Kojeg datuma je Isus zaista rođen?
- Pokretač teme καιnos
- Datum početka
- Poruke
- 2,019
- Reakcijski bodovi
- 304
- Bodovi
- 83
Ovo je netocno. Barem sto se tice Krshna i Buddhe. To sire neznalice koji zele dokazati da sve religije imaju iste dogme, samo drugacije pakovanje. Vrlo je lako provjeriti da ovo nije tocno. Krshnin rodjendan hindusi slave za Ustapa (punog Mjeseca) u astroloskom znaku Lava (pada u ljeto), a Buddhin se rodjendan obiljezava za Ustapa u astroloskom znaku Bika, koji obicno pada u kasno proljece.
- Poruke
- 2,515
- Reakcijski bodovi
- 377
- Bodovi
- 83
Jevanđelje po Luki 1:9-13:
"9. Da po običaju sveštenstva pade mu u deo da uđe u hram Gospodnji i kadi.
10. I sve mnoštvo naroda moljaše se napolju za vrijeme kađenja.
11. A njemu se javi anđeo Gospodnji stavši sa desne strane kadionog žrtvenika.
12. I zbuni se Zaharija vidjevši ga i spopade ga strah.
13. A anđeo mu reče: Ne boje se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja; i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadjenućeš mu ime Jovan."
Ključni podatak je to da se objava o začeći sv. Jovana Krstitelja dogodila kada je Zaharija kadio u Hramu u Jerusalimu. Kad su se odrađivala kađenja? Odgovor na to nam daje Treća knjiga Mojsijeva 16:29.
"29. I ovo neka vam bude vječna uredba: Deseti dan sedmoga mjeseca mučite duše svoje, i ne radite nikakvoga posla, ni domorodac ni došljak koji se bavi među vama."
Da ne bude da se ovo ne odnosi na kađenje, imamo 16:12.
"12. I neka uzme kadionicu punu žeravice s oltara, koji je pred Gospodom, i pune pregršti kada mirisnoga istucanoga, i neka unese za zavjesu."
Dakle, kađenje hrama se događalo u deseti dan sedmoga mjeseca ili u prevodu na Jom Kipur.
Jom Kipur pada ili u septembar ili u oktobar:
https://www.chabad.org/holidays/JewishN ... d-2025.htm
Idemo dalje i vraćamo se na Luku. Anđeo se javlja Svetoj Bogorodici:
"24. A poslije onih dana zatrudnje Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet mjeseci govoreći:
25. Tako mi je učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote među ljudima.
26. A u šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret,
27. Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija." (1:24-27).
Dakle, anđeo se javlja Bogorodici u šesti mjesec Jelisavetine trudnoće sa Jovanom. Bogorodica je u to vrijeme i začela. Dakle od septembra kad je začela Jelisaveta imamo 6 mjeseci do Marijinog začeća. Jevrejski mjeseci su tu negdje sa dužinom kao naši pa neće biti ogromnih odstupanja te se osnovano može tvrditi da je Marija začela u martu, 6 mjeseci nakon septembra. Od toga imamo logično, 9 mjeseci, mart je 3. mjesec a 9 mjeseci kasnije je decembar. Ergo sum, Isus se rodio u decembru.
"9. Da po običaju sveštenstva pade mu u deo da uđe u hram Gospodnji i kadi.
10. I sve mnoštvo naroda moljaše se napolju za vrijeme kađenja.
11. A njemu se javi anđeo Gospodnji stavši sa desne strane kadionog žrtvenika.
12. I zbuni se Zaharija vidjevši ga i spopade ga strah.
13. A anđeo mu reče: Ne boje se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja; i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadjenućeš mu ime Jovan."
Ključni podatak je to da se objava o začeći sv. Jovana Krstitelja dogodila kada je Zaharija kadio u Hramu u Jerusalimu. Kad su se odrađivala kađenja? Odgovor na to nam daje Treća knjiga Mojsijeva 16:29.
"29. I ovo neka vam bude vječna uredba: Deseti dan sedmoga mjeseca mučite duše svoje, i ne radite nikakvoga posla, ni domorodac ni došljak koji se bavi među vama."
Da ne bude da se ovo ne odnosi na kađenje, imamo 16:12.
"12. I neka uzme kadionicu punu žeravice s oltara, koji je pred Gospodom, i pune pregršti kada mirisnoga istucanoga, i neka unese za zavjesu."
Dakle, kađenje hrama se događalo u deseti dan sedmoga mjeseca ili u prevodu na Jom Kipur.
Jom Kipur pada ili u septembar ili u oktobar:
https://www.chabad.org/holidays/JewishN ... d-2025.htm
Idemo dalje i vraćamo se na Luku. Anđeo se javlja Svetoj Bogorodici:
"24. A poslije onih dana zatrudnje Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet mjeseci govoreći:
25. Tako mi je učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote među ljudima.
26. A u šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret,
27. Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija." (1:24-27).
Dakle, anđeo se javlja Bogorodici u šesti mjesec Jelisavetine trudnoće sa Jovanom. Bogorodica je u to vrijeme i začela. Dakle od septembra kad je začela Jelisaveta imamo 6 mjeseci do Marijinog začeća. Jevrejski mjeseci su tu negdje sa dužinom kao naši pa neće biti ogromnih odstupanja te se osnovano može tvrditi da je Marija začela u martu, 6 mjeseci nakon septembra. Od toga imamo logično, 9 mjeseci, mart je 3. mjesec a 9 mjeseci kasnije je decembar. Ergo sum, Isus se rodio u decembru.
Lovac Istine
Član
- Poruke
- 684
- Reakcijski bodovi
- 152
- Bodovi
- 0
Ako gledamo na pagansku novu godinu, jesi u pravu. Ali mislim da sve treba da vratiš par meseci pre. Čemu ide u prilog i stih koji govori da su ljudi izvodili ovce.
mystery
Član
- Poruke
- 410
- Reakcijski bodovi
- 50
- Bodovi
- 28
Isus nikako ne moze biti rodjen niti 25 decembra niti 7 januara.
U Bibliji ne postoji datum njegovog rodjenja.
Ali ono sto postoji u Bibliji je vreme njegove smrti - 14 nisana po jevrejskom kalendaru.
