- Poruke
- 1,241
- Reakcijski bodovi
- 51
- Bodovi
- 48
ZAŠTO JE NAČINJENO 4000 IZMENA U MORMONOVOJ KNJIZI?
Kritičari često tvrde, ako Crkva Svetaca poslednjih dana zaista veruje da je Mormonova knjiga Reč Božja i kako je rekao Džozef Smit, „najsavršenija od svih knjiga na zemlji“, zašto onda u njoj ima više od 4 000 izmena?
Ovde je Džozef Smit mislio na principe knjige, na učenja koja ona sadrži koja čoveka dovode do Boga. Anti-mormoni često pogrešno citiraju Džozefa Smita. To se desilo sa ovom izjavom. Džozef Smit nikada nije rekao da je to savršena knjiga. Na sastanku sa Dvanaestoricom 28. novembra 1841. rekao je sledeće, kao što je zabeleženo u Istoriji Crkve, Svez 4, str. 461.“ Džozefova izjava ne znači „tačna“ u smislu pravopisa, gramatike ili interpunkcije, već tačna u odnosu na njeno istorijsko poreklo i njeno učenje.
Antimormonske kritike izmena u Mormonovoj knjizi imaju svoje korene u jevanđeoskom verovanju u ono što oni vide kao „nepogrešivost Biblije“. Međutim, da bi zadržali svoje verovanje u nepogrešivost Biblije u svetlu mnogih hiljada izmena i varijacija prisutnih u brojnim rukopisima i prevodima, oni obično ograde svoje definicije nepogrešivosti brojnim kvalifikacijama, kao što su sledeće, koje je The Moodi Teološki priručnik, str. 166-170:
1. Nepogrešivost je ograničena na originalne rukopise
2. Nepogrešivost dozvoljava varijacije u stilu
3. Nepogrešivost dozvoljava varijacije u detaljima koji opisuju isti događaj
4. Nepogrešivost ne zahteva doslovni prikaz događaja
5. Nepogrešivost dozvoljava odstupanje od standardnih gramatičkih oblika
6. Nepogrešivost dozvoljava problematične pasaže
7. Nepogrešivost zahteva da knjiga ne uči zablude ili protivrečnosti
Oni antimormonski protivnici koji kritikuju izmene u Mormonovoj knjizi primenjuju drugačiji standard na Mormonovu knjigu od onoga što zahtevaju za Bibliju. Ako se gore navedeni kriterijumi primenjuju na Mormonovu knjigu, onda je njihova kritika potpuno bezvredna i besmislena.
Od nekoliko hiljada izmena koje su napravljene u Mormonovoj knjizi od njenog prvog izdanja, velika većina su ispravke interpunkcije, pravopisa i manje gramatičke ispravke. Pored toga, došlo je i do drugih promena.
Kada je Džozef prevodio sa ploča, Oliver Kauderi i drugi pisari zapisali su reči Džozefa Smita onako kako su ih čuli. Tu je došlo do nekih grešaka, kao što je zamena reči „tesnac“(strait) rečju „ravno“, (straight)
Prvi rukopis koji su napisali pisari zvao se „originalni rukopis“. Pripremajući se za štampanje, Oliver Kauderi je ručno kopirao originalni rukopis i tako stvorio „štamparsku kopiju”, od koje je nekoliko stranica istovremeno dato štamparu E. B. Grandina. Prilikom prepisivanja Oliver je napravio takođe neke dodatne greške.
Sledeca izjava Džona H. Gilberta, slagača koji je radio za Grandina, baca izvesno svetlo na potrebu za kasnijim izmenama. Iz njegovog izveštaja, napisanog 8. septembra 1892. godine, kada je imao 90 godina, saznajemo da je imao 27 godina u avgustu 1829. godine, kada je započeo sedmomesečni projekat štampanja Mormonove knjige. Iz njegovog izveštaja jasno se vidi da on nesumnjivo nije bio mnogo nadaren za gramatiku. Napisao je: "Džozef Smit mlađi nije imao nikakve veze sa štampanjem ili dobijanjem kopija štamparima. Bio je u radionici samo jednom dok se štampala knjiga i to ne više od 15 ili 20 minuta." (Vilford C. Vood, Džozef Smit počinje svoje delo, tom 1, str. 30-31.)
