Kako mormoni štuju tijekom sakramentalnog sastanka?

U suštini je tačno što ste gore napisali. Ipak bi hteo napomenuti, da nepostoji obaveza vode umesto vina, nego je to sa vodom nastalo radi problema nabavke čistog vina u početku crkve. Ponekad su bili prinuđeni da kupuju vino od njihovih neprijatelja. Radi tih komplikacija je Joseph Smith dobio objavu: "Poslušajte glas Isusa Hrista. ...Jer, gle, kažem vam da nije važno šta ćete jesti ili piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na telo moje koje beše položeno za vas, i na krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših. Dakle, dajem vam zapovest da ne kupujete vino niti žestoko piće od neprijatelja svojih; Stoga, nećete uzimati ništa što nije spremljeno kao novo među vama." (UiZ 27:1-4) Znači i dalje je moguće koristi i vino.

Što se dana šabata tiče i zašto se okupljamu u nedelju ili na prvi dan u nedelji glasi ovako.

Mi verujemo da je pre Hristovog vaskrsenja, narod Božji pridržavao poslednjeg dana u nedelji kao Šabata, kao što su to činili Jevreji. Nakon vaskrsenja, članovi crkve, bilo da su Jevreji ili nejevreji, pridržavali su se prvog dana u nedelji (Gospodnjeg dana) da bi se sećali Gospodnjeg vaskrsenja. Crkva danas nastavlja da se pridržava jednog dana svake nedelje kao svetog Šabata kada se klanja Bogu i odmara od napora sveta.

Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, kojoj pripadam, sastaje se nedeljom jer je Joseph Smith dobio objavu da se sakupljaju na "dan Gospodnji" a to je nedelja.

U jednoj objavi koju je Joseph Smith dobio glasi: "I da možeš potpunije držati sebe neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj postbude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (Učenja i Zaveti 59:11-21)

Ova objava je dana Crkvi 7. avgusta 1831. god. Rani članovi crkve su opisali ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“

Ja se pridrzavam subote, obicno odmaram, postim i meditiram. Taj dan niti ne mislim na posao, potpuno se iskljucim od misljenja o poslu. Iako nisam mormon, taj dan posvecujem du'ovnosti, odmoru ili sluzenju clanovima obitelji (pogotovo starijima). Ako mi adventisti posalju kakvog voca, posalju; ako ne posalju, nikome nista. Subotom jedem samo to posveceno voce.

Quote from καιnos

Ako još danas uzimaju vodu, onda griješe, jer vino simboliše Kristovu krv. Danas se vina može kupiti na bacanje. E sada je to vino alkoholno ili bezalkoholno ima negdje tema na forumu.

Podrzavam mormone. Nije vazno toliko je l' vino, je l' piva, je l' sok ili voda. Smisao je u razumijevanju da je sva tvar od koje se izgadjuje nase tijelo ujedno i samo tijelo Bozje.

"Poslušajte glas Isusa Hrista. ...Jer, gle, kažem vam da nije važno šta ćete jesti ili piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na telo moje koje beše položeno za vas, i na krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših. Dakle, dajem vam zapovest da ne kupujete vino niti žestoko piće od neprijatelja svojih; Stoga, nećete uzimati ništa što nije spremljeno kao novo među vama." (UiZ 27:1-4)

Ako zaista verujemo da je ovo Isus Hrist obajavio kako onda možemo da grešimo ako i dalje koristimo vodu? Jasno piše da nije važno koju tečnost uzimamo.

Što se tiče toga da li Biblija pominje dan Gospodnji kao nedelju, to postoji u Bibliji zapisano.

U Novom Zavetu vidimo da se posle vaskrsenja apostoli sastaju u nedelju, da lome hleb i sakupljaju milostinju:

“U dan Gospodnji padoh u zanos i čuh kako se iza mene ori jak glas …” (Otk 1:10)

“A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb..” (Dela 20:7)

“A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. .” (1 Kor 16:1-2)

Što se tiče lomljenje hleba to se odnosi na pričest. Dokaz toga je IZLOMLJEN HLEB koji predstavlja Isusovo slomljeno telo; vino predstavlja krv koju je prolio da izvrši pomirenje za naše grehe. Niko ne pominje lomljenje hleba kao neku večeru, već se uvek odnosi samo na pričest. (sakrament)

Pored toga imamo poslanicu Varnave, kao istorijskog svedoka takve prakse, koja je u početku bila deo Novog Zaveta po Sinajskom rukopisu.