Isus je umro sa 33 ipo godine na prolece kada pada taj datum pashe
racunanjem unazad dolazimo do pocetka oktobra.
najverovatnije 2 ili 8 oktobra
Tacan datum se ne zna ali je pocetak oktobra.
Da je trebalo slaviti njegovo rodjenje Bog bi nam otkrio datum njegovog rodjenja.
Ovako je sakrio.
Takodje rodjendani su paganski obicaji i hriscani ih nisu nikada slavili...
- Poruke
- 445
- Reakcijski bodovi
- 41
- Bodovi
- 28
+!
Iako ti je odgovoreno, ja bih dodao još ovo vezano za kalendar.
Vjerojatno znaš, da je uvođenjem 'gregorijanskog' kalendara jednostavno 10 dana izbrisano, a trenutno je razlika između 'julijanskog' i 'gregorijanskog' kalendara 13 dana.
Poslije 2100. će biti 14 dana i tako dalje.
Točniji kalendar od 'gregorijanskog' je Milankovićev (revidirani ili reformirani julijanski kalendar), a to će se pokazati tek od 2800.
Awassi ovce se janje zimi u prosincu i siječnju.
Za one, koji žele biti istinski istraživači:
https://povcast.hr/kristovo-rodenje-u-historiografiji-pitanje-datuma/
Iako ti je odgovoreno, ja bih dodao još ovo vezano za kalendar.
Vjerojatno znaš, da je uvođenjem 'gregorijanskog' kalendara jednostavno 10 dana izbrisano, a trenutno je razlika između 'julijanskog' i 'gregorijanskog' kalendara 13 dana.
Poslije 2100. će biti 14 dana i tako dalje.
Točniji kalendar od 'gregorijanskog' je Milankovićev (revidirani ili reformirani julijanski kalendar), a to će se pokazati tek od 2800.
Awassi ovce se janje zimi u prosincu i siječnju.
Za one, koji žele biti istinski istraživači:
https://povcast.hr/kristovo-rodenje-u-historiografiji-pitanje-datuma/
Lovac Istine
Član
- Poruke
- 684
- Reakcijski bodovi
- 152
- Bodovi
- 0
Iskopiraću jer nemam vremena da kucam. A realno ne bih mogao da objasnim ni blizu ovako dobro.
(5) „U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta. (8) I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom. (23) I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj. (24) A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: …“ (Luka 1. poglavlje)
Ovde nam je pokazano da je Zaharija imao službu po redu Avijinu.
24 sveštenička reda u Hramu
Kralj David je sinove Aronove podelio u 24 grupe, tj. 24 sveštenička reda kako bi služili preko cele godine bez prekida u Svetinji gde je sam Jehova, Bog njihov prebivao.
„A među sinovima Aronovim ovo su redovi: sinovi Aronovi behu Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar. Ali Nadav i Avijud umreše pre oca svog i nemahu dece; zato biše sveštenici Eleazar i Itamar. I razdeli ih David: Sadoka, koji beše od sinova Eleazarovih, i Ahimeleha, koji beše od sinova Itamarovih, po redu njihovom u službi njihovoj. I nađe se sinova Eleazarovih više poglavica nego sinova Itamarovih, kad ih razdeliše: od sinova Eleazarovih beše poglavica po domovima otačkim šesnaest, a od sinova Itamarovih osam po domovima otačkim.“ (1. Dnevnika 24:1-4).
Nakon što je uspostavljen sveštenički red koji će da obavlja službu u Svetinji, bio je bačen žreb kako bi se utvrdio redosled službe u Hramu. Sve to pokazaćemo tabelarno dole ispod a na osnovu teksta iz knjige 1. Dnevnika 24:7-18.
1 RedJojariv2 RedJedajStih 7
3 RedHarim4 RedSeorimStih 8
5 RedMalhija6 RedMejaminStih 9
7 RedAkos8 RedAvijaStih 10
9 RedIsuj10 RedSehanijaStih 11
11 RedElijasiv12 RedJakimStih 12
13 RedUf14 RedJesevavStih 13
15 RedVilg16 RedImirStih 14
17 RedEzir18 RedAfisisStih 15
19 RedPetaj20 RedJezekilStih 16
21 RedJahin22 RedGamulStih 17
23 RedDelaj24 RedMazijStih 18
To je red njihov za službu njihovu kojom idu u dom Gospodnji na posao svoj po naredbi Arona, oca svog, kako mu beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.“ (1. Dnevnika 24:19).
Svaki od 24 svešteničkih redova je započinjao svoju službu u Hramu na sedmičnoj Suboti i tada je završavao. Smena se događala u sedmom danu sedmice „Shabbat-a“, gde je za svaki „red“ služba trajala punih sedam dana.
„I učiniše Leviti i sav narod Judin sve što zapovedi sveštenik Jodaj; i uzeše svaki svoje ljude koji dolažahu u Subotu i koji odlažahu u Subotu; jer Jodaj sveštenik ne otpusti redove.“ (2.Dnevnika 23:8)
„I braća njihova po selima svojim dolažahu svakih sedam dana za svoje vreme da su s njima.“ (1. Dnevnika 9:25)
Božja volja je bila da svi muškarci tri puta u godini izađu u Jerusalim na službu u Hram i to na na tri Velika praznika.
„Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvog na mesto koje izabere: na praznik presnih hlebova, na praznik sedmica i na praznik senica, ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda.“ (5. Mojsijeva 16:16)
Iz Pisma znamo da je početak računanja jedne biblijske godine bio u proleće, mesec Aviv (Nisan), tako da je prva grupa sveštenika po redu Jojarivu krenula sa službom u prvoj sedmici. Odgovornost za drugu sedmicu je ležala na familiji ili redu Jedaja, koji su preuzimali dužnost od reda Jojariva. Treća sedmica je počinjala sa praznikom Pashe i odmah nakon nje je dolazio praznik beskvasnih hlebova koji je trajao sedam dana, tako da su tada svi (24 reda) sveštenici bili prisutni u Hramu po zapovesti Božjoj. Nakon Beskvasnih hlebova nastavljao bi se plan služenja u ovom slučaju sa trećim redom. Treći red je bio Harim. Ovaj vremenski plan obuhvatao je period od 52 sedmice ili 360 dana (12 meseci), jer je biblijska godina trajala tačno 360 dana. U jednoj godini je svaki red sveštenika služio dva puta po sedam dana godišnje osim na tri velika praznika kad su se svi pojavljivali pred Gospodom, što znači da je ukupno svaki red morao da služi 5 sedmica u godini.
