeni rezultati … Jedna velika povlastica sveštenstva je dobijanje otkrivenja u vezi sa namerama i voljom Božjom. Povlastica Melhisedekovog sveštenstva je takođe da kori i opominje, kao i da prima otkrivenje.”
Svako sveštenstvo je Melhisedekovo; ali postoje njegovi različiti delovi ili stepeni… Svi proroci imali su Melhisedekvo sveštenstvo.”
„Savetujem svima da teže savršenstvu i da sve dublje istražuju tajne pobožnosti. Čovek sam za sebe ne može učiniti ništa ukoliko ga Bog ne usmeri u pravom smeru; a sveštenstvo služi toj svrsi.”
Čovek mora biti ovpašćen od Boga i zaređen u sveštenstvo da bi posluživao u obredima spasenja.
„Verujemo da nijedan muškarac ne može posluživati spasenje preko jevanđelja, dušama ljudskim, u ime Isusa Hrista, ako nije ovlašćen od Boga, otkrivenjem ili zaređenjem od strane osobe koju je Bog poslao otkrivenjem, kako je Pavle napisao u Posl. Rimljanima 10:14, 15: ‘A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika? A kako će propovedati ako ne budu poslani?’ A ja bih pitao, kako mogu biti poslati bez otkrivenja, ili nekog drugog ispoljavanja Božje objave? I ponovo Posl. Jevrejima 5:4: ‘I niko sam sebi ne daje časti, nego koji je pozvan od Boga, kao i Aron’ – a ja bih pitao, kako je Aron bio pozvan, ako ne otkrivenjem?”
„Anđeo je rekao dobrom starom Korneliju da mora poslati po Petra da bi saznao kako da bude spašen [videti Dela apost. 10:21, 22]: Petar je mogao da krsti, a anđeli ne, dokle god su postojali punopravni poslužitelji u telu koji drže ključeve carstva ili vlast sveštenstva. Postoji još jedan dokaz za to, a to je sam Isus, kada se ukazao Pavlu na putu za Damask, nije ga obavestio o tome kako bi mogao biti spašen. On je u Crkvi prvi postavio apostole, a zatim proroke, za delo posluživanja, usavršavanja svetaca, itd. [videti Posl. Efescima 4:11, 12]; i kao veliko pravilo neba bilo je da nikada ništa na zemlji neće biti učinjeno a da tajna ne bude otkrivena njegovim slugama prorocima, saglasno Knj. proroka Amosa 3:7, tako da Pavle nije mogao da sazna više od Gospoda o svojoj dužnosti u spasavanju čoveka nego što je mogao od Hristovih poslanika pozvanih istim nebeskim pozivom od Gospoda i darivanih istom moću sa Visina – tako da ono što oni odreše na zemlji, biće odrešeno i na nebu, a ono što vežu na zemlji, biće vezano i na nebu [videti Jev. po Mateju 16:19].”
Povpastica je uveličati svaku stužbu u sveštenstvu.
„Sveštenstvo … može biti ilustrovano na primeru ljudskog tela koje ima različite udove, koji obavljaju različite službe, i svi su neophodni za obavljanje svog zadatka, i telo nije kompletno bez svih udova … Ako sveštenik razume svoju dužnost, svoj poziv, svoju službu i propoveda Svetim Duhom, njegova radost je velika kao da je pripadnik predsedništva; a njegovo služenje je neophodno u telu, kao što su i služenje učitelja i đakona.” (Učenja Džozefa Smita)

 

[BornAgain]

Jesam li nešto pogrešno razumio ili stvarno tvrdiš da je Adam arhanđeo Mihael?
Ok, sad sam vidio da se radi o učenju Josepha Smitha. U svakom slučaju, ove stvari nisu u skladu s Biblijom.

 

[Nefi]

ove stvari nisu u skladu s Biblijom.

pa kada bi sve pisalo u Bibliji ne bi bila potrebna Mormonova knjiga ili knjiga Učenje i zaveti koja sadrži objave današnjih apostola i proroka.

