"Tećeg oktobra godine hiljadu devetsto osamnaeste, sedeh u svojoj sobi promišljajući o Svetim pismima; I razmišljah o velikoj pomirbenoj žrtvi koju učini Sin Božji, za otkupljenje sveta; I velikoj i divnoj ljubavi koju su Otac i Sin pokazali dolaskom Otkupitelja na svet; Kako bi se preko pomirenja Njegovog, i poslušnošću načelima jevanđelja, ljudski rod mogao spasiti. Dok bejah tako okupiran, misli mi zaokupiše zapisi apostola Petra, prvobitnim svecima rasejanim širom Ponta, Galatije, Kapadokije, i drugih delova Azije, gde jevanđelje beše propovedano nakon raspeća Hristovog. Otvorih Bibliju i čitah treće i četvrto poglavlje prve poslanice Petrove, i dok čitah bejah veoma ganut, više nego ikada ranije, sledećim odlomcima:„Jer i Hrist jednom za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen u telu, ali oživljen Duhom: „Kojim ode i propoveda duhovima u tamnici; „Koji nekada behu neposlušni, kada ih jednom Bog trpeljivo čekaše u vreme Nojevo, kada kovčeg beše pripreman, u kome malo, to jest, osam duša beše spaseno od vode.“ (1 Pet 3:18–20.) „Zato se i mrtvima propoveda jevanđelje, da prime sud po čoveku telom, a po Bogu da žive duhom.“ (1 Pet 4:6.) Dok promišljah o onome što je zapisano, oči razumevanja mi se otvoriše, i Duh Gospodnji počinu na meni, i videh mnoštvo mrtvih, i malih i velikih.
I beše skupljeno na jednom mestu bezbrojno društvo duhova pravednika, koji behu verni u svedočanstvu o Isusu dok življahu u smrtnosti; I koji prinosiše žrtvu sličnu velikoj žrtvi Sina Božjeg, i trpeše stradanje u ime svog Otkupitelja. Svi oni napustiše ovaj smrtni život, čvrsti u nadi u slavno vaskrsenje, preko blagodati Boga Oca i Njegovog Jedinorodnog Sina, Isusa Hrista. Videh da behu ispunjeni radošću i veseljem, i radovaše se zajedno jer dan izbavljenja njihovog beše blizu. Behu okupljeni čekajući dolazak Sina Božjeg u duhovni svet, da proglasi otkupljenje njihovo iz okova smrti. Njihov usnuli prah će se obnoviti u savršenoj građi, kost u kosti svojoj, i tetive i meso na njima, duh i telo će se sjediniti da se nikada ne rastave, kako bi primili puninu radosti. Dok je ovo ogromno mnoštvo čekalo i razgovaralo, radujući se času svog izbavljenja iz okova smrti, Sin Božji se pojavi, proglašavajući slobodu zarobljenima koji behu verni; I tamo im On propovedaše večno jevanđelje, učenje vaskrsenja i otkupljenja ljudskog roda od pada, i od pojedinačnih grehova, uz uslov pokajanja. Ali nije otišao opakima, niti je među bezbožnima i neraskajanima koji se ukaljaše dok behu u telu glas Njegov bio podignut; Ni pobunjeni koji odbaciše svedočanstva i upozorenja drevnih proroka ne videše prisustvo Njegovo, niti videše lice Njegovo. Gde oni behu, tama vladaše, ali među pravednima beše mir; A sveci se radovahu u svom otkupljenju, i poviše kolena i priznaše Sina Božjeg kao svog Otkupitelja i Izbavitelja iz mrtvih i iz lanaca paklenih. Njihova lica sijaše, i sjaj iz prisustva Gospodnjeg počinu na njima, i oni pevahu hvale svetom imenu Njegovom.
Začudih se, jer sam razumeo da je Gospod proveo oko tri godine u služenju među Jevrejima i među onima iz doma Izraelovog, nastojeći da ih pouči večnom jevanđelju i da ih pozove na pokajanje; A onda, uprkos Njegovom moćnom delu, i čudima, i proglašavanju istine, velikom moću i vlašću, behu samo nekolicina onih koji poslušaše glas Njegov, i radovahu se u Njegovom prisustvu, i primiše spasenje iz ruku Njegovih. Ali je Njegova služba među onima koji su mrtvi bila ograničena na kratko vreme između raspeća i Njegovog vaskrsenja;
I čuđah se rečima Petrovim – gde on reče da je Sin Božji propovedao duhovima u tamnici, koji nekad behu neposlušni, kada ih je jednom Bog trpeljivo čekao u vreme Nojevo – i kako sada beše moguće za Njega da propoveda ovim duhovima i izvede neophodno delo među njima za tako kratko vreme. I dok se čuđah, oči mi se otvoriše, i razumevanje moje ožive, i opazih da Gospod ne pođe lično među opake i neposlušne koji behu odbacili istinu, da ih pouči; Ali gle, među pravednima, On organizova svoje snage i odredi glasnike, odevene moću i vlašću, i poveri im da pođu i ponesu svetlost jevanđelja onima koji su u tami, i to svim duhovima čovečjim; i tako se jevanđelje propovedalo mrtvima. I izabrani glasnici pođoše da proglašavaju Gospodnji dan milosti i objavljuju slobodu zarobljenima koji su svezani, i to svima onima koji bi se pokajali za svoje grehe i primili jevanđelje.
Ovako se jevanđelje propovedalo onima koji umreše u svojim gresima, bez znanja istine, ili u prestupu, jer odbaciše proroke. Ovi behu poučeni veri u Boga, pokajanju za grehe, zastupničkom krštenju za oprost greha, daru Svetoga Duha polaganjem ruku, I svim drugim načelima jevanđelja koja je neophodno da poznaju da bi se osposobili kako bi primili sud po čoveku telom, a po Bogu da žive Duhom. I tako je obznanjeno među mrtvima, i malima i velikima, nepravednima kao i vernima, da otkupljenje beše izvedeno kroz žrtvu Sina Božjeg na krstu. Tako je obznanjeno da je naš Spasitelj prilikom svog boravka u svetu duhova provodio svoje vreme poučavajući i pripremajući verne duhove proroka koji su u telu svedočili o Njemu; Kako bi mogli poneti poruku o otkupljenju svim mrtvima, kojima ne bi mogao da ode lično, zbog njihove pobune i prestupa, da bi preko služenja slugu Njegovih i oni mogli čuti reči Njegove. Tako mi viđenje o otkupljenju mrtvih beše otkriveno, i svedočim, i znam da je ovaj zapis istinit, preko blagoslova Gospoda našega i Spasitelja, Isusa Hrista, baš tako. Amen." (UiZ 138 Vizija Joseph F. Smitha 1918)
.