Začeće Jovana Krstitelja
Idemo sada nazad kod Zaharije, oca Jovana krstitelja.
„I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj. A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:…“ (Luka 1:23.24)
Sa početkom prvog meseca u proleće (mart/april), po vremenskom planu svešteničke službe, Zaharija je služio u 10-oj sedmici po redu Avijinu (bio je potomak te loze). Tako, ako uzmemo u obzir službu pređašnjih sveštenika, vidimo da je njegov red došao u trećem mesecu u drugoj sedmici meseca Sivan (maj/jun) – vidi tabelu ispod. Nakon treće Subote meseca Sivan, završivši svoju službu vratio se kući a izveštaj kaže da je odmah nakon povratka njegova žena zatrudnela.
1. Mesec2. Mesec3. Mesec
Aviv – Nisan
(Mart – April)
Zif – Iyyar
(April – Maj)
Sivan
(Maj – Juni)
1. SedmicaJojariv (1)Seorim (4)Svi sveštenici
Shavout – Pedesetnica
2. SedmicaJedaja (2)Malhija (5)Avija (8) Zaharija
3. Sedmica
Svi sveštenici
Hag – amacot
Beskvasni hlebovi
Mejamin (6)Isuj (9)
4. SedmicaHarim (3)Akos (7)Sehanija (10).
Začeće Isusa Hrista
Razlog zašto idemo preko Jovana Krstitelja, jeste da utvrdimo Hristovo rođenje. Jer je On nakon 6 meseci bio začet od Duha svetoga.
„A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima. A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret. K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.“ (Luka 1:24-27)
Zapazimo da se 26-i stih odnosi na Jelisavetinu trudnoću a ne na šesti mesec Elul jevrejskog kalendara, tako cela slika postaje još jasnija kada ovaj stih povežemo sa stihom 36 a koji glasi:
(36) „I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.“ Marija je, dakle, ostala tri meseca kod Jelisavete, a nakon što je otišla od nje Jovan je ubrzo bio rođen.) (56) „Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj. (57) A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina“.
Počinjemo sa začećem Jovana Krstitelja na kraju trećeg meseca biblijskog kalendara. Nakon 6 meseci (pošto je začela Jelisaveta) kasnije dolazimo u 9-i mesec koji se zove Kislev (Novembar/Decembar), u vreme kad je Marija začela, tj. začeće Isusa Hrista. Kroz dalje proučavanje sam saznao da je upravo to vreme Jevrejskog praznika Hanukah – Praznik svetlosti (Chanukkah ili Menora poznatija kao sedmokraki svećnjak). O ovom prazniku možete da pročitate više na internetu. Dan 25-i Kislev kada se praznovao ovaj praznik možemo da povežemo sa Isusom koji je izgovorio one poznate reči baš na taj dan praznika kada je bio u Jerusalimu: da je On svetlo svetu. Da je On videlo koje dođe da razbije tamu. Ako pogledamo jevanđelja videćemo da je Isus uvek bio na praznike u Jerusalimu, tj. u Hramu. Pa tako i na ovaj praznik koji je bio veoma značajan za Jevreje.
Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.“ (Jovan 8:12)
„Dok sam na svetu videlo sam svetu.“ (Jovan 9:5)
„Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.“ (Jovan 12:46)
Pokazuje se da nije slučajno da je Isus baš tada začet. Uostalom, Hrist kaže da je On onaj koji hoda posred sedam svećnjaka. U Jovanovom jevanđelju taj praznik se nazivao i praznikom posvećenja.
„A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.“ (Jovan 10:22)
Praznik obnovljenja znači ujedno i praznik posvećenja. Vidimo u izveštaju da je bila zima. Ako je bila zima i tada bio začet nikako ne može da bude rođen opet u zimu u istom vremenu sledeće godine, jer vreme ženi je 40 sedmica a ne 52.
Rođenje Jovana Krstitelja
Ako smo dobro pratili kada je Jovan Krstitelj bio začet – na kraju trećeg meseca Sivan, onda možemo da brojimo 40 sedmica ili 9 meseci i tako dolazimo u sredinu meseca Aviv (Nisan), što odgovara vremenu praznika Pashe i beskvasnih hlebova. Interesantno je da znamo da se kod Jevreja uoči proslave praznika Pashe-Seder-večera, postavlja i posebna čaša ili pehar u iščekivanju proroka Ilije u tom sedmodnevnom prazniku što i proročanstvo proroka Malahije nagoveštava. Seder znači „red“.
„Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.“ (Malahija 4:5)
Isus je Jovana indentifikovao kao Iliju kojeg su Jevreji očekivali. Danas pre nego Hrist se pojavi na nebeskim oblacima, pojaviće se narod koji će biti u Duhu i sili Ilijinoj da priprave put Gospodu.
„I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe? A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve. Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih. Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.“ (Matej 17:10-13)
Čak je i anđeo koji se javio Zahariji rekao da je Jovan očekivani Ilija.
I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.“ (Luka 1:17)
Praznik presnih hlebova počinje 15-og dana u prvom mesecu, i ovo je možda dan Jovanovog rođenja i očekivanog Ilije, jer to je 9 meseci od začeća. Znamo da je Marija bila kod Jelisavete puna tri meseca i kad približi Jelisaveti da rodi Marija ode svojoj kući: Zašto je otišla kući a da ne ostane još koji dan dok ne rodi? Da ne polazimo od toga da je mogla biti od pomoći za taj čas. Marija je otišla svome domu jer je praznik Pasha i beskvasnih hlebova bio blizu. U to vreme su porodice proslavljale Pashu zajedno. To je bio onaj praznik kada su svi bili u kući kada je anđeo pogubljivao egipćane.
