- Poruke
- 1,065
- Reakcijski bodovi
- 40
- Bodovi
- 48
S obzirom da Bog nikada ranije nijednim otkrivenjem nije nagovestio da je zauvek prestao da govori svojim stvorenjima koja Ga traže na pravi način, zašto bi iko pomislio da je neverovatno da On želi da ponovo govori u ovim poslednjim danima radi njihovog spasenja.
Možda su neki iznenađeni ovom tvrdnjom ali morate priznati da reč upućena Noju nije bila dovoljna za Avrama, odnosno nije bilo potrebno da Avram napusti rodnu zemlju i traži nasledstvo u stranoj zemlji zbog reči upućene Noju, ali on je lično dobio obećanja iz ruke Gospodnje i hodao je u tom savršenstvu zbog koga je bio pozvan prijateljem Božjim. Od Isaka, obećanog semena, nije se zahtevalo da svoju nadu zasniva na obećanjima datim njegovom ocu, Avramu, nego je bio povlašćen da primi uverenje o nebeskom odobravanju neposrednim glasom Gospodnjim.
Ako jedan čovek može da živi od otkrivenja datih drugome, ispravno je da pitam, čemu onda potreba da Gospod govori Isaku kako je govorio, kako je zabeleženo u 26. poglavlju Knjige postanka? Jer Gospod tu ponavlja, odnosno ponovo obećava, izvršenje zakletve kojom se prethodno zakleo Avramu. I čemu to ponavljanje Isaku? Zašto prvo obećanje nije bilo tako pouzdano za Isaka kao što je bilo za Avrama? Zar Isak nije bio Avramov sin? I zar nije mogao da ima bezuslovno poverenje u reč svog oca kao Božjeg čoveka? Možda biste mogli reći da je bio veoma poseban čovek i drugačiji od muškaraca u ovim poslednjim danima; Gospod ga je, stoga, obdario posebnim i drugačijim blagoslovima, zato što je bio drugačiji od muškaraca tog vremena. Priznajem da je bio poseban i nije bio samo posebno blagosloven, već veoma blagosloven. Ali sva posebnost koju mogu otkriti u tom čoveku, odnosno sva razlika između njega i muškaraca ovog vremena je u tome da je on bio više svet i savršeniji pred Bogom i prilazio Mu je čistijeg srca i sa više vere nego ljudi danas.
Isto bi se moglo reći o Jakovljevom životu. Zašto je Gospod govorio sa njim o istom obećanju pošto ga je jednom dao Avramu i obnovio ga sa Isakom? Zašto Jakov nije mogao da bude zadovoljan rečju datom njegovim precima?
Kada je došlo vreme za ispunjenje obećanja u vezi sa izbavljenjem dece Izraelove iz zemlje Egipta, zašto je bilo neophodno da Gospod počne da im se obraća? Obećanje, odnosno reč upućena Avramu bila je da će njegovo seme služiti u ropstvu i biti tlačeno četiri stotine godina, a posle toga će izaći sa velikim imetkom. Zašto se nisu oslonili na to obećanje, i kada su ostali u ropstvu u Egiptu četiri stotine godina, izašli bez čekanja novih otkrivenja, nego u potpunosti delovali prema obećanju datom Avramu da treba da izađu? …
… Verujem da je Enoh hodao sa Bogom. Verujem da je Avram razgovarao sa Bogom i sa anđelima. Verujem da je Isak dobio obnovu zaveta učinjenog Avramu neposrednim Gospodnjim glasom. Verujem da je Jakov razgovarao sa svetim anđelima i da je čuo glas svog Tvorca, da se uhvatio u koštac sa anđelom dok nije prevladao i dobio blagoslov. Verujem da je Ilija bio uzet na nebo u vatrenim kočijama sa vatrenim konjima. Verujem da su sveci videli Gospoda i razgovarali sa njim licem u lice posle Njegovog vaskrsenja. Verujem da je jevrejska zajednica pristupila Sionskoj gori i gradu Boga živoga, nebeskom Jerusalimu, i bezbrojnom mnoštvu anđela. Verujem da su gledali u večnost i videli Sudiju svih, i Isusa, Posrednika novog zaveta.
Ali, da li će mi sve to pružiti uverenje, ili će me odneti do predela večnog dana, u odeći besprekornoj, čistoj i beloj? Ili, zar umesto toga ne moram, sopstvenom verom i marljivošću u držanju Gospodnjih zapovesti, lično steći uverenje o spasenju? I nemam li istu povlasticu kao i drevni sveci? I zar Gospod neće čuti moje molitve i moje vapaje kako što je njihove ako Mu priđem onako kako su Mu oni prilazili?”
Sve što preduzimamo možemo učiniti predmetom molitve.
