Kako mormoni štuju tijekom sakramentalnog sastanka?

  • Jeste li se ikada pitali u što mormoni vjeruju? Što mormoni rade nedjeljama? Ili kako izgleda sakramentalni sastanak svetaca posljednjih dana? Članovi Crkve Isusa Krista svetaca posljednjih dana okupljaju se svake nedjelje na sastanku kako bi blagovali od svetog sakramenta. Sakramentalni sastanak je vrijeme za članove Crkve da se okupe radi bogoštovlja, no i vrijeme za duboko osobno promišljanje i ispitivanje.
    [HEADING=1]Što mormoni vjeruju o sakramentu?[/HEADING]
    Važan dio sakramentalnog sastanka je uredba sakramenta. Mormoni vjeruju da se sakrament sastoji od dva ključna dijela: kruha i vode. Tik prije svoje smrti, sam Isus Krist je podučio svoje učenike o važnosti sakramenta. Naučavao je da kruh predstavlja njegovo tijelo, a voda predstavlja krv koju je prolio za nas. Sveta pisma nas podučavaju: »Uze Isus kruh, zahvali i razlomi ga, pa ga davaše učenicima govoreći: ‘Uzmite i jedite! Ovo je tijelo moje.’ Zatim uze kalež te zahvali i dade im ga veleći: ‘Pijte iz njega svi, jer ovo je moja krv, krv Saveza, koja se prolijeva za sve za oproštenje grijeha’« (Matej 26:26–28). Sveci posljednjih dana vjeruju da kruh i voda nisu doslovno Kristovo tijelo i krv, već snažni, simbolični podsjetnici na njegovu žrtvu za nas.
    Blagovanje od sakramenta je za svece posljednjih dana jedan od najsvetijih i najposebnijih trenutaka u tjednu. Dostojni mladići koji obnašaju sveto svećeništvo izgovaraju posebnu molitvu za razlomljen kruh. Blagoslovljeni kruh se poslužuje uokolo u pliticama kako bi svaki član kongregacije imao priliku blagovati od njega. Isti se postupak ponavlja kada se voda blagoslovi i poslužuje. Tijekom posluživanja sakramenta, članovi Crkve imaju priliku osvrnuti se na svoj odnos s Bogom, promišljati o žrtvi Isusa Krista za njih i obvezati se poboljšati svoj život.


    [HEADING=1]Što se još događa tijekom sakramentalnog sastanka svetaca posljednjih dana?[/HEADING]
    Sakramentalne sastanke svetaca posljednjih dana obično vodi biskup, koji je neplaćeni vođa kongregacije, ili jedan od njegovih savjetnika. Obično se nekoliko članova kongregacije traži da dođu spremni iznijeti govor o dodijeljenoj temi, no od nikoga se ne zahtijeva da sudjeluje. Jednom mjesečno održava se poseban sastanak »posta i svjedočanstava« tijekom kojeg članovi dolaze na sakramentalni sastanak posteći, a svaki je član kongregacije dobrodošao iznijeti svoje misli i svjedočanstvo o Isusu Kristu i njegovom evanđelju.
    Sveci posljednjih dana također vjeruju da je glazba važan dio sakramentalnih sastanaka. Pjesme se obično pjevaju na početku sakramentalnog sastanaka i prije blagoslova sakramenta. Povremeno, zbor sastavljen od članova kongregacije izvest će poseban glazbeni broj. Mormoni vjeruju da sveta glazba priziva Svetoga Duha da prisustvuje na sastanku te je »pjesma pravednika molitva [Bogu]« (NiS 25:12).

    [URL unfurl="true"]https://hr.crkvaisusakrista.org/kako-mormoni-%…nka?lang=hrv-hr[/URL]

    Eto, Nefi, uletio sam na tvoj teren. U narednom postu ide pitanje.

  • U suštini je tačno što ste gore napisali. Ipak bi hteo napomenuti, da nepostoji obaveza vode umesto vina, nego je to sa vodom nastalo radi problema nabavke čistog vina u početku crkve. Ponekad su bili prinuđeni da kupuju vino od njihovih neprijatelja. Radi tih komplikacija je Joseph Smith dobio objavu: "Poslušajte glas Isusa Hrista. ...Jer, gle, kažem vam da nije važno šta ćete jesti ili piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na telo moje koje beše položeno za vas, i na krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših. Dakle, dajem vam zapovest da ne kupujete vino niti žestoko piće od neprijatelja svojih; Stoga, nećete uzimati ništa što nije spremljeno kao novo među vama." (UiZ 27:1-4) Znači i dalje je moguće koristi i vino.

    Što se dana šabata tiče i zašto se okupljamu u nedelju ili na prvi dan u nedelji glasi ovako.

