Pravoslavna Crkva danas proslavlja sv. Atanasija Velikog

[bas kao]

U odbrambenom ratu se ubijaju neprijatelji.

ma ne mantraj, odbrambeni ratovi su moderna sintagma, svi ce danas reci uvek da se brane i koji napada ce isto tvrditi da se brani, ali kod atanasija pise samo rat protiv neprijatelja, znaci ni ne pominje da postoji odbrambeni rat

 

[Maki]

ma ne mantraj, svi ce danas reci uvek da se brane, ali kod atanasija pise samo rat protiv neprijatelja

Posmatraj u širem kontekstu pravoslavnog učenja o ratovanju. Pročitaj od sv. vladike Nikolaja "Rat i Biblija".

 

[bas kao]

Posmatraj u širem kontekstu pravoslavnog učenja o ratovanju. Pročitaj od sv. vladike Nikolaja "Rat i Biblija".

bespotrebno siris temu, a vec imas postavku:
do atanasija je svako ubijanje u ratu bilo NE-HRISCANSKO, tek sa njim se stvari menjaju
Hristos u kontekstu jevrejsko-rimskih ratova koji se priblizavaju sta kaze?

• LUKA 23,28-31 Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom. *... Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas! Jer kad ovako čine sa sirovim drvetom, šta li će biti sa suvim?
• LUKA 21,20-23 ...*
  {DVA PUTA SU RIMLJANIMI RAZRUŠILI JERUSALIM I HRAM, 70. I 135. GODINE, KADA JE BARKOHBA PODIGAO METEŽ PROTIV RIMLJANA IZDAVAJUĆI SE ZA MESIJU, A OVI KAO ODGOVOR RAZRUŠILI JERUSALIM, POBILI 580000 LJUDI, A MESTO GDE JE BIO HRAM PREORALI, TE REIZGRADILI GRAD U RIMSKO-GRČKOM STILU, A JUDEJCIMA ZABRANILI POJAVLJIVANJE POD PRETNJOM SMRĆU.}

gde su hriscani za to vreme, zasto nisu vodili taj odbrambeni rat zajedno sa judejcima, kao judeo-hriscani, vec su ranije izbegli za PELLA-u?
kada kaze kceri jerusalimske, placite za samima sobom i vasom decom, zar to nije nagovestaj sta ceka jerusalim 70. i 135? jel mislis da su hriscani trebali da ostanu i bore se, da bi onda ishod rata bio drugaciji?
jel mislis da je Hristos sirovo drvo, bio tada umesto BarKohbe suvog drveta, da bi poveo Judejce u vojnu pobedu? pa, nije li ga Juda neki kazu zilot upravo zato i izdao, kada je shvatio da on nije njihov vodja ustanka protivu okupatora, Rimljana?

 

[Maki]

bespotrebno siris temu, a vec imas postavku:
do atanasija je svako ubijanje u ratu bilo NE-HRISCANSKO, tek sa njim se stvari menjaju
Hristos u kontekstu jevrejsko-rimskih ratova koji se priblizavaju sta kaze?

To uopšte nije tačno. Mnogi pred-atanasijevski svetitelji su bili vojnici. Sv. velikomučenik Georgije, sv. velikomučenik Teodor Tiron, sv. velikomučenik Teodor Stratilat, sv. velikomučenik Dimitrije.

Kada su vojnici došli pitati sv. Jovana Krstitelja šta da čine, on im nije rekao da bace oružje i napuste svoju službu.

gde su hriscani za to vreme, zasto nisu vodili taj odbrambeni rat zajedno sa judejcima, kao judeo-hriscani, vec su ranije izbegli za PELLA-u?
kada kaze kceri jerusalimske, placite za samima sobom i vasom decom, zar to nije nagovestaj sta ceka jerusalim 70. i 135? jel mislis da su hriscani trebali da ostanu i bore se, da bi onda ishod rata bio drugaciji?
jel mislis da je Hristos sirovo drvo, bio tada umesto BarKohbe suvog drveta, da bi poveo Judejce u vojnu pobedu? pa, nije li ga Juda neki kazu zilot upravo zato i izdao, kada je shvatio da on nije njihov vodja ustanka protivu okupatora, Rimljana?

