- Poruke
- 1,065
- Reakcijski bodovi
- 40
- Bodovi
- 48
Obred krštenja neophodan je za uzvišenje.
Bog je na zemlji, kao i na nebesima, ustanovio mnoge znake; na primer, hrast u šumi, plod na drvetu, biljka u polju – svi nose znak da je tu zasađeno seme; jer je Gospodnja odluka da svako drvo, svaka biljka koja nosi seme treba da ga donosi po svojoj vrsti, i ne može biti po nekom drugom zakonu ili načelu.
Po istom načelu tvrdim da je krštenje znak određen od Boga, jer onaj koji veruje treba da na sebe preuzme Hrista da bi ušao u carstvo Božje, jer ‘ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje,’ rekao je Spasitelj [videti Jev. po Jovanu 3:5]. To je znak i zapovest koje je Bog ustanovio da bi čovek ušao u Njegovo carstvo. Oni koji traže da uđu na neki drugi način tražiće uzalud; jer Bog ih neće primiti, niti će anđeli priznati i prihvatiti njihova dela, jer nisu bili poslušni obredima, niti su obraćali pažnju na znake koje je Bog odredio za spasenje čoveka, da ga pripreme za njega i ovlaste za nebesku slavu; i Bog je odredio da svi oni koji ne budu poslušni Njegovom glasu neće izbeći prokletstvo pakla. Šta je prokletstvo pakla? Pripadati onima koji nisu poslušni Njegovim naredbama.
„Krštenje je znak Bogu, anđelima i nebu da činimo Božju volju i da nema drugog načina pod nebom koji je Bog odredio čoveku da Mu dođe i bude spašen i uđe u carstvo Božje, osim vere u Isusa Hrista, pokajanja i krštenja za oprost greha, a svaki drugi način je uzaludan; onda imate obećanje dara Svetog Duha. ”5
Gledajući svete stranice Biblije, istražujući proroke i reči apostola, ne pronalazimo predmet tako blisko povezan sa spasenjem kao što je krštenje … Shvatimo da je reč baptise izvedena iz grčkog glagola baptiso, i znači uroniti …
… Ne grešim ako izložim uputstva i naredbe samog Isusa na tu temu – On je rekao dvanaestorici, tačnije jedanaestorici u to vreme: ‘Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime oca i sina i svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio.’ Tako je zabeležio Matej [Jev. po Mateju 28:19, 20]. U Jev. po Marku nalaze se ove važne reči: ‘Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakome stvorenju. Koji poveruje i krsti se, spašće se; a ko ne poveruje osudiće se’ [Jev. po Marku 16:15, 16] …
… ‘Nikodim, knez jevrejski, … dođe k Isusu noću i reče mu: Ravi, znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim. Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega. Reče Nikodim njemu: kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje’ [Jev. po Mateju 3:1–5].
Ovaj snažan i jasan Isusov odgovor u vezi sa krštenjem vodom, nameće pitanje – Ako je Bog isti juce, danas i zauvek, nije ni čudo što je tako jasan u velikoj izjavi: ‘Koji poveruje i krsti se, spašće se; a ko ne poveruje osudiće se! [Jev. po Marku 16:16]. Nije bilo drugog imena datog pod nebom, niti nekog drugog odobrenog obreda kojim bi ljudi mogli biti spašeni. Nije ni čudo što je apostol rekao, ‘zakopavši se s njim krštenjem’ ustaćete iz mrtvih! [Kološanima posl. 2:12.] Ne iznenađuje što je Pavle morao da ustane i krsti se i opere svoje grehe [videti Dela apost. 9:17, 18].”
U svim vremenskim razdobljima, sveci su se krstili u ime Isusa Hrista.