Samo ako nešto u jednoj knjizi ne piše, nemora da znači da to nije u saglasnosti sa Biblijom. Mnoga učenja novog zaveta nije u saglasnosti sa starim zavetom pa je ipak istina

 

[Nefi]

U svakom slučaju, ove stvari nisu u skladu s Biblijom.

to je kako mi verujemo, tako objavljeno i zapisano u knjizi Učenje i zaveti:
"Tri godine pre svoje smrti, Adam pozva Sita, Enosa, Kajinana, Maleleila, Jareda, Enoha, i Matusala, koji behu svi visoki sveštenici, sa ostalima od svog potomstva koji behu pravedni, u dolinu Adam-ondi-Ahman, i tamo im podari svoj poslednji blagoslov. I Gospod im se pojavi, a oni ustaše i blagosloviše Adama, i NAZVAŠE GA MIHAJLO, knez, arhanđeo. I Gospod udeli utehu Adamu, i reče mu: Postavih te da budeš glava, mnoštvo naroda će doći po tebi, i ti si knez nad njima zauvek. I Adam stajaše posred skupa; i, uprkos tome što beše povijen zbog starosti, jer beše ispunjen Svetim Duhom, predviđaše šta će sve zadesiti potomstvo njegovo do poslednjeg pokolenja. Sve ovo beše zapisano u knjizi Enohovoj, i o tome će se posvedočiti u određeno vreme." (Učenje i zaveti 107:53-57)

Mi verujemo u prezemaljsko postojanje. Mi smo svi rođeni prvo na nebu kao Božja duhovna deca, pre nego što smo došli na zemlju. Mnogi od tih duhova su bili veliki na nebu, kao što je to bio Adam koji je tada bio arhanđeo Mihajlo. Ali i mnogi drugi su bili još tada izabrani da budu proroci na zemlji, kao poput Avrama:
"Onda Gospod beše pokazao meni, Avramu, razume koji behu organizovani pre nego što sveta beše; i među svima njima mnogi behu plemeniti i veliki; I Bog vide da su ove duše dobre, i stajaše među njima, i reče: Ove ću načiniti vladarima mojim; jer On stajaše među onima koji behu duhovi, i vide da su dobri; i reče mi: Avrame, ti si jedan od njih; izabran si pre nego što se rodi." (Avram 3:22-26)

 

[BornAgain]

pa kada bi sve pisalo u Bibliji ne bi bila potrebna Mormonova knjiga ili knjiga Učenje i zaveti koja sadrži objave današnjih apostola i proroka.

Samo ako nešto u jednoj knjizi ne piše, nemora da znači da to nije u saglasnosti sa Biblijom. Mnoga učenja novog zaveta nije u saglasnosti sa starim zavetom pa je ipak istina

Primjeti da sam napisao da to učenje nije u skladu s onim sto JEST napisano u Bibliji. Ako se neko učenje poziva na Bibliju onda mora bit u skladu s onim što je napisano, inače to učenje nije biblijsko.
Čitavi Novi zavjet je u skladu sa Starim zavjetom, Isus Krist sam kaze da je dosao ispuniti Zakon i Proroke, a ne ukinuti.

 

[Maki]

pa kada bi sve pisalo u Bibliji ne bi bila potrebna Mormonova knjiga ili knjiga Učenje i zaveti koja sadrži objave današnjih apostola i proroka.

Samo ako nešto u jednoj knjizi ne piše, nemora da znači da to nije u saglasnosti sa Biblijom. Mnoga učenja novog zaveta nije u saglasnosti sa starim zavetom pa je ipak istina

Kao npr?

 

[Nefi]

Kao npr?

pa uspredite zakon Mojsija i učenja Isusa.

 

[Nefi]

Čitavi Novi zavjet je u skladu sa Starim zavjetom, Isus Krist sam kaze da je dosao ispuniti Zakon i Proroke, a ne ukinuti.

ipak jevreji nisu tog mišljenja i zato su odbacili Isusa kao Mesiju. On za njih nije bio u sglasnosti sa zakonom Mojsija. A da učenje o prezemaljskog postojanja na nebu nije Biblijisko nije tačno.

Koristim ovde Bibliju kao dokaz tog učenja:

Bog pita Jova gde je On bio kada je stvarao zemlju i daje odgovor da je On rođen tada i da je broj njegovih dana velik.
"Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li?... Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik. " (Jov 38:4-7,21)

Bog je imao nas u svom krilu kada je još zemlja stvarana:
"Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je uređivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji; Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda" (Poslovice 8:22-30)

"Došla mi je Gospodnja reč: „Pre nego što sam te oblikovao u utrobi tvoje majke, poznavao sam te. Pre nego što si iz njene utrobe izašao, posvetio sam te i postavio sam te za proroka narodima.” (Jermeija 1:4-5)

Zaüto je Bog izabrao Pavla? Zato što je Pavle za to bio na nebu predodređen:
"Ali kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje matere i koji me je pozvao svojom blagodaću," (Gal 1:15)

