BOG - LJUBAV I DOBROTA, ILI ZLI MUČITELJ - paradoks ideje pakla
Po bibliji Bog je naš nebeski Otac čije su osnovne karakterne osobine ljubav i dobrota.
Iz te ljubavi i dobrote on je u početku stvorio prve ljude Adama i Jevu, i zemlju kao predivan dom na kojoj su oni mogli živeti večno u zajednici sa njim.
Ipak, prvi ljudi su u jednom trenutku doživeli pad, prouzrokovan neposlušnošću prema Bogu prekršajem zapovesti da ne jedu sa zabranjenog drveta poznanja dobra i zla, što je dovelo do toga da zemljom i ljudima zavladaju prokletstvo i smrt.
I pored njihove neposlušnosti i pada - Bog nije kaznio prve ljude, već je stvorio plan spasenja - obećavši da će poslati Mesijanskog spasitelja koji će preuzeti njihov greh kao i posledicu greha a to je smrt na sebe, tako što će svojom smrću otkupiti čoveka od greha i smrti.
Ovo podrazumeva i da će na kraju kada se ovaj plan spasenja bude završio - Bog stvoriti novo nebo i zemlju, i sve stvari vratiti u stanje prvobitnog savršenstva koje je vladalo pre pada prvih ljudi
Biblija govori 'da je Bog svim ljudima od Adama i Jeve dao obećanje večnog života, i priliku da se na kraju nađu na toj novoj savršenoj zemlji.
Ono što je potrebno, to je da ljudi u skladu sa svojom slobodnom voljom spoznaju i prihvate ovaj Božji plan spasenja, i samoga spasitelja i njegovu žrtvu kao otkup za lične grehe, i da uz Božju pomoć prođu kroz proces očišćenja od greha.
Biblija upućuje na to 'da je večni život dar Božji namenjen onima koji prihvate Hrista za spasitelja i primene ovaj plan spasenja iskustveno u lični život.
Paradoks je tvrdnja koja mora ima baš jake argumente i obrazloženje kako bi dokazo da je nešto protivrečno, paradoks vere i ideje pakla mora da ima jake činjenice, prvo iz Pisma, i drugo, iz istorije crkve i vere i teologije i predanja Crkve i hrišćanstva kako bi neko dokazo da pakao ne postoji ili nije večan.
Ovaj drugi uslov uopšte nije uzet u obzir, Apostolski učenici i naslednici, učenici apostolskih naslednika, i dalje prejemnci u crkvi, i njihovo mišljenje i tumačenje Svetog Pisma o paklu i večnim mukama.
To, bi bilo, matematika kao nauka, i neko hoće da nauči matematiku, neko hoće sam da nauči, takvom ne bih dao izračunava komplikovane matematičke operacije recimo astronomija, arhiktetura, dok neko uči matematiku u skoli i fakultetu gde matematiku predaju profesori i doktori naučnici matematake, koji imaju poznjanje svih naučnih osnova i niže i više matematike.
Tako su apostolski učenici i njihovi učenici i svetitelji - profesori i doktori u tumačenju Svetog Pisma. Samo oni kao naučnici vere i Svetog Pisma mogu istinito i tačno da tumače nauku vere i Svetog Pisma.
I, to je odmah u startu velika mana ovog teksta i analize, kako neko misli da pravi most bez arhiktekte koji će taj most da projektuje, kako neko može da tumači pravo Sveto Pismo ako ne konsultuje one koji su i kanonski uobličili Sveto Pismo, i koji su naslednici apostolskog učenja i vere.
Jasno je zašto se ne citiraju sveti oci, jer oni 99% jednoglasno i konzensusom tumače da po Svetom Pismu postoje večne kazne u paklu, po tumačenjima svetitelja Svetog Pisma - i, literalno i lingvistički i smisaono i duhovno i kontekstualno piše da su paklene muke večne.
Bog jeste ljubav i dobrota i iz te ljubavi je i stvorio svet i čoveka i anđelski i nebeski svet, i sve je na početku bilo dobro i lepo. Ali, znamo šta je bilo dalje, čovek je imao slobodu izbora, ali slobodu izbora na dobro ili na zlo, jer je Bog ipak tražio poslušnost zapovesti o jedenju sa drveta dobra i zla u Raju, i čovek je sam izabrao svoju dalju sudbinu, i izabrao je smrt i truležnost.
To jeste kazna za čovekovu neposlušnost Božijoj zapovesti, kako bre to nije kazna, živeli u Raju i blaženstvu i nije bilo smrti i truljenja, i posle pada isterani iz Raja i blaženog života, isterani na zemlju koja radja trnje i korov i čovek će postati prah i u prah i smrt i truljenje će se vratiti i žena će kao kaznu za pad radjati u muci i bolovima.
U ovom tekstu je to prvo poricanje kazne, bez ikakvog osnova i činjenica, jer jasno i precizno piše u Postanju da je Bog kao prestupnike zapovesti kaznio i zmiju (djavola) i ženu i muškarca.
14. Tada reče Gospod Bog zmiji: "Jer si to učinila, da si prokleta među svom stokom i svima životinjama zemaljskim! Na trbuhu ćeš svojemu puzati i prah ćeš jesti sve dane života svojega!