„Drevni ljudi koji su ustvari bili očevi crkve u različitim periodima, kada je crkva cvetala na zemlji, … bili su krštenjem uvedeni u carstvo, jer je u Svetim pismima očigledno – Bog se ne menja. Apostoli kažu da je jevanđelje moć Božja na spasenje svima koji veruju; i uz to nas obaveštava da su život i besmrtnost obelodanjeni preko jevanđelja [videti Rimljanima posl. 1:16; 2. Posl Timoteju 1:10] …
Dakle, pretpostavljajući da Sveta pisma kažu ono što misle, i misle ono što kažu, imamo dovoljno razloga da nastavimo i Biblijom potvrdimo da je jevanđelje uvek bilo isto; obredi koji ispunjavaju njegove zahteve, isti; i osobe koje vrše obrede, iste; i znaci i plodovi koji rezultiraju iz tih obećanja, isti. Stoga pošto je Noje bio propovednik pravednosti morao je biti kršten i zaređen u sveštenstvo polaganjem ruku, itd. Neka niko sam sebi ne daje čast, nego onaj koji je pozvan od Boga, kao što je bio Aron [videti Jevrejima posl. 5:4] …
… Videće se i potvrditi da je, ako je među ljudima vladao greh, pokajanje bilo neophodno u jednom vremenu ili periodu sveta kao i u drugom – i da nijedan čovek ne može položiti drugi temelj od temelja koji već postoji, a taj temelj je Isus Hrist. Ako je, dakle, Avelj bio pravedan čovek, morao je da postane takav držanjem zapovesti; ako je Enoh bio dovoljno pravedan da dođe u Božje prisustvo i hoda sa Njim, sigurno je takav postao držanjem Njegovih zapovesti, i tako je sa svakom pravednom osobom, bilo da je to Noje, propovednik pravednosti; Avram, otac vernih; Jakov, onaj koji je odoleo Bogu; Mojsije, čovek koji je pisao o Hristu, i zapovešću objavio zakon, kao učitelj vodi ljude Hristu; ili je to bio sam Isus koji nije zakon, kao učiteljimao potrebu za pokajanjem, budući da nije učinio greh; u skladu s Njegovom svečanom objavom Jovanu – da se krstim: jer niko ne može ući u carstvo bez poslušnosti tom obredu: jer je prikladno da ispunimo svaku pravednost [videti Prevod Džozefa Smita, Jev. po Mateju 3:43]. Svakako onda, da ako je dolikovalo Jovanu i Isusu Hristu, Cpaciteljy, da se krste kako bi ispunili svaku pravednost – tako će dolikovati svakoj drugoj osobi koja traži nebesko carstvo, da učini isto; jer On predstavlja vrata, i ako neko pokušava da uđe na neki drugi način, taj je lopov i razbojnik! [Videti Jev. po Jovanu 10:1, 2.]
U prethodnim periodima sveta, pre nego što je Spasitelj došao u telu, ‘sveci’ su se krstili u ime Isusa Hrista koji će doći, jer nikada nije bilo drugog imena kojim bi ljudi bili spašeni; i pošto je On došao u telu i bio razapet, onda su se sveci krstili u ime Isusa Hrista, razapetog, vaskrslog iz mrtvih, uznesenog na nebo, da bi mogli biti zakopani krštenjem poput Njega, i biti uzdignuti u slavi poput Njega, da kao što je jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje i jedan Bog i otac svih nas [videti Posl. Efescima 4:5, 6], tako su i jedna vrata koja vode do stanova blaženstva.” (Učenja Josepha Smitha)
Bog je na zemlji, kao i na nebesima, ustanovio mnoge znake; na primer, hrast u šumi, plod na drvetu, biljka u polju – svi nose znak da je tu zasađeno seme; jer je Gospodnja odluka da svako drvo, svaka biljka koja nosi seme treba da ga donosi po svojoj vrsti, i ne može biti po nekom drugom zakonu ili načelu.
Po istom načelu tvrdim da je krštenje znak određen od Boga, jer onaj koji veruje treba da na sebe preuzme Hrista da bi ušao u carstvo Božje, jer ‘ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje,’ rekao je Spasitelj [videti Jev. po Jovanu 3:5]. To je znak i zapovest koje je Bog ustanovio da bi čovek ušao u Njegovo carstvo. Oni koji traže da uđu na neki drugi način tražiće uzalud; jer Bog ih neće primiti, niti će anđeli priznati i prihvatiti njihova dela, jer nisu bili poslušni obredima, niti su obraćali pažnju na znake koje je Bog odredio za spasenje čoveka, da ga pripreme za njega i ovlaste za nebesku slavu; i Bog je odredio da svi oni koji ne budu poslušni Njegovom glasu neće izbeći prokletstvo pakla. Šta je prokletstvo pakla? Pripadati onima koji nisu poslušni Njegovim naredbama.
„Krštenje je znak Bogu, anđelima i nebu da činimo Božju volju i da nema drugog načina pod nebom koji je Bog odredio čoveku da Mu dođe i bude spašen i uđe u carstvo Božje, osim vere u Isusa Hrista, pokajanja i krštenja za oprost greha, a svaki drugi način je uzaludan; onda imate obećanje dara Svetog Duha. ”5
Gledajući svete stranice Biblije, istražujući proroke i reči apostola, ne pronalazimo predmet tako blisko povezan sa spasenjem kao što je krštenje … Shvatimo da je reč baptise izvedena iz grčkog glagola baptiso, i znači uroniti …
… Ne grešim ako izložim uputstva i naredbe samog Isusa na tu temu – On je rekao dvanaestorici, tačnije jedanaestorici u to vreme: ‘Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime oca i sina i svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio.’ Tako je zabeležio Matej [Jev. po Mateju 28:19, 20]. U Jev. po Marku nalaze se ove važne reči: ‘Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakome stvorenju. Koji poveruje i krsti se, spašće se; a ko ne poveruje osudiće se’ [Jev. po Marku 16:15, 16] …
… ‘Nikodim, knez jevrejski, … dođe k Isusu noću i reče mu: Ravi, znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim. Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega. Reče Nikodim njemu: kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje’ [Jev. po Mateju 3:1–5].