Očigledno je da je prvo izdanje Mormonove knjige potavljeno rukom, jedno po jedno slovo, bio je to mlad, relativno nekvalifikovan radnik koji je to učinio.
Dok je pregledao prvo štampano izdanje, prorok Džozef Smit je napravio preko 1000 izmena pre nego što je drugo izdanje štampano 1837. To je uključivalo tipografske ispravke, poboljšanja pravopisa i gramatike, kao i dodavanje manjih pojašnjenja. Još 15. januara 1842, manje od tri godine pre svoje mučeničke smrti, Džozef Smit je još uvek unosio ispravke. Prvo evropsko izdanje, objavljeno 1841. godine, koristilo je izdanje iz 1837. kao osnovu, ponavljajući greške koje su već bile ispravljene u američkom izdanju iz 1840. godine.
Od tada su objavljena tri velika izdanja pod nadzorom predsednika Crkve ili Predsedništvom Crkve. Predsednik Džon Tejlor je naručio Orsona Prata da pripremi izdanje iz 1879. Ovo je uključivalo novu podelu stihova i dodavanje brojeva stihova. Predsednik Heber J. Grant pozvao je starešinu Džejmsa E. Talmedža iz Dvanaestorice da pripremi izdanje iz 1920. godine. Ovo je uključivalo štampanje u dve kolone i brojna gramatička poboljšanja. Bez sumnje, sve ovo se računa kao deo 4000 izmena.
Odbor za objavljivanje Svetog pisma, koji je radio pod nadzorom Prvog predsedništva, pripremio je izdanje iz 1981. Neki problemi koji se ponavljaju konačno su rešeni u ovom izdanju. Na primer, štamparski rukopis je govorio o preobraćenim Lamancima kao o „belim i prijatnim“,iz izdanja 1840. godine, napravljena je izmena pod nadzorom Džozefa Smita, u „čisto i prijatno“. Što je više odgovaralo pravom značenju stiha.
Za većinu svetaca poslednjih dana izmene u knjizi predstavljaju mali problem. Čak i najvatreniji anti-Mormoni navode samo desetak izmena kao doktrinarno ili istorijsko značajno. Detaljno ispitivanje pokazuje da čak ni oni nisu značajni. Mi idemo od toga da su Mormonovu knjigu pisali proroci, što znači rezimirao je prorok, preveo je prorok, a i izmene su napravljene pod daljim rukovodstvom proroka. To je bila Reč Božija pre izmena, a to je Reč Božija i posle izmena.
Da, izmene u Mormonovoj knjizi su male u poređenju sa brojem izmena u Bibliji danas. Pokojni Vilijam Barkli, možda najpoznatiji britanski bibličar, iznosi sledeće činjenice: "U grčkom rukopisu Novog zaveta postoji 150.000 odlomaka sa različitim varijantama. Od ovih 150.000, manje od 400 utiče na značenje, a manje od 50 je značajno." (Vilijam Barkli, Iiztroducirzg the Bible, str. 134).
Barkli takođe citira komitet Američkog biblijskog društva koji je u 19. veku ispitao šest različitih izdanja Autorizovane verzije, ili verzije kralja Džejmsa. Našli su skoro 24.000 razlika' (ibid. str.134). Ako je 4 000 izmena u Mormonovoj knjizi obezvređuje, šta ovih 24 000 razlika čini vrednosti Biblije? Neki protivnici bi mogli biti duboko užasnuti čitajući o broju izmena u Bibliji. Da li se zbog ovih izmena promenio osećaj verovanja da je Biblija Božja Reč? Mislimo da ne.