Došljaci na zemlji, otadžbina na nebu?
"Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videše i pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji. Jer koji tako šta govore pokazuju da traže otadžbinu. I da su pri tom mislili na onu iz koje su izišli, imali su vremena da se vrate; ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom. Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad." (Jevr 11:13-16)

Mi smo Božji rod:
"Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod. I pošto smo rod Božiji ne treba da mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen..." (Dela Apost 17:28,29)

Na Nebu smo blagoslovljeni:
"Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta - da budemo sveti i neporočni pred njim, odredivši nas unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje...." (Efezanima 1:3-5)

"Tada će reći car onima s desne strane: hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta." (Mateja 25:34)

"Koji nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naših dela, nego po svojoj odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana pre večnih vremena" (2.Tim 1:9)

Bog je bukvalni Otac našeg Duha.
"Dalje, karali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali od njih; nećemo li se mnogo radije potčiniti Ocu duhova i tako poživeti?" (Jevr 12:7)

Isusova žrtva je za one na zemlji ali i za one na nebu.
"...stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima." (Kološanima 1:20)

Da li može slep da počini greh pre svog rođenja?
"I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. I zapitaše ga njegovi učenici: ravi, ko je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? Odgovori Isus: nije zgrešio ni on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokažu na njemu dela Božija." (Jovan 9:1-4)

Bog naš Otac a Isus naš brat?
"Jer je dolikovalo onome radi koga je sve i kroz koga je sve, da dovodeći mnoge sinove u slavu putem patnji učini savršenim Začetnika njihovog spasenja. Jer i onaj koji posvećuje i oni koje on posvećuje - SVI SU OD ISTOG OCA. Zato se on ne stidi da ih zove BRAĆOM...Zato je u svemu morao da postane POPUT SVOJE BRAĆE, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda. A pošto je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama." (Jevrejima 2:10-18)

Da li može Duh da se vrati Bogu, ako nije došao od Njega?
"I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12:07)

Učenje o prepostojanju čovekovog Duha na Nebu, bilo je učenje u ranom Hrišćanstvu ali je po naredbi Cara Justiniana, na 5. sveukupnom Saboru u Konstantinopelu u 553 g. zabranjeno.

»Sabor u Konstantinopelu (553g) je bio praktično vrlo lični sastanak i obračun cara Justinijana, na kojem su on i njegovi vazali koji su bili zavisni od njega (protiv protesta pape i rimskih episkopa) proizvoljno prokleli i odbacili učenje o preegzistenciji čovekovog duha, a sa time i uklonili osnovu prvobitnog učenja ranog Hrišćanstva“. (O osnovnim doktrinama nauke o veri “(De principiis), Origen, Biblioteka otaca Crkve (BKV)

Mi verujemo da je ovo učenje ponovo objavljeno Josephu Smithu 1830.g.

Poznato mi je da mnogi Hriščani ove stihove drugačije tumače, jer im je to učenje apsolutno nepoznato. Ipak trba reći da Biblija usmerava u tom pravcu.

 

[Maki]

pa uspredite zakon Mojsija i učenja Isusa.

Ne vidim tu suprotnost. Samo drugačije okolnosti.

 

[Nefi]

Ne vidim tu suprotnost. Samo drugačije okolnosti.

Naravno, zakon Mojsija se temelji na nižem sveštenstvu po Aronu ili Levitskom sveštenstvu, a novi zavez stoji na Melhisedekovim sveštenstvom. Zato je Pavle rekao: "Kad se, naime, menja sveštenstvo, mora doći i do promene zakona." (Jevrejima 7:11-12)
Ipak ko čita jedno i drugo dolazi do velikih razlika. Stari zavet i zabrana razvoda braka je u suprotnosti sa Mojsijevim zakonom. Zabrana sklapanja braka razvedenom muškarcu i razvedenoj ženi je također u suprotnosti sa Mojsijevim zakonom. Hrišćani dozvoljavaju kunzumiranje mesa životinja koje su po Mojsijevom zakonu bile zabranjene. Mnogobrojni su propisi o klanju životinja, i prinošenju žrtve kao i obrezanje u Mojsijevom zakonu, koje je Hristovo učenje stavilo van snage.

 

[BornAgain]

ipak jevreji nisu tog mišljenja i zato su odbacili Isusa kao Mesiju. On za njih nije bio u sglasnosti sa zakonom Mojsija. A da učenje o prezemaljskog postojanja na nebu nije Biblijisko nije tačno.