(5) „U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta. (8) I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom. (23) I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj. (24) A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: …“ (Luka 1. poglavlje)
Ovde nam je pokazano da je Zaharija imao službu po redu Avijinu.
24 sveštenička reda u Hramu
Kralj David je sinove Aronove podelio u 24 grupe, tj. 24 sveštenička reda kako bi služili preko cele godine bez prekida u Svetinji gde je sam Jehova, Bog njihov prebivao.
„A među sinovima Aronovim ovo su redovi: sinovi Aronovi behu Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar. Ali Nadav i Avijud umreše pre oca svog i nemahu dece; zato biše sveštenici Eleazar i Itamar. I razdeli ih David: Sadoka, koji beše od sinova Eleazarovih, i Ahimeleha, koji beše od sinova Itamarovih, po redu njihovom u službi njihovoj. I nađe se sinova Eleazarovih više poglavica nego sinova Itamarovih, kad ih razdeliše: od sinova Eleazarovih beše poglavica po domovima otačkim šesnaest, a od sinova Itamarovih osam po domovima otačkim.“ (1. Dnevnika 24:1-4).
Nakon što je uspostavljen sveštenički red koji će da obavlja službu u Svetinji, bio je bačen žreb kako bi se utvrdio redosled službe u Hramu. Sve to pokazaćemo tabelarno dole ispod a na osnovu teksta iz knjige 1. Dnevnika 24:7-18.
1 RedJojariv2 RedJedajStih 7
3 RedHarim4 RedSeorimStih 8
5 RedMalhija6 RedMejaminStih 9
7 RedAkos8 RedAvijaStih 10
9 RedIsuj10 RedSehanijaStih 11
11 RedElijasiv12 RedJakimStih 12
13 RedUf14 RedJesevavStih 13
15 RedVilg16 RedImirStih 14
17 RedEzir18 RedAfisisStih 15
19 RedPetaj20 RedJezekilStih 16
21 RedJahin22 RedGamulStih 17
23 RedDelaj24 RedMazijStih 18
To je red njihov za službu njihovu kojom idu u dom Gospodnji na posao svoj po naredbi Arona, oca svog, kako mu beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.“ (1. Dnevnika 24:19).
Svaki od 24 svešteničkih redova je započinjao svoju službu u Hramu na sedmičnoj Suboti i tada je završavao. Smena se događala u sedmom danu sedmice „Shabbat-a“, gde je za svaki „red“ služba trajala punih sedam dana.
„I učiniše Leviti i sav narod Judin sve što zapovedi sveštenik Jodaj; i uzeše svaki svoje ljude koji dolažahu u Subotu i koji odlažahu u Subotu; jer Jodaj sveštenik ne otpusti redove.“ (2.Dnevnika 23:8)
„I braća njihova po selima svojim dolažahu svakih sedam dana za svoje vreme da su s njima.“ (1. Dnevnika 9:25)
Božja volja je bila da svi muškarci tri puta u godini izađu u Jerusalim na službu u Hram i to na na tri Velika praznika.
„Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvog na mesto koje izabere: na praznik presnih hlebova, na praznik sedmica i na praznik senica, ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda.“ (5. Mojsijeva 16:16)
Iz Pisma znamo da je početak računanja jedne biblijske godine bio u proleće, mesec Aviv (Nisan), tako da je prva grupa sveštenika po redu Jojarivu krenula sa službom u prvoj sedmici. Odgovornost za drugu sedmicu je ležala na familiji ili redu Jedaja, koji su preuzimali dužnost od reda Jojariva. Treća sedmica je počinjala sa praznikom Pashe i odmah nakon nje je dolazio praznik beskvasnih hlebova koji je trajao sedam dana, tako da su tada svi (24 reda) sveštenici bili prisutni u Hramu po zapovesti Božjoj. Nakon Beskvasnih hlebova nastavljao bi se plan služenja u ovom slučaju sa trećim redom. Treći red je bio Harim. Ovaj vremenski plan obuhvatao je period od 52 sedmice ili 360 dana (12 meseci), jer je biblijska godina trajala tačno 360 dana. U jednoj godini je svaki red sveštenika služio dva puta po sedam dana godišnje osim na tri velika praznika kad su se svi pojavljivali pred Gospodom, što znači da je ukupno svaki red morao da služi 5 sedmica u godini.
Začeće Jovana Krstitelja
Idemo sada nazad kod Zaharije, oca Jovana krstitelja.
„I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj. A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:…“ (Luka 1:23.24)
Sa početkom prvog meseca u proleće (mart/april), po vremenskom planu svešteničke službe, Zaharija je služio u 10-oj sedmici po redu Avijinu (bio je potomak te loze). Tako, ako uzmemo u obzir službu pređašnjih sveštenika, vidimo da je njegov red došao u trećem mesecu u drugoj sedmici meseca Sivan (maj/jun) – vidi tabelu ispod. Nakon treće Subote meseca Sivan, završivši svoju službu vratio se kući a izveštaj kaže da je odmah nakon povratka njegova žena zatrudnela.
1. Mesec2. Mesec3. Mesec
Aviv – Nisan
(Mart – April)
Zif – Iyyar
(April – Maj)
Sivan
(Maj – Juni)
1. SedmicaJojariv (1)Seorim (4)Svi sveštenici
Shavout – Pedesetnica
2. SedmicaJedaja (2)Malhija (5)Avija (8) Zaharija
3. Sedmica
Svi sveštenici
Hag – amacot
Beskvasni hlebovi
Mejamin (6)Isuj (9)
4. SedmicaHarim (3)Akos (7)Sehanija (10).
Začeće Isusa Hrista
Razlog zašto idemo preko Jovana Krstitelja, jeste da utvrdimo Hristovo rođenje. Jer je On nakon 6 meseci bio začet od Duha svetoga.
„A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima. A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret. K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.“ (Luka 1:24-27)
Zapazimo da se 26-i stih odnosi na Jelisavetinu trudnoću a ne na šesti mesec Elul jevrejskog kalendara, tako cela slika postaje još jasnija kada ovaj stih povežemo sa stihom 36 a koji glasi:
(36) „I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.“ Marija je, dakle, ostala tri meseca kod Jelisavete, a nakon što je otišla od nje Jovan je ubrzo bio rođen.) (56) „Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj. (57) A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina“.