„Ne zanemarujte svoje dužnosti u porodici, već prizivajte Boga za Njegove blagoslove na vama i vašim porodicama, vašim stadima i vašim krdima i za sve što je u vezi sa vama – da možete imati mir i napredak – i dok to budete činili, molite se za mir Siona jer će napredovati oni koji Ga ljube. [Videti Psalmi 122:6.]”
Kada se molimo sa verom i jednostavnošću, primamo blagoslove koje Bog smatra prikladnim za nas.
Molite kod prestola blagodati da Duh Gospodnji može uvek počivati na vama. Setite se da ako ne pitamo ne možemo primiti ništa; stoga, pitajte sa verom i primićete takve blagoslove kakve Bog smatra prikladnim da vam daruje. Ne molite pohlepnog srca, da to možete koristiti za požude svoje, već se revnosno molite za najbolje darove.
Vrlina je jedna od najistaknutijih načela koja nam omogućava da imamo poverenje u pristup našem Ocu koji je na nebu da bismo tražili mudrost iz ruke Njegove. Stoga, budete li negovali to načelo u svom srcu, možete sa svim poverenjem tražiti pred Njim i biće izlivena na glavu.
Neka molitve svetaca istupe prema nebu, da mogu ući u uši Gospoda Savaota, jer snažna molitva pravednih mnogo pomaže [videti Posl. Jakovljeva 5:16].”12
‘Budite jasni i jednostavni i tražite ono što želite, kao kada biste otišli do svog komšije i rekli – Želim da pozajmim tvog konja da odem u mlin.’
Povlastica Božje dece je da dođu Bogu i prime otkrivenje … Bog nije pristrasan; svi imamo istu povlasticu.
Mi verujemo da imamo pravo na otkrivenja, vizije, i snove od Boga, našeg Oca; i svetlost i inteligenciju, darom Svetog Duha, u ime Isusa Hrista, na sva pitanja koja se odnose na našu duhovnu dobrobit; ako držimo Njegove zapovesti, na taj način činimo sebe dostojnima u Njegovim očima.
Osoba može imati korist od opažanja prvog nagoveštaja duha otkrivenja; na primer, kada osetite da čisto razumevanje ulazi u vas, ono vam može doneti iznenadnu navalu ideja, tako da opažajući to možete otkriti da su se ispunile istoga dana ili ubrzo; drugim rečima, one stvari koje su bile prisutne u vašim umovima preko Duha Božjeg, ostvariće se; i tako proučavajući Duha Božjeg i razumevajući ga, možete rasti do načela otkrivenja dok ne postanete usavšeni u Hristu Isusu.
Nijedan čovek ne može primiti Svetog Duha bez primanja otkrivenja. Sveti Duh je otkrovitelj.
Možda su neki iznenađeni ovom tvrdnjom ali morate priznati da reč upućena Noju nije bila dovoljna za Avrama, odnosno nije bilo potrebno da Avram napusti rodnu zemlju i traži nasledstvo u stranoj zemlji zbog reči upućene Noju, ali on je lično dobio obećanja iz ruke Gospodnje i hodao je u tom savršenstvu zbog koga je bio pozvan prijateljem Božjim. Od Isaka, obećanog semena, nije se zahtevalo da svoju nadu zasniva na obećanjima datim njegovom ocu, Avramu, nego je bio povlašćen da primi uverenje o nebeskom odobravanju neposrednim glasom Gospodnjim.
Ako jedan čovek može da živi od otkrivenja datih drugome, ispravno je da pitam, čemu onda potreba da Gospod govori Isaku kako je govorio, kako je zabeleženo u 26. poglavlju Knjige postanka? Jer Gospod tu ponavlja, odnosno ponovo obećava, izvršenje zakletve kojom se prethodno zakleo Avramu. I čemu to ponavljanje Isaku? Zašto prvo obećanje nije bilo tako pouzdano za Isaka kao što je bilo za Avrama? Zar Isak nije bio Avramov sin? I zar nije mogao da ima bezuslovno poverenje u reč svog oca kao Božjeg čoveka? Možda biste mogli reći da je bio veoma poseban čovek i drugačiji od muškaraca u ovim poslednjim danima; Gospod ga je, stoga, obdario posebnim i drugačijim blagoslovima, zato što je bio drugačiji od muškaraca tog vremena. Priznajem da je bio poseban i nije bio samo posebno blagosloven, već veoma blagosloven. Ali sva posebnost koju mogu otkriti u tom čoveku, odnosno sva razlika između njega i muškaraca ovog vremena je u tome da je on bio više svet i savršeniji pred Bogom i prilazio Mu je čistijeg srca i sa više vere nego ljudi danas.
Isto bi se moglo reći o Jakovljevom životu. Zašto je Gospod govorio sa njim o istom obećanju pošto ga je jednom dao Avramu i obnovio ga sa Isakom? Zašto Jakov nije mogao da bude zadovoljan rečju datom njegovim precima?