Jevrejsko-rimski rat nije bio hrišćanski posao. I jedni i drugi su gonili i tlačili hrišćane stoga su iz perspektive hrišćana obe strane bile agresori.

 

[bas kao]

To uopšte nije tačno. Mnogi pred-atanasijevski svetitelji su bili vojnici. Sv. velikomučenik Georgije

pa i apostol pavle je gonio crkvu, ali se preobratio - isto i sveti georgije, ili mislis da je za neka dobrocinstva dobio odlikovanja od dioklecijana?
vidis da u odredjenom zivotnom dobu on postaje hriscanin kada deli imovinu i istupa protiv zlocina? tada se pokajao za sva zla koja je cinio kao vojnik

У римској војсци се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

​

[уреди | уреди извор]
За време цара Диоклецијана организован је 303. године прогон хришћана, десети по реду и највећи икада. Када је почео немилосрдан прогон хришћана по целој земљи, Ђорђе дели сву своју имовину сиромашнима и ослобађа своје робове. Исто уради и у Палестини, пустивши слуге и завештава сиромашнима своја имања и богатства.

На једном сабору је говорио против оваквог односа према хришћанима и о њиховом даљем прогону а том приликом је изашао пред цара Диоклецијана и изјавио да је и сам хришћанин, након чега цар наређује војницима да га затворе у тамницу.

 

[Maki]

pa i apostol pavle je gonio crkvu, ali se preobratio - isto i sveti georgije, ili mislis da je za neka dobrocinstva dobio odlikovanja od dioklecijana?
vidis da u odredjenom zivotnom dobu on postaje hriscanin kada deli imovinu i istupa protiv zlocina? tada se pokajao za sva zla koja je cinio kao vojnik

Citiraj da se pokazao što je bio vojnik.

 

[robivek]

Prikaz privitka 624

Sveti Atanasije se rodio u Aleksandriji u grčkoj hrišćanskoj porodici, poslednjih godina trećeg veka, verovatno 293. godine. U svojoj mladosti on je bio svedok Dioklecijanovog gonjenja. Na izučavanje svetovnih nauka i na opšte obrazovanje, kako kaže sveti Grigorije Bogoslov, „on nije utrošio mnogo vremena“. Ipak, on je veoma dobro poznavao antičku filosofiju, pre svega, neoplatonizam. Glavnu pažnju on beše obratio na izučavanje Svetog Pisma koje je poznavao do detalja. Najverovatnije ga je izučavao u Aleksandrijskoj didaskaliji. Vrlo rano ga je primetio sveti Aleksandar Aleksandrijski. Sveti Atanasije je živeo u njegovom domu i pod njegovim rukovodstvom je stekao obrazovanje u gramatici i ritorici. Nešto pre početka arijanskih smutnji on je rukopoložen u čin đakona i postavljen za sekretara episkopa. Sveti Atanasije je pratio svetog Aleksandra u Nikeju, gde je „vrlo hrabro ustao protiv arijanske nečastivosti“. Ubrzo posle Sabora sveti Aleksandar je okončao svoj život, najverovatnije ukazavši na Atanasija kao na svoga naslednika. „Sve mnoštvo stanovništva, svi koji pripadaju katoličanskoj Crkvi, sabraše se zajedno i jednodušno, i kao da u jednom telu vapijahu i uzvikivahu, ištući Atanasija za episkopa Crkve. Oni svenarodno moljahu Hrista, tokom mnogih dana i mnogo noći“… (Svedočanstvo Aleksandrijskog sabora iz 339. g.). I 8. jula 326. godine, u prisustvu mnogih episkopa, sveti Atanasije beše posvećen za aleksandrijskog episkopa.