16. Ženi reče: "Mnoge ću ti muke umnožiti, kad zatrudniš. U bolovima ćeš rađati djecu, a ipak ćeš žudjeti muža svojega, koji će ti biti gospodar."
17. Adamu reče: "Jer si popustio molbi žene svoje i jeo s drveta, za koje sam ti zapovjedio: 'Ne smiješ jesti s njega', to neka je prokleta zemlja zbog tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti sve dane života svojega.
18. Trnje i korov rađat će ti, i ti ćeš jesti zelje poljsko.
19. U znoju ćeš lica svojega jesti kruh, dok se ne vratiš u zemlju, od koje si uzet, jer prah si i u prah se vraćaš."
Znači odmah na početku greška u koracima
u tekstu, sve je to posledica advent predubeđenja da ne postoji večna kazna u paklu po Svetom Pismu i onda nigde nema kazna za grehe i zlo, to je potpuno subjektivno čitanje Svetog Pisma, i zato padaju na ovako jednostavnim i prostim stvarima u početku teksta sa kaznom zbog neposlušanja Božijoj zapovesti.
Ali, Bog je po svojem promislu ispravio tu kaznu i pad i greh i smrt i truljenje koje je čovek napravio kroz svoj pad, jer je poslao Mesiju spasitelja svih ljudi koji je dobrovoljno primio taj greh čoveka i pobedio je greh i smrt i truljenje kroz Svoje vaskrsenje, i tako nam dao veru i nadu i u našu pobedu kroz Njegovo vaskrsenje.
Jer, ima i to drugo predubeđenje da je Boga ljubav i dobrota, jeste, ali nije samo to, nego je Bog i
pravda i
istina i
Sudija na poslednjem sudu.
Priče 13. :
15. Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka
zlikovca osuđuje.
Ovo je jasno ko dan.
Luka 11. :
42. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povrća, a prolazite
pravdu i ljubav Božiju
Pravda i ljubav idu zajedno.
1.Korinć. 13. :
6. (Ljubav) Ne raduje se
nepravdi, a raduje se
istini,
Efescima 4. :
15. Nego držeći se
istine u ljubavi da u svemu uzrastemo u onome, koji je glava, Krist.
2.Kor. 6. :
6. U čistoti, u razumu, u podnošenju, u dobroti, u Duhu svetom, u
ljubavi
istinitoj.
Ljubav bez istine i pravde nije prava ljubav.
I, na kraju, 2.Sol. 2. :
8. Pa će se onda javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskorijeniti svjetlošću dolaska svojega;
9. Kojega je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima,
10. I sa svakom prijevarom nepravde među onima koji ginu: jer
ljubavi istine ne primiše, da bi se
spasli.
11. I zato će im Bog poslati silu prijevare, da
vjeruju laži;
12. Da
prime sud svi koji
ne vjerovaše istini, nego
volješe nepravdu.
Bez ljubavi istine koju treba da primimo, nema spasenja, jer onda verujemo laži (đavo) i onda primamo sud je nismo
verovali istinu, nego smo
voleli nepravdu.
Eto, kako ljubav ne može da bude prava bez istine, jer onda ako ne verujemo istini, onda zavolimo nepravdu i verujemo laži demona i onda primamo sud i nemamo spasenje (duše).
I, samo kroz ljubav i veru i istinu možemo dobiti spasenje duše i večni blaženi život.
Ako, imamo večni blaženi život, onda sledstveno treba da bude i večna kazna i muka u paklu.
Kako dobijamo večnu kaznu i muke za ovo malo vremenskog života na zemlji kada neko čini zlo, jeste malo vremena u odnosu na večnost. Ali, zašto bi dobili večno blaženstvo i sreću za ovo malo vremena na zemlji kada činimo dobro.
Jeste, zbog Božije ljubavi daje nam se večno blaženstvo, ali, Božija pravda, i svaka vrsta ljudske i večne pravde i pravičnosti, zahtevaju večne kazne za zle ljude.
Jer :
22. I ne sudi Otac nikome; nego sav sud dade Sinu,
23. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Tko ne poštuje Sina, ne poštuje Oca, koji ga je poslao.
24. Zaista, zaista, kažem vam: Tko sluša moju riječ i vjeruje onome, koji je poslao mene, ima život vječni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
31. Jer je postavio dan, u koji će suditi čitavome svijetu po pravdi preko čovjeka, koga je odredio i pred svima potvrdio uskrsnuvši ga od mrtvih."
16. Na dan, kad Bog bude sudio tajne ljudske prema evanđelju mojemu po Isusu Kristu.
12. I vidjeh mrtvace velike i male, gdje stoje pred prijestoljem; i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i suđeni biše mrtvaci po onome, što je napisano u knjigama, po djelima njihovim.
13. I more dade svoje mrtvace; i smrt i podzemlje dadoše svoje mrtvace; i svaki bi suđen po djelima svojim.
14. I smrt i podzemlje bačeni biše u jezero ognjeno, Ovo je druga smrt, jezero ognjeno.
15. I tko se ne nađe zapisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.
Itd.
si paralelnu advent tvrdnju da oni tu platu za greh i smrt vezuju za smrt i nestajanje duše posle smrti tela i samim time to je pogrešno tumačenje a.Pavla.