Počinjemo sa začećem Jovana Krstitelja na kraju trećeg meseca biblijskog kalendara. Nakon 6 meseci (pošto je začela Jelisaveta) kasnije dolazimo u 9-i mesec koji se zove Kislev (Novembar/Decembar), u vreme kad je Marija začela, tj. začeće Isusa Hrista. Kroz dalje proučavanje sam saznao da je upravo to vreme Jevrejskog praznika Hanukah – Praznik svetlosti (Chanukkah ili Menora poznatija kao sedmokraki svećnjak). O ovom prazniku možete da pročitate više na internetu. Dan 25-i Kislev kada se praznovao ovaj praznik možemo da povežemo sa Isusom koji je izgovorio one poznate reči baš na taj dan praznika kada je bio u Jerusalimu: da je On svetlo svetu. Da je On videlo koje dođe da razbije tamu. Ako pogledamo jevanđelja videćemo da je Isus uvek bio na praznike u Jerusalimu, tj. u Hramu. Pa tako i na ovaj praznik koji je bio veoma značajan za Jevreje.
Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.“ (Jovan 8:12)
„Dok sam na svetu videlo sam svetu.“ (Jovan 9:5)
„Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.“ (Jovan 12:46)
Pokazuje se da nije slučajno da je Isus baš tada začet. Uostalom, Hrist kaže da je On onaj koji hoda posred sedam svećnjaka. U Jovanovom jevanđelju taj praznik se nazivao i praznikom posvećenja.
„A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.“ (Jovan 10:22)
Praznik obnovljenja znači ujedno i praznik posvećenja. Vidimo u izveštaju da je bila zima. Ako je bila zima i tada bio začet nikako ne može da bude rođen opet u zimu u istom vremenu sledeće godine, jer vreme ženi je 40 sedmica a ne 52.
Rođenje Jovana Krstitelja
Ako smo dobro pratili kada je Jovan Krstitelj bio začet – na kraju trećeg meseca Sivan, onda možemo da brojimo 40 sedmica ili 9 meseci i tako dolazimo u sredinu meseca Aviv (Nisan), što odgovara vremenu praznika Pashe i beskvasnih hlebova. Interesantno je da znamo da se kod Jevreja uoči proslave praznika Pashe-Seder-večera, postavlja i posebna čaša ili pehar u iščekivanju proroka Ilije u tom sedmodnevnom prazniku što i proročanstvo proroka Malahije nagoveštava. Seder znači „red“.
„Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.“ (Malahija 4:5)
Isus je Jovana indentifikovao kao Iliju kojeg su Jevreji očekivali. Danas pre nego Hrist se pojavi na nebeskim oblacima, pojaviće se narod koji će biti u Duhu i sili Ilijinoj da priprave put Gospodu.
„I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe? A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve. Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih. Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.“ (Matej 17:10-13)
Čak je i anđeo koji se javio Zahariji rekao da je Jovan očekivani Ilija.
I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.“ (Luka 1:17)
Praznik presnih hlebova počinje 15-og dana u prvom mesecu, i ovo je možda dan Jovanovog rođenja i očekivanog Ilije, jer to je 9 meseci od začeća. Znamo da je Marija bila kod Jelisavete puna tri meseca i kad približi Jelisaveti da rodi Marija ode svojoj kući: Zašto je otišla kući a da ne ostane još koji dan dok ne rodi? Da ne polazimo od toga da je mogla biti od pomoći za taj čas. Marija je otišla svome domu jer je praznik Pasha i beskvasnih hlebova bio blizu. U to vreme su porodice proslavljale Pashu zajedno. To je bio onaj praznik kada su svi bili u kući kada je anđeo pogubljivao egipćane.
Lovac Istine
Član
- Poruke
- 684
- Reakcijski bodovi
- 152
- Bodovi
- 0
Dugačak je tekst, pa ću morati iz dva dela.
Rođenje Isusa Hrista
S obzirom na to da je Isus rođen 6 meseci kasnije od Jovana Krstitelja, možemo dati jedan približan datum, ako smo utvrdili približan datum rođenja Jovana Krstitelja, koristeći se biblijskim kalendarom. Od 15-og dana prvog meseca Nisan, nakon 6 meseci dolazimo do 15-og dana 7 meseca Tischri (Tišri). I na šta nailazimo u tom vremenu? Praznik Senica ili Sukkot. Na 15-i dan tog meseca počinje prvi dan poslednjeg i trećeg praznika u godini na kojem su bili dužni da se svi muški u Izraelu pokažu pred Gospodom u Hramu.
„Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Petnaestog dana sedmog meseca praznik je senica za sedam dana Gospodu.“ (3 Mojsijeva 23:34)
Emanuel
Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo. (Isaija 7:14)
Emanu-el znači: Bog sa nama. Božji Sin je došao među nama da stanuje.
I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. (Jovan 1:14)
Jevrejska reč za „stanovati“ je Sukka, a sam praznik Sukkot znači „Senice“ ili možemo slobodno da prevedemo kao Šator, to je bio praznik radosti i veselja. Kakva radost? Nije li ona radost da nam se rodio „SPAS“!!!
Na ovoj zemlji nema veće radosti od te nego da se nazovemo decom Božjom i budemo, a to je jedino moguće kroz dolazak Mesije. Na tu temu imate mnoga predavanja koja govore o Spasitelju, koji je sve ovo ispunio, ovo što je trebalo da dođe i senka je svega budućeg. Sve je ovo bilo tip a Spasitelj je antitip ili ispunjenje.
„I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici. I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog. I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo. I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.“ (Luka 2:7-11)
Zašto nije bilo mesta u hostelima, gostionicama u to vreme? Vitlejem je bio otprilike na 10-ak km udaljen od Jerusalima, i mnoštvo ljudi je došlo da praznuje praznik Senice, kao što je i Zakon Mojsijev nalagao. Svaka soba je bila zauzeta od strane (upotrebiću reč) „hodočasnika“, koji su dolazili na ovaj praznik. I jedino utočište koje su Josif i Marija imali bila je štalica. Zapazimo da je praznik Senica trajao 8 dana.
