Koliko vidim vernici i onda, a i mi danas, premda su na isti način konzumrali hranu,
ipak shvatali suštinsku razliku izmedju "tela Gospodnjeg" sa jedne strane,
i "drugog jela" sa druge.
I izgleda mi da su neki imali pogrešne motive kada su pristupali konzumiranju
svete "krvi i tela Gospodnjeg".
"Kada se, dakle, zajedno sastajete, ne jede se večera Gospodnja.
Jer svaki pri jelu prvo uzima svoju večeru, pa jedan gladuje, a drugi se opija.
Zar nemate kuće, da jedete i da pijete? ili prezirete Crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju?
Šta da vam kažem? Da vas pohvalim? U ovom vas ne hvalim.
Ja sam, naime, primio od Gospoda što sam i vama predao, da je Gospod Isus, one noći kada je bio predan,
uzeo hleb, zahvalio Bogu, izlomio i rekao: ovo je moje telo za vas. Ovo činite meni za spomen.
Isto tako i čašu posle večere govoreći: ova čaša je novi savez mojom krvlju. Ovo činite, kad god iz nje pijete, meni za spomen.
Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrt Gospodnju - dok ne dođe.
Stoga ko nedostojno jede hleb ili pije čašu Gospodnju, ogrešiće se o telo i krv Gospodnju.
Čovek neka ispituje samoga sebe, i tako neka jede od hleba i neka pije iz čaše;
jer ko jede i pije a ne pravi razliku između tela Gospodnjeg i drugog jela, sebi na sud jede i pije."
Možda o telu i krvi Gospodnjoj treba da razmišljamo kada izgovaramo:
"... hleb naš nasušni daj nam danas...".