Čitavo episkopsko služenje svetog Atanasija je proteklo u proganjanju i isleđivanju. Od 47 godina episkopovanja, više od 15 je proveo u progonstvima i zatvorima. Lrijanci i melitijani su njegov izbor za episkopa dočekali sa neprijateljstvom i klevetama. Evsevijani su u njemu videli glavnu smetnju za svoja popustljiva stremljenja. Na saboru u Tiru 335. godine sveti Atanasije je opovrgao sve optužbe kojima su ga opterećivali. Međutim, njegovi protivnici su naumili da ga pred Konstantinom ocrne kao vinovnika i uzročnika smutnje. Imperator mu je zaista zapovedio da se udalji iz Egipta na zapad, u Trir, premda je, u isto vreme, zabranio da se aleksandrijska katedra popunjava. Atanasije je u Triru dočekan sa ljubavlju i poštovanjem. Za kratko vreme njegov uticaj se u gradu silno osetio u crkvenim krugovima. Njegovo ime se kasnije dugo čuvalo u pobožnoj uspomeni. Posle Konstantinove smrti 337. godine, sveti Atanasije je, zajedno sa mnoštvom drugih prognanika, dobio razrešenje da se vrati na svoju katedru. Narod ga je dočekao sa likovanjem. Međutim, odmah su započele nove spletke neprijatelja. Evsevijani su ga optužili da se nezakonito vratio na katedru, bez saborskog opoziva svrgavanja na Tirskom saboru. Na njegovo mesto je bio upućen arijanski prezviter Pist, koga je za episkopa rukopoložio arijanac Sekund Ptolemaidski. Međutim, njega je egipatski episkopat predao anatemi. Bez obzira na jednodušnu zaštitu koju je doživeo na Aleksandrijskom saboru 339. godine, sveti Atanasije je ponovo svrgnut Antiohijskim saborom iz 340. godine. Na aleksandrijsku katedru je bio postavljen Grigorije Kapadokijac. On je u Aleksandriju upao sa vojnom silom i uz krvoproliće zauzimao hramove. Sveti Atanasije je smatrao pametnim da se udalji iz Egipta. On se uputio u Rim, gde je na pomesnom saboru bio opravdan od kleveta i primljen u opštenje. Papa Julije ga je lično zaštitio. U Rimu su se oko Atanasija sabrali revnitelji monaških podviga, privučeni slavom egipatskih pustinjaka. Tokom 343. godine sveti Atanasije je bio na saboru u Serdici, a 345. godine ga je Konstancije pozvao da se vrati u Egipat.

On se u Aleksandriju vraća 346. godine. Sredinom pedesetih godina ponovo su se obnovile arijanske smutnje. Pod pritiskom imperatora Atanasije je ponovo svrgnut na saborima u Arlu (353. g.) i u Milanu (355. g.). Početkom 356. godine u Aleksandriju je poslan vojskovođa Sirijan sa nalogom da uhapsi Atanasija. Međutim, on se udaljio i sakrio u pustinju. Aleksandrijsku katedru je zauzeo novi episkop Georgije, a pravoslavni se podvrgoše žestokom progonu. Za izvesno vreme Aleksandrija je postala arijanski centar. U njoj svoju propoved započinju Aecije i Evnomije. Za to vreme sveti Atanasije se skrivao u pustinji, među otšelnicima, u potpunoj samoći. Tada on piše i razašilje svoja glavna izobličavajuća i zaštitna dela. Njega su stalno tražili, ali bez uspeha. Iz ovog dobrovoljnog zatvora on se mogao vratiti tek za vreme Julijana, 361. godine. I, opet, samo na kratko. Uostalom, za nekoliko meseci svoga života u Aleksandriji on je uspeo da sazove i održi veliki sabor, znamenit po svojim odlukama (362. g.). Krajem 362. godine on ponovo beše proteran u gornji Egipat, gde je ostao do Julijanove smrti. Susrevši se najpre u Antiohiji sa novim imperatorom Jovijanom, sveti Atanasije se 364. godine vraća u Aleksandriju. Međutim, on još jednom beše prisiljen da se udalji iz Aleksandrije 365. godine zbog Valentovog ukaza koji je nalagao da se prognaju svi oni koji su bili prognani za vreme Konstancija, a vraćeni za vreme Julijana. Na navaljivanje naroda, ta odluka je posle četiri meseca bila povučena. Ostatak svojih dana sveti Atanasije je proveo u Aleksandriji u književnom i pastirskom radu. Upokojio se 3. maja 373. godine. Malo pre smrti rukopoložio je svog prejemnika, episkopa Petra.