Kada je došlo vreme za ispunjenje obećanja u vezi sa izbavljenjem dece Izraelove iz zemlje Egipta, zašto je bilo neophodno da Gospod počne da im se obraća? Obećanje, odnosno reč upućena Avramu bila je da će njegovo seme služiti u ropstvu i biti tlačeno četiri stotine godina, a posle toga će izaći sa velikim imetkom. Zašto se nisu oslonili na to obećanje, i kada su ostali u ropstvu u Egiptu četiri stotine godina, izašli bez čekanja novih otkrivenja, nego u potpunosti delovali prema obećanju datom Avramu da treba da izađu? …
… Verujem da je Enoh hodao sa Bogom. Verujem da je Avram razgovarao sa Bogom i sa anđelima. Verujem da je Isak dobio obnovu zaveta učinjenog Avramu neposrednim Gospodnjim glasom. Verujem da je Jakov razgovarao sa svetim anđelima i da je čuo glas svog Tvorca, da se uhvatio u koštac sa anđelom dok nije prevladao i dobio blagoslov. Verujem da je Ilija bio uzet na nebo u vatrenim kočijama sa vatrenim konjima. Verujem da su sveci videli Gospoda i razgovarali sa njim licem u lice posle Njegovog vaskrsenja. Verujem da je jevrejska zajednica pristupila Sionskoj gori i gradu Boga živoga, nebeskom Jerusalimu, i bezbrojnom mnoštvu anđela. Verujem da su gledali u večnost i videli Sudiju svih, i Isusa, Posrednika novog zaveta.
Ali, da li će mi sve to pružiti uverenje, ili će me odneti do predela večnog dana, u odeći besprekornoj, čistoj i beloj? Ili, zar umesto toga ne moram, sopstvenom verom i marljivošću u držanju Gospodnjih zapovesti, lično steći uverenje o spasenju? I nemam li istu povlasticu kao i drevni sveci? I zar Gospod neće čuti moje molitve i moje vapaje kako što je njihove ako Mu priđem onako kako su Mu oni prilazili?”
Sve što preduzimamo možemo učiniti predmetom molitve.
„Ne zanemarujte svoje dužnosti u porodici, već prizivajte Boga za Njegove blagoslove na vama i vašim porodicama, vašim stadima i vašim krdima i za sve što je u vezi sa vama – da možete imati mir i napredak – i dok to budete činili, molite se za mir Siona jer će napredovati oni koji Ga ljube. [Videti Psalmi 122:6.]”
Kada se molimo sa verom i jednostavnošću, primamo blagoslove koje Bog smatra prikladnim za nas.
Molite kod prestola blagodati da Duh Gospodnji može uvek počivati na vama. Setite se da ako ne pitamo ne možemo primiti ništa; stoga, pitajte sa verom i primićete takve blagoslove kakve Bog smatra prikladnim da vam daruje. Ne molite pohlepnog srca, da to možete koristiti za požude svoje, već se revnosno molite za najbolje darove.
Vrlina je jedna od najistaknutijih načela koja nam omogućava da imamo poverenje u pristup našem Ocu koji je na nebu da bismo tražili mudrost iz ruke Njegove. Stoga, budete li negovali to načelo u svom srcu, možete sa svim poverenjem tražiti pred Njim i biće izlivena na glavu.
Neka molitve svetaca istupe prema nebu, da mogu ući u uši Gospoda Savaota, jer snažna molitva pravednih mnogo pomaže [videti Posl. Jakovljeva 5:16].”12
‘Budite jasni i jednostavni i tražite ono što želite, kao kada biste otišli do svog komšije i rekli – Želim da pozajmim tvog konja da odem u mlin.’
Povlastica Božje dece je da dođu Bogu i prime otkrivenje … Bog nije pristrasan; svi imamo istu povlasticu.
Mi verujemo da imamo pravo na otkrivenja, vizije, i snove od Boga, našeg Oca; i svetlost i inteligenciju, darom Svetog Duha, u ime Isusa Hrista, na sva pitanja koja se odnose na našu duhovnu dobrobit; ako držimo Njegove zapovesti, na taj način činimo sebe dostojnima u Njegovim očima.
Osoba može imati korist od opažanja prvog nagoveštaja duha otkrivenja; na primer, kada osetite da čisto razumevanje ulazi u vas, ono vam može doneti iznenadnu navalu ideja, tako da opažajući to možete otkriti da su se ispunile istoga dana ili ubrzo; drugim rečima, one stvari koje su bile prisutne u vašim umovima preko Duha Božjeg, ostvariće se; i tako proučavajući Duha Božjeg i razumevajući ga, možete rasti do načela otkrivenja dok ne postanete usavšeni u Hristu Isusu.
Nijedan čovek ne može primiti Svetog Duha bez primanja otkrivenja. Sveti Duh je otkrovitelj.