Koristim ovde Bibliju kao dokaz tog učenja:

Bog pita Jova gde je On bio kada je stvarao zemlju i daje odgovor da je On rođen tada i da je broj njegovih dana velik.
"Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li?... Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik. " (Jov 38:4-7,21)

Bog je imao nas u svom krilu kada je još zemlja stvarana:
"Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je uređivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji; Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda" (Poslovice 8:22-30)

"Došla mi je Gospodnja reč: „Pre nego što sam te oblikovao u utrobi tvoje majke, poznavao sam te. Pre nego što si iz njene utrobe izašao, posvetio sam te i postavio sam te za proroka narodima.” (Jermeija 1:4-5)

Zaüto je Bog izabrao Pavla? Zato što je Pavle za to bio na nebu predodređen:
"Ali kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje matere i koji me je pozvao svojom blagodaću," (Gal 1:15)

Došljaci na zemlji, otadžbina na nebu?
"Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videše i pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji. Jer koji tako šta govore pokazuju da traže otadžbinu. I da su pri tom mislili na onu iz koje su izišli, imali su vremena da se vrate; ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom. Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad." (Jevr 11:13-16)

Mi smo Božji rod:
"Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod. I pošto smo rod Božiji ne treba da mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen..." (Dela Apost 17:28,29)

Na Nebu smo blagoslovljeni:
"Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta - da budemo sveti i neporočni pred njim, odredivši nas unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje...." (Efezanima 1:3-5)

"Tada će reći car onima s desne strane: hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta." (Mateja 25:34)

"Koji nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naših dela, nego po svojoj odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana pre večnih vremena" (2.Tim 1:9)

Bog je bukvalni Otac našeg Duha.
"Dalje, karali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali od njih; nećemo li se mnogo radije potčiniti Ocu duhova i tako poživeti?" (Jevr 12:7)

Isusova žrtva je za one na zemlji ali i za one na nebu.
"...stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima." (Kološanima 1:20)

Da li može slep da počini greh pre svog rođenja?
"I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. I zapitaše ga njegovi učenici: ravi, ko je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? Odgovori Isus: nije zgrešio ni on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokažu na njemu dela Božija." (Jovan 9:1-4)

Bog naš Otac a Isus naš brat?
"Jer je dolikovalo onome radi koga je sve i kroz koga je sve, da dovodeći mnoge sinove u slavu putem patnji učini savršenim Začetnika njihovog spasenja. Jer i onaj koji posvećuje i oni koje on posvećuje - SVI SU OD ISTOG OCA. Zato se on ne stidi da ih zove BRAĆOM...Zato je u svemu morao da postane POPUT SVOJE BRAĆE, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda. A pošto je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama." (Jevrejima 2:10-18)

Da li može Duh da se vrati Bogu, ako nije došao od Njega?
"I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12:07)

Učenje o prepostojanju čovekovog Duha na Nebu, bilo je učenje u ranom Hrišćanstvu ali je po naredbi Cara Justiniana, na 5. sveukupnom Saboru u Konstantinopelu u 553 g. zabranjeno.

»Sabor u Konstantinopelu (553g) je bio praktično vrlo lični sastanak i obračun cara Justinijana, na kojem su on i njegovi vazali koji su bili zavisni od njega (protiv protesta pape i rimskih episkopa) proizvoljno prokleli i odbacili učenje o preegzistenciji čovekovog duha, a sa time i uklonili osnovu prvobitnog učenja ranog Hrišćanstva“. (O osnovnim doktrinama nauke o veri “(De principiis), Origen, Biblioteka otaca Crkve (BKV)

Mi verujemo da je ovo učenje ponovo objavljeno Josephu Smithu 1830.g.

Poznato mi je da mnogi Hriščani ove stihove drugačije tumače, jer im je to učenje apsolutno nepoznato. Ipak trba reći da Biblija usmerava u tom pravcu.

Oni židovi koji su prihvatili Isusa kao mesiju su autori najveće religije u povijesti religija i ljudskog roda.

U Bibliji se dobro vidi da ljudi i anđeli nisu ista bića, a ovo ostalo je nategnuto tumačenje Biblije, uzimanje nekog citata bez šireg konteksta, od Joba na dalje..

 

[Nefi]

U Bibliji se dobro vidi da ljudi i anđeli nisu ista bića,

Niko nije tvrdio da su ljudi i anđeli jedno te isto, ja sam tvrdim da su ljudi bili prvo anđeli na nebu, ali im je to sećanje uzeto kada su se rodili i doši u telo na zemlju. Posle vaskrsenja će im to sećanje biti vraćeno. Nekima na blagoslov a nekima na osudu.