O, svehvalni i preslavni svetitelju Atanasije Veliki, za pravoslavnu veru mnogo si stradao: pet puta bio u progonstvu i bekstvu, pretrpeo si mnoge klevete i napade, mnogo puta za nju htedoše neprijatelji da te ubiju, i samo sam Bog čudesno te sačuva od smrti. I sve ovo ti si pretrpeo od bezbožnih jeretika arijanaca sa kojima si se borio i njih mnogim propovedima tvojim posramio,trpljenjem tvojim ih pobedio i bezbožnost njihovu od Crkve si odagnao, zasadivši pravoslavno učenje umnožio si seme vere Hristove. Zaista, ti si hrabar vojnik Hristov, kao vojnik ,do kraja života tvoga slavno si se borio za pravu veru sa jereticima. Zaista,ti si stub vere Pravoslavne, jer nikako se ne pokoleba vera tvoja od ovih jeretičkih gonjenja, no iznad svega utvrdi se i ojača, ne samo u tebi i u tvojoj pastvi, nego i u celoj Crkvi Hristovoj. Tebi se molimo, ugodniče Božiji, izmoli od Hrista Boga našega da imamo nepokolebljivu veru da ne skrenemo sa njenog pravoga puta,da do kraj života našega ostanemo u njoj, ne bojeći se ni obmana, ni pretnji, ni gonjenja, i da nasledimo Carstvo Nebesko u slavi Boga Oca i Sina i Svetoga Duha, gde ti sada sa svima svetim boraviš. Amin!
Kliknite da proširite...

A kako to vasa zajednica PROSLAVLJA doticnog mrtvog coveka ?
...jel postojii negde u citavom Svetom Pismu poziv da ljudi SLAVE bilo koga osim Stvoritelja ???

 

[bas kao]

Kada su vojnici došli pitati sv. Jovana Krstitelja šta da čine, on im nije rekao da bace oružje i napuste svoju službu.

ma nemoj?
Luka 3,14 Vojnici ga pitaše: ` A mi, što je nama činiti? ` On im reče: ` Ne činite ni nasilja ni na žao nikome, i zadovoljite se svojom plaćom. ` ( Mt 3.1112; Mk 1.78)

onda dodje atanasije i kaze ubijajte neprijatelje to je caru milo

 

[bas kao]

Citiraj da se pokazao što je bio vojnik.

to pitas znajuci odgovor koji ti kopiram, ali pronadji za koja dela je dioklecijan unapredjiovao u svojoj vojsci, pa shvati - PRETORIJANSKA GARDA
Pope Gelasius I, according to some traditions, declared George to be one of the saints "whose names are rightly reverenced among us, but whose actions are known only to God," suggesting a lack of reliable historical sources.

GEORGIJE JE BIO PRETORIJANSKA GARDA, VOJNICKI KREM ONDASNJEG CARSTVA, evo o njima https://en.wikipedia.org/wiki/Praetorian_Guard
After 238, literary and epigraphic sources dry up, and information on the Praetorian Guard becomes rare. In 249, the Praetorians assassinated Philippus II, son of the emperor Philip the Arab. In 272, in the reign of the emperor Aurelian, they took part in an expedition against Palmyra. In 284, Diocletian reduced the status of the Praetorians; they were no longer to be part of palace life, as Diocletian lived in Nicomedia, some 60 miles (100 km) from Byzantium in Asia Minor. Two new corps, the Ioviani and Herculiani (named after the gods Jove, or Jupiter, and Hercules, associated with the senior and junior emperor), replaced the Praetorians as the personal protectors of the emperors, a practice that remained intact with the Tetrarchy. In 297 they were in Africa with Maximian. By the time Diocletian retired on 1 May 305, their Castra Praetoria seems to have housed only a minor garrison of Rome.

 

[Maki]

ma nemoj?
Luka 3,14 Vojnici ga pitaše: ` A mi, što je nama činiti? ` On im reče: ` Ne činite ni nasilja ni na žao nikome, i zadovoljite se svojom plaćom. ` ( Mt 3.1112; Mk 1.78)

onda dodje atanasije i kaze ubijajte neprijatelje to je caru milo

Ne vidim da im je rekao da bace oružje.