Kritičari često tvrde, ako Crkva Svetaca poslednjih dana zaista veruje da je Mormonova knjiga Reč Božja i kako je rekao Džozef Smit, „najsavršenija od svih knjiga na zemlji“, zašto onda u njoj ima više od 4 000 izmena?
Ovde je Džozef Smit mislio na principe knjige, na učenja koja ona sadrži koja čoveka dovode do Boga. Anti-mormoni često pogrešno citiraju Džozefa Smita. To se desilo sa ovom izjavom. Džozef Smit nikada nije rekao da je to savršena knjiga. Na sastanku sa Dvanaestoricom 28. novembra 1841. rekao je sledeće, kao što je zabeleženo u Istoriji Crkve, Svez 4, str. 461.“ Džozefova izjava ne znači „tačna“ u smislu pravopisa, gramatike ili interpunkcije, već tačna u odnosu na njeno istorijsko poreklo i njeno učenje.
Antimormonske kritike izmena u Mormonovoj knjizi imaju svoje korene u jevanđeoskom verovanju u ono što oni vide kao „nepogrešivost Biblije“. Međutim, da bi zadržali svoje verovanje u nepogrešivost Biblije u svetlu mnogih hiljada izmena i varijacija prisutnih u brojnim rukopisima i prevodima, oni obično ograde svoje definicije nepogrešivosti brojnim kvalifikacijama, kao što su sledeće, koje je The Moodi Teološki priručnik, str. 166-170:
1. Nepogrešivost je ograničena na originalne rukopise
2. Nepogrešivost dozvoljava varijacije u stilu
3. Nepogrešivost dozvoljava varijacije u detaljima koji opisuju isti događaj
4. Nepogrešivost ne zahteva doslovni prikaz događaja
5. Nepogrešivost dozvoljava odstupanje od standardnih gramatičkih oblika
6. Nepogrešivost dozvoljava problematične pasaže
7. Nepogrešivost zahteva da knjiga ne uči zablude ili protivrečnosti
Oni antimormonski protivnici koji kritikuju izmene u Mormonovoj knjizi primenjuju drugačiji standard na Mormonovu knjigu od onoga što zahtevaju za Bibliju. Ako se gore navedeni kriterijumi primenjuju na Mormonovu knjigu, onda je njihova kritika potpuno bezvredna i besmislena.
Od nekoliko hiljada izmena koje su napravljene u Mormonovoj knjizi od njenog prvog izdanja, velika većina su ispravke interpunkcije, pravopisa i manje gramatičke ispravke. Pored toga, došlo je i do drugih promena.
Kada je Džozef prevodio sa ploča, Oliver Kauderi i drugi pisari zapisali su reči Džozefa Smita onako kako su ih čuli. Tu je došlo do nekih grešaka, kao što je zamena reči „tesnac“(strait) rečju „ravno“, (straight)
Prvi rukopis koji su napisali pisari zvao se „originalni rukopis“. Pripremajući se za štampanje, Oliver Kauderi je ručno kopirao originalni rukopis i tako stvorio „štamparsku kopiju”, od koje je nekoliko stranica istovremeno dato štamparu E. B. Grandina. Prilikom prepisivanja Oliver je napravio takođe neke dodatne greške.
Sledeca izjava Džona H. Gilberta, slagača koji je radio za Grandina, baca izvesno svetlo na potrebu za kasnijim izmenama. Iz njegovog izveštaja, napisanog 8. septembra 1892. godine, kada je imao 90 godina, saznajemo da je imao 27 godina u avgustu 1829. godine, kada je započeo sedmomesečni projekat štampanja Mormonove knjige. Iz njegovog izveštaja jasno se vidi da on nesumnjivo nije bio mnogo nadaren za gramatiku. Napisao je: "Džozef Smit mlađi nije imao nikakve veze sa štampanjem ili dobijanjem kopija štamparima. Bio je u radionici samo jednom dok se štampala knjiga i to ne više od 15 ili 20 minuta." (Vilford C. Vood, Džozef Smit počinje svoje delo, tom 1, str. 30-31.)