"Napokon veli ustima: "Ne podnosim vaše mlađake ni subote" (Iz 1,13). Vidite kako govori: nisu mi drage sadašnje subote već ona koju sam učinio. Na nju ću, sve privevši odmoru, učiniti početak prvoga dana, to jest početak drugoga sveta. Stoga u veselju provodimo prvi dan nedelje na koji je Isus vaskrsnuo od mrtvih i, očitovavši se, uzašao na nebesa." (Poslanica Varnave, 15:8-9) (oko 70g. posle Hr.)

Ali postoje i drugi svedoci toga:

Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

Didache, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

Iz istog tog vremena potieče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog pokrenu mrak i pratvar te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

Slično govori i Barnaba iz Aleksandrije (oko 135. godine).
Euzebije Cezarejski (263.-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

Ipak je za nas odličujuće da je Joseph Smith kako mi verujemo dobio objavu da je "dan Gospodnji nedelja" a ne subota.

Ipak ako neko misli da treba da slavi šabat u subotu, onda je i to u redu.

Lomljenje hleba nije izraz koji opisuje zajednički obred, a ako jeste onda se postavlja pitanje zašto su to činili svakog prvog dana u nedelji? Ili zašto su sakupljli novac na taj dan? Ili uopšte zašto su taj dan nazvali Dan Gospodnji? Naravno mi možemo da postavljamo razne teorije o tome, ali da dokažemo nemožemo ništa. moguće da je jedno a moguće da je i drugi. Ipak postoje istorijski zapisi koji govore za ono što mi verujemo.

Imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca i učitelja koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje.

Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

Didache, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

Iz istog tog vremena potieče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

 Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog pokrenu mrak i pratvar te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

 Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

Slično govori i Barnaba iz Aleksandrije (oko 135. godine).

Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugommestu kaže: “Sve ono što je bilo propisanoza Šabat, mi smo preneli na danGospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

U istoj dilemi, kako mi verujemo, je bio i Joseph Smith. On se molio dugo da bi znao na koji dan da svetkuju šabat, odgovor je bio u prvi dan nedelje na dan Hristovog vaskrsenja.

"I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13)

A kasnije u drugoj je objavi Bog to još jednom potvrdio:

"A stanovnici Siona treba da se pridržavaju dana Šabata i drže ga svetim." (Učenje i Zaveti 68:29)

Isus i njegovi sledbenici su poštovali jevrejski šabat u subotu. To znamo iz biblije i tako od Isusa i od Njegovih apostolima koji poučavaju u sinagogama. Na primer, u Luki 4:17-23 čitamo da je Isus poučavao u sinagogi subotom.

Ali čak i još u vreme Isusove službe, On je počeo da osuđuje način prakse šbata od Jevreja. Mnogo puta se on nije slaga sa Jevrejima o načinu slavljenja šabata. Na primer, priča o Isusu i učenicima koji su čupali žito da jedu za vreme šabata u Mateju 12:1-13.

Nakon Njegovog vaznesenja, kada su učenici izašli da propovedaju Jevanđelje, od obraćenika iz nejevreja nije se zahtevalo da svetkuju šabat u subotu, iako je većina jevrejskih obraćenika nastavila da to čini.

Dakle, kako se dan promenio od subote (sedmi dan) na nedelje (prvi dan) među ranim hrišćanima? U Delima 20:7 čitamo o okupljanju svetaca u Maloj Aziji u nedelju; da je to bila verska služba otkriva činjenica da je Pavle propovedao tokom sastanka. Nedelja je izabrana jer je to bio dan Isusovog vaskrsenja (videti 1. Korinćanima 16:1-2 i Otkrivenje 1:10). Nedelja je postala poznata kao Dan Gospodnji.

Većina savremenih hrišćana, uključujući svece poslednjih dana, sada sledi praksu po kojoj se nedelja, prvi dan u nedelji, slavi kao Dan Gospodnji. Tehnički gledano, ovaj dan nije subota, koja je sedmi dan; ovo je razlika koju danas retko pravimo, ali ne treba zaboraviti.