„Za sedam dana prinosite žrtve ognjene Gospodu; osmi dan neka vam bude sabor sveti, i prinesite žrtve ognjene Gospodu; praznik je, nijedan posao ropski nemojte raditi. 39 Ali petnaesti dan tog meseca sedmog, kad saberete rod zemaljski, praznujte praznik Gospodu sedam dana; u prvi je dan odmor i u osmi je dan odmor.“ (3. Mojsijeva 23:36-39)
Zašto osam dana? Jedan od razloga može da bude jer muško dete na osmi dan biva obrezano ili Bogu posvećeno.
„I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.“ (Luka 2:21)
Tako da je Isus u osmi i poslednji dan praznika Senica obrezan. Kod Jevreja se danas ovaj osmi dan smatra odvojenim praznikom od praznik Senica, i nazivaju ga „Shemini Atzeret“ ili osmi dan. Osmi dan Sabora (završni praznik) je završetak praznovanja koji je bio sastavni deo praznika Senice, kako Božja reč kaže. U Bibliji ovaj praznik je više puta spomenut. Tog dana se posvećuju Gospodu plodovi od berbe (žetve). Pa tako je i Hrist bio posvećen Bogu toga dana (8 dan praznika) kao prvi čovek koji će pobediti greh u telu i „otvoriti put svetih“ za nove pobede.
„A osmi dan da vam je praznik; nijedan posao ropski ne radite.“ (4. Mojsijeva 29:35)
Za razmišljanje:
„A u poslednji veliki dan praznika (Senice) stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode. A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen“. (Jovan 7. 37-39)
Na kraju ovog poglavlja zadnji stih kaže: „I otidoše svaki svojoj kući“. Svi su otišli svojim kućama, A Isus? „Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.“ (Matej 8.20) Da li zaista Isus nije imao gde glave zakloniti? A prvi stih sledeće glave kaže: „A Isus otide na goru Maslinsku“. Bio je ispod Neba, nebeskog šatora, ispod pravog Sukkot-a, „Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator“ (Psalam 104.2)
Zaključak
Ako smo pređašnje informacije temeljito proučili i isledili iz Pisma, Isus je rođen 15 dana 7 meseca Tišri, na prvi dan praznika Senice što je po današnjem kalendaru u mesecu septembar/oktobar.
Rođenje Isusa Hrista
S obzirom na to da je Isus rođen 6 meseci kasnije od Jovana Krstitelja, možemo dati jedan približan datum, ako smo utvrdili približan datum rođenja Jovana Krstitelja, koristeći se biblijskim kalendarom. Od 15-og dana prvog meseca Nisan, nakon 6 meseci dolazimo do 15-og dana 7 meseca Tischri (Tišri). I na šta nailazimo u tom vremenu? Praznik Senica ili Sukkot. Na 15-i dan tog meseca počinje prvi dan poslednjeg i trećeg praznika u godini na kojem su bili dužni da se svi muški u Izraelu pokažu pred Gospodom u Hramu.
„Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Petnaestog dana sedmog meseca praznik je senica za sedam dana Gospodu.“ (3 Mojsijeva 23:34)
Emanuel
Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo. (Isaija 7:14)
Emanu-el znači: Bog sa nama. Božji Sin je došao među nama da stanuje.
I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. (Jovan 1:14)
Jevrejska reč za „stanovati“ je Sukka, a sam praznik Sukkot znači „Senice“ ili možemo slobodno da prevedemo kao Šator, to je bio praznik radosti i veselja. Kakva radost? Nije li ona radost da nam se rodio „SPAS“!!!
Na ovoj zemlji nema veće radosti od te nego da se nazovemo decom Božjom i budemo, a to je jedino moguće kroz dolazak Mesije. Na tu temu imate mnoga predavanja koja govore o Spasitelju, koji je sve ovo ispunio, ovo što je trebalo da dođe i senka je svega budućeg. Sve je ovo bilo tip a Spasitelj je antitip ili ispunjenje.
„I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici. I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog. I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo. I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.“ (Luka 2:7-11)
Zašto nije bilo mesta u hostelima, gostionicama u to vreme? Vitlejem je bio otprilike na 10-ak km udaljen od Jerusalima, i mnoštvo ljudi je došlo da praznuje praznik Senice, kao što je i Zakon Mojsijev nalagao. Svaka soba je bila zauzeta od strane (upotrebiću reč) „hodočasnika“, koji su dolazili na ovaj praznik. I jedino utočište koje su Josif i Marija imali bila je štalica. Zapazimo da je praznik Senica trajao 8 dana.
„Za sedam dana prinosite žrtve ognjene Gospodu; osmi dan neka vam bude sabor sveti, i prinesite žrtve ognjene Gospodu; praznik je, nijedan posao ropski nemojte raditi. 39 Ali petnaesti dan tog meseca sedmog, kad saberete rod zemaljski, praznujte praznik Gospodu sedam dana; u prvi je dan odmor i u osmi je dan odmor.“ (3. Mojsijeva 23:36-39)
Zašto osam dana? Jedan od razloga može da bude jer muško dete na osmi dan biva obrezano ili Bogu posvećeno.
„I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.“ (Luka 2:21)
Tako da je Isus u osmi i poslednji dan praznika Senica obrezan. Kod Jevreja se danas ovaj osmi dan smatra odvojenim praznikom od praznik Senica, i nazivaju ga „Shemini Atzeret“ ili osmi dan. Osmi dan Sabora (završni praznik) je završetak praznovanja koji je bio sastavni deo praznika Senice, kako Božja reč kaže. U Bibliji ovaj praznik je više puta spomenut. Tog dana se posvećuju Gospodu plodovi od berbe (žetve). Pa tako je i Hrist bio posvećen Bogu toga dana (8 dan praznika) kao prvi čovek koji će pobediti greh u telu i „otvoriti put svetih“ za nove pobede.
