Dakle sama premisa vašeg prvog pitanja je zavodljiva i pogrešna, ja sam pokušao da vam objasnim da je verovanje da nije samo Joseph Smith uticao na pisanje Mormonove knjige, već je to bilo malo organizovanije. Takođe sam želeo da istaknem manipulativne i ljudske greške autora kao što su imitiranje KJV biblije upotrebom Engleskog iz 17. veka i starogrčkih termina. Poenta mojih odgovora je bila da je pisanje Mormonove knjige itekako ostvariv poduhvat i da je postojalo mnogo pisaca koji su pisali fiktivne priče sa mnogo manje prepravki i kontradikcija. Vi to zovete "skretanjem sa teme".
Timotej i Lahonej nisu jedini starogrčki termini u Mormonovoj knjizi, ima ih dosta više, vi pokušavate samo njih opravdati.
Ovo se nalazi na Vikipediji o proširivanju starogrčke kulture na Bliski istok:
"Following the Classical period was the Hellenistic period (323–146 BC), during which Greek culture and power expanded into the Near and Middle East from the death of Alexander until the Roman conquest."
[/URL]
Da li je zaista bio koliki je uticaj starogrčkog jezika bio 600 godina p. n. e. u Judeji, možemo jednostavno potvrditi svetim knjigama koje su tada pisane u i nalaze se u Starom Zavetu kao što su:
Jeremija i plač Jeremijin - otprilike 627 - 597 p. n. e.
Isaija (40-66) - oko 538 p. n. e.
Jezekilj - otprilike 592 - 570 p. n. e.
Pogledajte i sami koliko se često može tamo naći neko starogrčko ime ili reč.
Neke greške su gramatičke, ali nisu sve; ima dosta drugih prepravki. Mnoge su dostupne pretragom na internetu, kao na primer:
[/URL]
Samo što te izmene nisu relevantbe jer ne menjaju učenje.
Oni antimormonski protivnici koji kritikuju izmene u Mormonovoj knjizi primenjuju drugačiji standard na Mormonovu knjigu od onoga što zahtevaju za Bibliju. Ako se gore navedeni kriterijumi primenjuju na Mormonovu knjigu, onda je njihova kritika potpuno bezvredna i besmislena.
Od nekoliko hiljada izmena koje su napravljene u Mormonovoj knjizi od njenog prvog izdanja, velika većina su ispravke interpunkcije, pravopisa i manje gramatičke ispravke. Pored toga, došlo je i do drugih promena.
Kada je Džozef prevodio sa ploča, Oliver Kauderi i drugi pisari zapisali su reči Džozefa Smita onako kako su ih čuli. Tu je došlo do nekih grešaka, kao što je zamena reči „tesnac“(strait) rečju „ravno“, (straight)
Prvi rukopis koji su napisali pisari zvao se „originalni rukopis“. Pripremajući se za štampanje, Oliver Kauderi je ručno kopirao originalni rukopis i tako stvorio „štamparsku kopiju”, od koje je nekoliko stranica istovremeno dato štamparu E. B. Grandina. Prilikom prepisivanja Oliver je napravio takođe neke dodatne greške.
Sledeća izjava Džona H. Gilberta, slagača koji je radio za Grandina, baca izvesno svetlo na potrebu za kasnijim izmenama. Iz njegovog izveštaja, napisanog 8. septembra 1892. godine, kada je imao 90 godina, saznajemo da je imao 27 godina u avgustu 1829. godine, kada je započeo sedmomesečni projekat štampanja Mormonove knjige. Iz njegovog izveštaja jasno se vidi da on nesumnjivo nije bio mnogo nadaren za gramatiku. Napisao je:
U prvoj polovini juna 1829. g. E. B. Grandin, štampar Vejn Sentinel (lokalnih novina), došao je kod mene i želeo je da pomognem u proceni troškova štampanja 5.000 primeraka knjige koju je Martin Haris dao za štampanje i koju je nazvao „Mormonska Biblija“.
Ugovor je bio štampanje 5.000 primeraka i vezivanje kožnim koricama za 3.000 dolara. G. Grandin je kupio novi set tipografičkih elemenata kojima je štampan blok knjiga.