Razlog zbog kojeg slavimo nedelju je zbog rane odluke hrišćana da se razlikuju od Jevreja tako što su izabrali dan na koji je Gospod vaskrsao da proslavljaju svoje nedeljne verske ceremonije. Dela su napisana na grčkom, a fraza koja se prevodi kao „prvi dan u nedelji“ je „mia ton Sabbaton“.

Ovo može biti zbunjujuće. Da li je grčka reč „sabat“ „subota“ ili „sedmica?“ Pa, to je i jedno i drugo – pozajmljeno je iz hebrejskog „šabata“ jer grčki nije imao reč koja odgovara ni svetom danu (u smislu nedeljnog dana bogosluženja) ni nedelji, pa je „sabat“ postao da znači i „sedmica“ i „dan Gospodnji“ (sedmi dan u nedelji, ili nedelja). Grčko-rimski svet je koristio potpuno drugačiji način podele vremena.1 Kao što je slučaj sa drugim rečima koje su hrišćani tih dana pozajmili iz sekularnog grčkog, „sabat“ je dobio jedinstvenu, posebnu upotrebu u hrišćanskim zajednicama.

Izraz u 1. Korinćanima 16:2, „prvi dan u nedelji“, preveden je sa grčkog izraza „mian sabbaton;“ doslovno „[prve] subote“. Ovaj izraz „prva subota“ je očigledan trag da imamo posla sa upravo takvom pozajmljenom upotrebom. (U suprotnom, zašto imati prvu subotu?) Susrećemo se sa skoro istom formulacijom u Delima 20:7 i Marku 16:9.

Kao što je već pomenuto, način na koji se ta reč koristi, može značiti „sedmica“, a ne samo „subota“ u jevrejskom smislu. Na kraju krajeva, grčki obraćeni hrišćani nisu samo pozajmili koncept svetog dana. Pre nego što bi im to imalo smisla, morali su da pozajme nešto još revolucionarnije — samu ideju nedelje, koja je za Grke bila potpuno nova. Dakle, da bismo razlikovali „dan Gospodnji“, korišćen je izraz „prva subota“.

U stvari, imamo retku sreću da vidimo oba dana prilično lepo razdvojena u jednom stihu, u Mateju 28:1, koji u KJV glasi, „na kraju subote, kada je počela da svanja zora u prvom danu nedelje, došle su Marija Magdalena i druga Marija da vide grob.” Ovo je, uzgred, ono što potvrđuje činjenicu da je Isus vaskrsao u nedelju ujutro. Ono što je interesantno je da je to ista grčka fraza koja se ovde koristi u oba dela stiha: „na kraju subote [„Ophe de sabbaton“, ili „sada kasno u subotu“ (subota)] u 28:1a, i u 28:1b, „eis mian sabbatton“ ili „prema prvom danu u nedelji“ (nedelja ujutro), ali su kasniji prevodioci morali da koriste različite izraze („sedmica“ i „subota“) na ciljnim jezicima (kao engleski) da bi se izbegla dvosmislenost.

Postoje dva takozvana pseudepigrafska dela koja je navodno napisao Varnava, Pavlov misionarski pratilac, u kojima se upotreba reči „subota“ odnosi na dan Gospodnji (prvi dan u nedelji) i na „sedmicu“. Iz dela Varnave:

I kada sam ostao tri subote u molitvi i molitvi na kolenima, nisam mogao da ga nadvladam o sebi; jer je njegova velika pritužba na mene bila zbog toga što sam čuvao nekoliko pergamenata u Pamfiliji. I kada se dogodi da su završili sa učenjem u Antiohiji, prvog dana u nedelji...3

Slične reference se nalaze u sličnom delu zvanomVarnavina poslanica , verovatno napisanom oko 100-150. godine nove ere. Tako da se čini da je praksa nedelje kao Dana Gospodnjeg sigurno dobro uspostavljena najkasnije do sredine drugog veka nove ere.

Još jedan fascinantan citat dolazi iz ranog dokumenta pod nazivom Konstitucije [Učenja] dvanaestorice apostola : „Petar i Pavle prave sledeće ustave. Neka robovi rade pet dana; ali u subotu i dan Gospodnji neka imaju slobodnog vremena da idu u crkvu na pouku u pobožnosti. Rekli smo da je subota zbog stvaranja, a Gospodnji dan radi vaskrsenja.” Ovde vidimo dva značenja objašnjena u istoj referenci.