Očigledno je da je prvo izdanje Mormonove knjige potavljeno rukom, jedno po jedno slovo, bio je to mlad, relativno nekvalifikovan radnik koji je to učinio.
Dok je pregledao prvo štampano izdanje, prorok Džozef Smit je napravio preko 1000 izmena pre nego što je drugo izdanje štampano 1837. To je uključivalo tipografske ispravke, poboljšanja pravopisa i gramatike, kao i dodavanje manjih pojašnjenja. Još 15. januara 1842, manje od tri godine pre svoje mučeničke smrti, Džozef Smit je još uvek unosio ispravke. Prvo evropsko izdanje, objavljeno 1841. godine, koristilo je izdanje iz 1837. kao osnovu, ponavljajući greške koje su već bile ispravljene u američkom izdanju iz 1840. godine.
Od tada su objavljena tri velika izdanja pod nadzorom predsednika Crkve ili Predsedništvom Crkve. Predsednik Džon Tejlor je naručio Orsona Prata da pripremi izdanje iz 1879. Ovo je uključivalo novu podelu stihova i dodavanje brojeva stihova. Predsednik Heber J. Grant pozvao je starešinu Džejmsa E. Talmedža iz Dvanaestorice da pripremi izdanje iz 1920. godine. Ovo je uključivalo štampanje u dve kolone i brojna gramatička poboljšanja. Bez sumnje, sve ovo se računa kao deo 4000 izmena.
Odbor za objavljivanje Svetog pisma, koji je radio pod nadzorom Prvog predsedništva, pripremio je izdanje iz 1981. Neki problemi koji se ponavljaju konačno su rešeni u ovom izdanju. Na primer, štamparski rukopis je govorio o preobraćenim Lamancima kao o „belim i prijatnim“,iz izdanja 1840. godine, napravljena je izmena pod nadzorom Džozefa Smita, u „čisto i prijatno“. Što je više odgovaralo pravom značenju stiha.
Za većinu svetaca poslednjih dana izmene u knjizi predstavljaju mali problem. Čak i najvatreniji anti-Mormoni navode samo desetak izmena kao doktrinarno ili istorijsko značajno. Detaljno ispitivanje pokazuje da čak ni oni nisu značajni. Mi idemo od toga da su Mormonovu knjigu pisali proroci, što znači rezimirao je prorok, preveo je prorok, a i izmene su napravljene pod daljim rukovodstvom proroka. To je bila Reč Božija pre izmena, a to je Reč Božija i posle izmena.
Da, izmene u Mormonovoj knjizi su male u poređenju sa brojem izmena u Bibliji danas. Pokojni Vilijam Barkli, možda najpoznatiji britanski bibličar, iznosi sledeće činjenice: "U grčkom rukopisu Novog zaveta postoji 150.000 odlomaka sa različitim varijantama. Od ovih 150.000, manje od 400 utiče na značenje, a manje od 50 je značajno." (Vilijam Barkli, Iiztroducirzg the Bible, str. 134).
Barkli takođe citira komitet Američkog biblijskog društva koji je u 19. veku ispitao šest različitih izdanja Autorizovane verzije, ili verzije kralja Džejmsa. Našli su skoro 24.000 razlika' (ibid. str.134). Ako je 4 000 izmena u Mormonovoj knjizi obezvređuje, šta ovih 24 000 razlika čini vrednosti Biblije? Neki protivnici bi mogli biti duboko užasnuti čitajući o broju izmena u Bibliji. Da li se zbog ovih izmena promenio osećaj verovanja da je Biblija Božja Reč? Mislimo da ne.