 

[bas kao]

Jevrejsko-rimski rat nije bio hrišćanski posao. I jedni i drugi su gonili i tlačili hrišćane stoga su iz perspektive hrišćana obe strane bile agresori.

kako nije? pa nisu hriscani pali sa marsa, nego odatle potice prva- rana crkva

eh sad obe strane agresori, maki zezas, drzis stranu cezaro-papizmu koji je nastao od agresora

 

[bas kao]

Ne vidim da im je rekao da bace oružje.

pa jel Hristos rekao Petru? isto nije, samo rece da vrati noz u korice - jel misli za neki ustanak kasnije? to nije hriscanstvo sto su neki jevreji ocekivali od Hrista, pa shvati

 

[Maki]

pa jel Hristos rekao Petru? isto nije, samo rece da vrati noz u korice

Ne može se to ekstenzivno tumačiti na način da je hrišćanima APSOLUTNO zabranjeno nositi oružje.

 

[bas kao]

Ne može se to ekstenzivno tumačiti na način da je hrišćanima APSOLUTNO zabranjeno nositi oružje.

sad mi ucitavas, jer nigde ne rekoh da je oruzje zabranjeno, a ovamo preskaces fakte:
zasto se hriscani nisu samoorganizovali vojnicki da se brane, nego su trpili mucenistva i bili ubijani da se ne brane?
i istorijski fakat do atanasija

Atanasije Veliki u svom 1. pravilu kaže da je za jednog hrišćanina "ubivati u ratu neprijatelje i zakonito i dostojno pohvale", čime su poništena ranija pravila, koja su hrišćanima zabranjivala učešće i ubijanje u ratu.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Atanazije_Aleksandrijski#cite_note-Tomanić-4

da li su pre atanasija hriscani ucestvovali ratovima? ako nisu, onda je on to uveo podredivsi sebe djavolu, i saobrazujuci se cezaro-papizmu koji je iznicao

sveti georgije, ako je imao vojnicku proslost,. zasto nije poginuo sa oruzjem u rukama, vec je dozvolio da bude pogubljen? nemoguce da se ne razumemo

 

[Maki]

sad mi ucitavas, jer nigde ne rekoh da je oruzje zabranjeno, a ovamo preskaces fakte:
zasto se hriscani nisu samoorganizovali vojnicki da se brane, nego su trpili mucenistva i bili ubijani da se ne brane?
i istorijski fakat do atanasija

Ne poseže se za oružjem uvijek. Samo kad se baš mora. Božija je volja.

da li su pre atanasija hriscani ucestvovali ratovima? ako nisu, onda je on to uveo podredisvi sebe

U okviru rimske vojske da.

 

[bas kao]

Ne poseže se za oružjem uvijek. Samo kad se baš mora. Božija je volja.

pa ja te to upravo pitam: zasto su hriscani pristajali na mucenicke smrti u prvim vekovima, umesto da posegnu za oruzjem i junacki izginu ako ispadne da su slabiji? po tvojoj logici, ispada da su oni pogresili, potegnes oruzje, pa sta ti bog da, ili tvom neprijatelju

 

[Maki]

pa ja te to upravo pitam: zasto su hriscani pristajali na mucenicke smrti u prvim vekovima, umesto da posegnu za oruzjem i junacki izginu ako ispadne da su slabiji?

Hrišćani pristaju i danas na mučeničku smrt. Ali ako po Božijem promislu treba da se uzme oružje uzima se. Znaš koji je danas dan i šta Srbi obilježavaju. Sve je po Božijoj volji. To je odgovor. Božija volja.

 

[bas kao]

Hrišćani pristaju i danas na mučeničku smrt. Ali ako po Božijem promislu treba da se uzme oružje uzima se. Znaš koji je danas dan i šta Srbi obilježavaju. Sve je po Božijoj volji. To je odgovor. Božija volja.

aha, a ko zna kada je ta volja da se mucenicki umre ne braneci se, a kada da se satre neprijatelj, ili kom obojci kom opanci?

atanasije je to promenio, i zato je on sada neprijatelj u ime sve brace koju su pojeli lavovi, ili bili muceni od carstva na razne nacine
plus je zagovarao lazno otkrivenje, znaci vrag do sudnjega dana

mislis vidov dan