„A osmi dan da vam je praznik; nijedan posao ropski ne radite.“ (4. Mojsijeva 29:35)
Za razmišljanje:
„A u poslednji veliki dan praznika (Senice) stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode. A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen“. (Jovan 7. 37-39)
Na kraju ovog poglavlja zadnji stih kaže: „I otidoše svaki svojoj kući“. Svi su otišli svojim kućama, A Isus? „Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.“ (Matej 8.20) Da li zaista Isus nije imao gde glave zakloniti? A prvi stih sledeće glave kaže: „A Isus otide na goru Maslinsku“. Bio je ispod Neba, nebeskog šatora, ispod pravog Sukkot-a, „Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator“ (Psalam 104.2)
Zaključak
Ako smo pređašnje informacije temeljito proučili i isledili iz Pisma, Isus je rođen 15 dana 7 meseca Tišri, na prvi dan praznika Senice što je po današnjem kalendaru u mesecu septembar/oktobar.
- Poruke
- 445
- Reakcijski bodovi
- 41
- Bodovi
- 28
+!
Autor je trebao analizirati svećenički raspored za cijelu židovsku godinu.
- Poruke
- 81
- Reakcijski bodovi
- 16
- Bodovi
- 8
Ni u Novom Zavjetu, niti bilo gdje drugdje u Bibliji ne postoji ijedna riječ o tome da treba držati Božić. Vođeni nadahnutim učenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišćani u prvom vijeku nikada nisu proslavljali Božić. Nijedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to čudno izgledalo. Odakle nam onda takav običaj? Budući da je Božić dospio u naše krajeve preko Rimokatoličke crkve, provjerićemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom „Božić“ stoji sledeće:
„Božića nema među praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mjesec januar podsjećaju na Božić“. U nastavku teksta priznaje se istina da „u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rođendan, dok sveci to ne čine“.
Enciklopedija Britanika tvrdi: „Božić nije postojao među ranijim praznicima u crkvi…“ Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišćansku religiju.
Enciklopedija Amerikana kaže: „Prema mnogim izvorima Božić se nije slavio u prvim vjekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rođenja…“ („sveta večera“, ustanovljena u Novom Zavjetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). „…tek u četvrtom vijeku uspostavljen je ovaj praznik u znak sjećanja na taj događaj (Hristovo rođenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rođenja Isusa Hrista, crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom vijeku naredila da se Božić zauvijek proslavlja na dan starog rimskog festivala posvećenog rođenju Sola!“
„Pagani su slavili rođenje sunca 25. decembra.“ (The Mysteries of Mithra by Franz Cumont [1903])
„25. decembar… festival proslavljan među neznabošcima, u precizno vrijeme u godini, u slavu rođenja sina vavilonske nebeske kraljice … boga sunca Nimroda … isti praznik je usvojila Rimska crkva davši mu ime Hristovo.“ (The Two Babylons by Alexander Hislop)
„25. decembar nije dan kada je rođen naš Spasitelj, već upravo dan i vrijeme kad su pagani vjekovima proslavljali rođenje boga sunca. Proučavanje ovog predmeta pokazuje koliko su daleko otpale crkvene vođe išle u njihovom naporu da integrišu hrišćanstvo i paganizam u jednu otpadničku religiju – čak stavljajući Hristovo rođenje na datum za usklađivanje sa paganskom proslavom rođendana boga sunca. U 5. vijeku Rimska crkva je zapovijedila da se rođenje Hristovo zauvijek obilježava 25. decembra – na dan starog rimskog praznika rođenja Sola (jedno od imena boga sunca).“ (Encyclopedia Americana, Vol. 6, p. 623)
„Zimski solsticij (25. decembar) bio je vrijeme u kojem su svi bogovi sunca od Ozirisa do Jupitera i Mitre proslavljani (njihov rođendan). Proslava je bila dekorisana Adonisovom jelkom, Saturnovim oreolom i granama imele koje su predstavljale paljenje vatre novorođenom bogu sunca.“ (Man and His Gods, p.2013)
Više na https://www.religija.me/prava-istina-o-bozicu/
„Božića nema među praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mjesec januar podsjećaju na Božić“. U nastavku teksta priznaje se istina da „u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rođendan, dok sveci to ne čine“.
Enciklopedija Britanika tvrdi: „Božić nije postojao među ranijim praznicima u crkvi…“ Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišćansku religiju.
Enciklopedija Amerikana kaže: „Prema mnogim izvorima Božić se nije slavio u prvim vjekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rođenja…“ („sveta večera“, ustanovljena u Novom Zavjetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). „…tek u četvrtom vijeku uspostavljen je ovaj praznik u znak sjećanja na taj događaj (Hristovo rođenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rođenja Isusa Hrista, crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom vijeku naredila da se Božić zauvijek proslavlja na dan starog rimskog festivala posvećenog rođenju Sola!“
„Pagani su slavili rođenje sunca 25. decembra.“ (The Mysteries of Mithra by Franz Cumont [1903])
„25. decembar… festival proslavljan među neznabošcima, u precizno vrijeme u godini, u slavu rođenja sina vavilonske nebeske kraljice … boga sunca Nimroda … isti praznik je usvojila Rimska crkva davši mu ime Hristovo.“ (The Two Babylons by Alexander Hislop)
„25. decembar nije dan kada je rođen naš Spasitelj, već upravo dan i vrijeme kad su pagani vjekovima proslavljali rođenje boga sunca. Proučavanje ovog predmeta pokazuje koliko su daleko otpale crkvene vođe išle u njihovom naporu da integrišu hrišćanstvo i paganizam u jednu otpadničku religiju – čak stavljajući Hristovo rođenje na datum za usklađivanje sa paganskom proslavom rođendana boga sunca. U 5. vijeku Rimska crkva je zapovijedila da se rođenje Hristovo zauvijek obilježava 25. decembra – na dan starog rimskog praznika rođenja Sola (jedno od imena boga sunca).“ (Encyclopedia Americana, Vol. 6, p. 623)
„Zimski solsticij (25. decembar) bio je vrijeme u kojem su svi bogovi sunca od Ozirisa do Jupitera i Mitre proslavljani (njihov rođendan). Proslava je bila dekorisana Adonisovom jelkom, Saturnovim oreolom i granama imele koje su predstavljale paljenje vatre novorođenom bogu sunca.“ (Man and His Gods, p.2013)
Više na https://www.religija.me/prava-istina-o-bozicu/
Zadnje uređeno od strane moderatora:
Lovac Istine
Član
- Poruke
- 684
- Reakcijski bodovi
- 152
- Bodovi
- 0
Sve i da nastavimo da istražujemo, mogli bi da dođemo do trećeg meseca po našem kalendaru.