Gospodin J. H. Bartles i ja smo štampali, uzimajući skoro tri dana za svaki blok do decembra, dok je Kauderi pregledao rukopis kada je većina lekture već bila obavljena. Martin Haris jednom ili dvaput i Hajrum Smit jednom. Gospodin Grandin je pretpostavio da ovi ljudi mogu da čitaju i svoje pisanje, ako ne i bolje, nego bilo ko drugi. Ako postoje neslaganja između izdanja iz Palmire i rukopisa, onda ovi ljudi treba da snose odgovornost.
Džozef Smit mlađi nije imao nikakve veze sa štampanjem ili dobijanjem kopija štamparima. Bio je u radionici samo jednom dok se štampala knjiga i to ne više od 15 ili 20 minuta. (Vilford C. Vood, Džozef Smit počinje svoje delo, tom 1, str. 30-31.)
Očigledno je da je prvo izdanje Mormonove knjige potavljeno rukom, jedno po jedno slovo, bio je to mlad, relativno nekvalifikovan radnik koji je to učinio.
Dok je pregledao prvo štampano izdanje, prorok Džozef Smit je napravio preko 1000 izmena pre nego što je drugo izdanje štampano 1837. To je uključivalo tipografske ispravke, poboljšanja pravopisa i gramatike, kao i dodavanje manjih pojašnjenja. Još 15. januara 1842, manje od tri godine pre svoje mučeničke smrti, Džozef Smit je još uvek unosio ispravke. Prvo evropsko izdanje, objavljeno 1841. godine, koristilo je izdanje iz 1837. kao osnovu, ponavljajući greške koje su već bile ispravljene u američkom izdanju iz 1840. godine.
Od tada su objavljena tri velika izdanja pod nadzorom predsednika Crkve ili Predsedništvom Crkve. Predsednik Džon Tejlor je naručio Orsona Prata da pripremi izdanje iz 1879. Ovo je uključivalo novu podelu stihova i dodavanje brojeva stihova. Predsednik Heber J. Grant pozvao je starešinu Džejmsa E. Talmedža iz Dvanaestorice da pripremi izdanje iz 1920. godine. Ovo je uključivalo štampanje u dve kolone i brojna gramatička poboljšanja. Bez sumnje, sve ovo se računa kao deo 4000 izmena.
Odbor za objavljivanje Svetog pisma, koji je radio pod nadzorom Prvog predsedništva, pripremio je izdanje iz 1981. Neki problemi koji se ponavljaju konačno su rešeni u ovom izdanju. Na primer, štamparski rukopis je govorio o preobraćenim Lamancima kao o „belim i prijatnim“,iz izdanja 1840. godine, napravljena je izmena pod nadzorom Džozefa Smita, u „čisto i prijatno“. Što je više odgovaralo pravom značenju stiha.
Za većinu svetaca poslednjih dana izmene u knjizi predstavljaju mali problem. Čak i najvatreniji anti-Mormoni navode samo desetak izmena kao doktrinarno ili istorijsko značajno. Detaljno ispitivanje pokazuje da čak ni oni nisu značajni. Mi idemo od toga da su Mormonovu knjigu pisali proroci, što znači rezimirao je prorok, preveo je prorok, a i izmene su napravljene pod daljim rukovodstvom proroka. To je bila Reč Božija pre izmena, a to je Reč Božija i posle izmena.
Da, izmene u Mormonovoj knjizi su male u poređenju sa brojem izmena u Bibliji danas. Pokojni Vilijam Barkli, možda najpoznatiji britanski bibličar, iznosi sledeće činjenice: "U grčkom rukopisu Novog zaveta postoji 150.000 odlomaka sa različitim varijantama. Od ovih 150.000, manje od 400 utiče na značenje, a manje od 50 je značajno." (Vilijam Barkli, Iiztroducirzg the Bible, str. 134).
Barkli takođe citira komitet Američkog biblijskog društva koji je u 19. veku ispitao šest različitih izdanja Autorizovane verzije, ili verzije kralja Džejmsa. Našli su skoro 24.000 razlika' (ibid. str.134). Ako je 4 000 izmena u Mormonovoj knjizi obezvređuje, šta ovih 24 000 razlika čini vrednosti Biblije? Neki protivnici bi mogli biti duboko užasnuti čitajući o broju izmena u Bibliji. Da li se zbog ovih izmena promenio osećaj verovanja da je Biblija Božja Reč? Mislimo da ne.
Te izmene su tako male i ne čine ni jedan posto izmena.