Druge reference se nalaze u veoma ranim nekanonskim delima kao što su Ignjatijevi Magnezijanci 9:1, Apologija Justina Mučenika 57 i druga. Takođe, Didahaje bila delo koje su neki rani crkveni oci smatrali kanonskim i koje je verovatno napisano oko 90. godine nove ere. Ima brojne reference na prvi dan kao na Dan Gospodnji i trebalo je da bude hrišćanski dan umesto jevrejske subote. Jedan od takvih primera je: „Ali u dan Gospodnji, posle toga sabrate se, lomite hleb i zahvalite, priznavši i svoje grehe, da vaša žrtva bude čista."

Kao sveci poslednjih dana, imamo savremeno otkrivenje na koje se možemo osloniti, što je, naravno, za nas jedini siguran znak. (Vidi UiZ 59:12, „ Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehesvojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranusvoju u prostoti srcada tvojpost budesavršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost budepotpuna."

Evo nasao sam na YT snimku jednog mormonskog sakramentalnog sastanka:

Ovo nije snimak našeg sakramentalnog sastanka, nego je deo Hramske ceremonije i pripreme za Hramsku molitvu. Hramovi za nas imau drugačiju svrhu od nedeljnih sastanka u crkvi. Ovakve ceremonije su postojale i u Jerusalemskom Hramu i imaju svrhu da nas simbilično poduče o Božjem planu za spas čoveka. Pored toga ovo je neko kradom snimao jer mi ne snimamo naše sastanke u crkvi ili u hramovima

sa prevarom može svako da uđe u naš Hram a to se dešavalo nekoliko puta. Uslovi za ulazak su veoma jednostavni za falsifikovanje. Ali može i svako ući u Hram kad se završi gradnja ili renoviranje. Većinom je tada hram otvoren nekoliko nedelja za svakoga pre nego što se hram osvešta. A to što se tamo obavlja nije nikakva tajna i može se pročitati u našim knjigama.

Mi Hramove posećujemo tokom sedmice, ali nedeljom su oni zatvoreni. Nedeljom obavljamo našu Božju službu. Tada uzimamo pričest (sakrament). To je navažniji deo našeg okupljanja nedeljom.

Quote from Nefi

Ovakve ceremonije su postojale i u Jerusalemskom Hramu

Prilicno sumnjam u to. U Jerusalemskom su hramu sluzili elitni svecenici (iskljucivo muski) saduceji. Elitno i nasljedno svecenstvo koje je slijedilo i priznavalo iskljucivo i samo Mojsijevo Petoknjizje i nista vise. Nisu niti priznavali kao svete, niti slijedili nikakve prorocke knjige kojie su nastale nakon Petoknjizja. Posto ovakvi obredi nisu dani od Mojsija, cisto sumnjma da je saducejsko jeruzalemsko svecenstvo izvodilo ovakve obrede. Pogotovo nije bio dopusten ulaz u Svetinju nad svetinjama zenama ili bilo kome osim nekolicini najvisih svecenika.

Ne radi se tu o sveštenicima koji su služili u Hramu, nego mislim na posetioce Hrama, koji su se prvo očistili žrvovanjem životinja pa su onad ulazili u Hram i primali poduke. Na kraju su piasili na ceduljams imena za one koji su se sveštenici molili. Takv običaj se i dalje vrši na zidu na koji Jevreji veruju da je ostatak Hrama. I oni stvljaju cedulje sa imenima u zid, da bi se molili za njih. Ta ista praksa se obavlja gore na videu.

Dalje, hramovi su postojali i pre Mojsija iako su Hramske uredbe za vreme Mojsija bile samo deo njih, jer je za vreme Mojsija postojalo samo niže sveštenstvo po Aronu, a pre Mojsija više sveštenstvo po redu Melhisedeka. Josephu Smithu je objavljeno ono što je postojalo pre Mojsija. Zato mi verujemo u obnovu svega o kojoj je govorio Apostol Petar. "Njega (Isusa) treba da nebo pridrži do vremena obnove svega što obeća Bog ustima proroka svojih odveka." (Dela Ap 3:21) Ta obnova se odnosi i na Hram. A Hramski sveštenici su služili onome koji su dolazili u Hram, zanči oni nisu bili nekkva elita ili nešto bolje od drugih nego su bili sluge svima.