Što se poklapa za zapisima iz Kine, gde opisuju ogromnu zvezdu na nebu, par godine pre naše ere.
Cilj nije da dokažemo kada je rodjen,već da dokažemo da je 25.12. obična prevara.
Jer da je datum rođenja bio bitan, mislim da bi nam bilo rečeno kroz sveto pismo.
Činjenica je da praznik nema veze sa apostolskim učenjem.
Klement Aleksandrijski je čak odredio više datuma. 20.05. 21.03. 21.04. 15.04. 20.04. nigde 25.12.
Čak se na kraju razmatralo izmedju 25.12 i 06.01.
Kako je taj 25.12. uspeo da se uvuče tu, je za razmatranje.
Praznik koji je pun paganskih običaja, sigurno nema veze sa Hrišćanstvom.
Ali ko će poverovati sektašima, kad crkva koja postoji 1700 godina tvrdi drugačije.
Što se poklapa za zapisima iz Kine, gde opisuju ogromnu zvezdu na nebu, par godine pre naše ere.
Cilj nije da dokažemo kada je rodjen,već da dokažemo da je 25.12. obična prevara.
Jer da je datum rođenja bio bitan, mislim da bi nam bilo rečeno kroz sveto pismo.
Činjenica je da praznik nema veze sa apostolskim učenjem.
Klement Aleksandrijski je čak odredio više datuma. 20.05. 21.03. 21.04. 15.04. 20.04. nigde 25.12.
Čak se na kraju razmatralo izmedju 25.12 i 06.01.
Kako je taj 25.12. uspeo da se uvuče tu, je za razmatranje.
Praznik koji je pun paganskih običaja, sigurno nema veze sa Hrišćanstvom.
Ali ko će poverovati sektašima, kad crkva koja postoji 1700 godina tvrdi drugačije.
- Poruke
- 445
- Reakcijski bodovi
- 41
- Bodovi
- 28
+!
Tema nije slavljenje Otajstva Rođenja Isusovog, nego datum (bez godine) tog Događaja.
Ni meni nije cilj dokazati točan datum.
Bit crkvenog kalendara nije točnost datuma ne samo Rođenja Riječi, nego ni Njegovog Uskrsnuća, Krštenja, Pedesetnice,...,
nego slavljenje Otajstava.
Datum Rođenja ne mora nama biti bitan, ali Ljubavi je vjerojatno sve bitno (svaka "sitnica").
Evodije, biskup sirijske Antiohije, najvjerojatniji pisac 'Jakovljevog Protoevanđelja' (oko 66. godine):
Tada je, po svećeničkim rukama, predana na skrb Josipu, s kojim je provela četiri mjeseca prije primanja radosne vijesti po anđelu Gabrijelu.
Stoga, bivajući petnaest godina starom, dvadeset i petog dana mjeseca prosinca porodila je Svjetlo ovog svijeta.
Julije Afrikanac (160.-240), Hipolit Rimski (170.-236.),...
Mnogi su se bavili kršćanskom kronologijom.
Tema nije slavljenje Otajstva Rođenja Isusovog, nego datum (bez godine) tog Događaja.
Ni meni nije cilj dokazati točan datum.
Bit crkvenog kalendara nije točnost datuma ne samo Rođenja Riječi, nego ni Njegovog Uskrsnuća, Krštenja, Pedesetnice,...,
nego slavljenje Otajstava.
Datum Rođenja ne mora nama biti bitan, ali Ljubavi je vjerojatno sve bitno (svaka "sitnica").
Evodije, biskup sirijske Antiohije, najvjerojatniji pisac 'Jakovljevog Protoevanđelja' (oko 66. godine):
Tada je, po svećeničkim rukama, predana na skrb Josipu, s kojim je provela četiri mjeseca prije primanja radosne vijesti po anđelu Gabrijelu.
Stoga, bivajući petnaest godina starom, dvadeset i petog dana mjeseca prosinca porodila je Svjetlo ovog svijeta.
Julije Afrikanac (160.-240), Hipolit Rimski (170.-236.),...
Mnogi su se bavili kršćanskom kronologijom.
Lovac Istine
Član
- Poruke
- 684
- Reakcijski bodovi
- 152
- Bodovi
- 0
A mislim da o ovoj temi i ne treba da se raspravlja više.
17-23 decembar saturnalije. Onda 25.12. Dan nepobedivog sunca.
Baš kada je paganski Rim prihvatio Hrišćanstvo, Isus se rodio na taj dan. Dovoljno da bude sumnjivo.
17-23 decembar saturnalije. Onda 25.12. Dan nepobedivog sunca.
Baš kada je paganski Rim prihvatio Hrišćanstvo, Isus se rodio na taj dan. Dovoljno da bude sumnjivo.
- Poruke
- 445
- Reakcijski bodovi
- 41
- Bodovi
- 28
- Poruke
- 2,515
- Reakcijski bodovi
- 377
- Bodovi
- 83
Precijenjuje se taj "Dan nepobjedivog Sunca". Činjenica je da se praznik Sol Invictusa na 25. 12. pojavljuje samo u jednom istorijskom izvoru a to je Hronografija iz 354. koja isto tako navodi Božić na taj datum. Takođe mnogi istoričari smatraju da je Dan Sunca upravo uveden kako bi suzbio slavljenje Božića na taj dan a ne obrnuto kako se često navodi.
Lovac Istine
Član
- Poruke
- 684
- Reakcijski bodovi
- 152
- Bodovi
- 0
Možeš da veruješ u ono što ti odgovara. Crkva je ipak nepogrešiva u svojim odlukama.
Logika kaže da se crkva u to vreme paganizovala.
Ili da izadjemo iz teme i kažemo kako su u to vreme sakupljanje kosti za koje se nije znalo čije su i sve se to unosilo u crkvu. Pa pramenovi Marijine kose, crni, plavi i u raznim bojama. Pa Isusov krst, koji je razdeljen na milion delova.
Ali da ne menjam temu. Isus nije rodjen 25.12. Običaji tog praznika su paganski.