Ovaj snažan i jasan Isusov odgovor u vezi sa krštenjem vodom, nameće pitanje – Ako je Bog isti juce, danas i zauvek, nije ni čudo što je tako jasan u velikoj izjavi: ‘Koji poveruje i krsti se, spašće se; a ko ne poveruje osudiće se! [Jev. po Marku 16:16]. Nije bilo drugog imena datog pod nebom, niti nekog drugog odobrenog obreda kojim bi ljudi mogli biti spašeni. Nije ni čudo što je apostol rekao, ‘zakopavši se s njim krštenjem’ ustaćete iz mrtvih! [Kološanima posl. 2:12.] Ne iznenađuje što je Pavle morao da ustane i krsti se i opere svoje grehe [videti Dela apost. 9:17, 18].”
U svim vremenskim razdobljima, sveci su se krstili u ime Isusa Hrista.
„Drevni ljudi koji su ustvari bili očevi crkve u različitim periodima, kada je crkva cvetala na zemlji, … bili su krštenjem uvedeni u carstvo, jer je u Svetim pismima očigledno – Bog se ne menja. Apostoli kažu da je jevanđelje moć Božja na spasenje svima koji veruju; i uz to nas obaveštava da su život i besmrtnost obelodanjeni preko jevanđelja [videti Rimljanima posl. 1:16; 2. Posl Timoteju 1:10] …
Dakle, pretpostavljajući da Sveta pisma kažu ono što misle, i misle ono što kažu, imamo dovoljno razloga da nastavimo i Biblijom potvrdimo da je jevanđelje uvek bilo isto; obredi koji ispunjavaju njegove zahteve, isti; i osobe koje vrše obrede, iste; i znaci i plodovi koji rezultiraju iz tih obećanja, isti. Stoga pošto je Noje bio propovednik pravednosti morao je biti kršten i zaređen u sveštenstvo polaganjem ruku, itd. Neka niko sam sebi ne daje čast, nego onaj koji je pozvan od Boga, kao što je bio Aron [videti Jevrejima posl. 5:4] …
… Videće se i potvrditi da je, ako je među ljudima vladao greh, pokajanje bilo neophodno u jednom vremenu ili periodu sveta kao i u drugom – i da nijedan čovek ne može položiti drugi temelj od temelja koji već postoji, a taj temelj je Isus Hrist. Ako je, dakle, Avelj bio pravedan čovek, morao je da postane takav držanjem zapovesti; ako je Enoh bio dovoljno pravedan da dođe u Božje prisustvo i hoda sa Njim, sigurno je takav postao držanjem Njegovih zapovesti, i tako je sa svakom pravednom osobom, bilo da je to Noje, propovednik pravednosti; Avram, otac vernih; Jakov, onaj koji je odoleo Bogu; Mojsije, čovek koji je pisao o Hristu, i zapovešću objavio zakon, kao učitelj vodi ljude Hristu; ili je to bio sam Isus koji nije zakon, kao učiteljimao potrebu za pokajanjem, budući da nije učinio greh; u skladu s Njegovom svečanom objavom Jovanu – da se krstim: jer niko ne može ući u carstvo bez poslušnosti tom obredu: jer je prikladno da ispunimo svaku pravednost [videti Prevod Džozefa Smita, Jev. po Mateju 3:43]. Svakako onda, da ako je dolikovalo Jovanu i Isusu Hristu, Cpaciteljy, da se krste kako bi ispunili svaku pravednost – tako će dolikovati svakoj drugoj osobi koja traži nebesko carstvo, da učini isto; jer On predstavlja vrata, i ako neko pokušava da uđe na neki drugi način, taj je lopov i razbojnik! [Videti Jev. po Jovanu 10:1, 2.]
U prethodnim periodima sveta, pre nego što je Spasitelj došao u telu, ‘sveci’ su se krstili u ime Isusa Hrista koji će doći, jer nikada nije bilo drugog imena kojim bi ljudi bili spašeni; i pošto je On došao u telu i bio razapet, onda su se sveci krstili u ime Isusa Hrista, razapetog, vaskrslog iz mrtvih, uznesenog na nebo, da bi mogli biti zakopani krštenjem poput Njega, i biti uzdignuti u slavi poput Njega, da kao što je jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje i jedan Bog i otac svih nas [videti Posl. Efescima 4:5, 6], tako su i jedna vrata koja vode do stanova blaženstva.” (Učenja Josepha Smitha)