    Mi verujemo da je pre Hristovog vaskrsenja, narod Božji pridržavao poslednjeg dana u nedelji kao Šabata, kao što su to činili Jevreji. Nakon vaskrsenja, članovi crkve, bilo da su Jevreji ili nejevreji, pridržavali su se prvog dana u nedelji (Gospodnjeg dana) da bi se sećali Gospodnjeg vaskrsenja. Crkva danas nastavlja da se pridržava jednog dana svake nedelje kao svetog Šabata kada se klanja Bogu i odmara od napora sveta.

    Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, kojoj pripadam, sastaje se nedeljom jer je Joseph Smith dobio objavu da se sakupljaju na "dan Gospodnji" a to je nedelja.

    U jednoj objavi koju je Joseph Smith dobio glasi: "I da možeš potpunije držati sebe neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj postbude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (Učenja i Zaveti 59:11-21)

    Ova objava je dana Crkvi 7. avgusta 1831. god. Rani članovi crkve su opisali ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“

  • Ja se pridrzavam subote, obicno odmaram, postim i meditiram. Taj dan niti ne mislim na posao, potpuno se iskljucim od misljenja o poslu. Iako nisam mormon, taj dan posvecujem du'ovnosti, odmoru ili sluzenju clanovima obitelji (pogotovo starijima). Ako mi adventisti posalju kakvog voca, posalju; ako ne posalju, nikome nista. Subotom jedem samo to posveceno voce.

  • Ipak bi hteo napomenuti, da nepostoji obaveza vode umesto vina, nego je to sa vodom nastalo radi problema nabavke čistog vina u početku crkve. Ponekad su bili prinuđeni da kupuju vino od njihovih neprijatelja. Radi tih komplikacija je Joseph Smith dobio objavu: "Poslušajte glas Isusa Hrista. ...Jer, gle, kažem vam da nije važno šta ćete jesti ili piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na telo moje koje beše položeno za vas, i na krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših. Dakle, dajem vam zapovest da ne kupujete vino niti žestoko piće od neprijatelja svojih; Stoga, nećete uzimati ništa što nije spremljeno kao novo među vama." (UiZ 27:1-4)

    Ako još danas uzimaju vodu, onda griješe, jer vino simboliše Kristovu krv. Danas se vina može kupiti na bacanje. E sada je to vino alkoholno ili bezalkoholno ima negdje tema na forumu.

  • Što se dana šabata tiče i zašto se okupljamu u nedelju ili na prvi dan u nedelji glasi ovako.

    Mi verujemo da je pre Hristovog vaskrsenja, narod Božji pridržavao poslednjeg dana u nedelji kao Šabata, kao što su to činili Jevreji. Nakon vaskrsenja, članovi crkve, bilo da su Jevreji ili nejevreji, pridržavali su se prvog dana u nedelji (Gospodnjeg dana) da bi se sećali Gospodnjeg vaskrsenja. Crkva danas nastavlja da se pridržava jednog dana svake nedelje kao svetog Šabata kada se klanja Bogu i odmara od napora sveta.

    Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, kojoj pripadam, sastaje se nedeljom jer je Joseph Smith dobio objavu da se sakupljaju na "dan Gospodnji" a to je nedelja.

    Možete li svoje vjerovanje i prakse potkrijepiti biblijskim učenjima, ili se one oslanjaju primarno na objave koje je primio Smith? Primjerice, ako bi biblijska interpretacija o 'danu Gospodnjem' (suboti) bila u suprotnosti s objavom koju je dobio Smith, kako biste postupili u takvoj situaciji?

  • Ako još danas uzimaju vodu, onda griješe, jer vino simboliše Kristovu krv. Danas se vina može kupiti na bacanje. E sada je to vino alkoholno ili bezalkoholno ima negdje tema na forumu.

    Podrzavam mormone. Nije vazno toliko je l' vino, je l' piva, je l' sok ili voda. Smisao je u razumijevanju da je sva tvar od koje se izgadjuje nase tijelo ujedno i samo tijelo Bozje.

  • "Poslušajte glas Isusa Hrista. ...Jer, gle, kažem vam da nije važno šta ćete jesti ili piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na telo moje koje beše položeno za vas, i na krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših. Dakle, dajem vam zapovest da ne kupujete vino niti žestoko piće od neprijatelja svojih; Stoga, nećete uzimati ništa što nije spremljeno kao novo među vama." (UiZ 27:1-4)

    Ako zaista verujemo da je ovo Isus Hrist obajavio kako onda možemo da grešimo ako i dalje koristimo vodu? Jasno piše da nije važno koju tečnost uzimamo.

  • Što se tiče toga da li Biblija pominje dan Gospodnji kao nedelju, to postoji u Bibliji zapisano.

    U Novom Zavetu vidimo da se posle vaskrsenja apostoli sastaju u nedelju, da lome hleb i sakupljaju milostinju:

    “U dan Gospodnji padoh u zanos i čuh kako se iza mene ori jak glas …” (Otk 1:10)

    “A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb..” (Dela 20:7)

    “A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. .” (1 Kor 16:1-2)

    Što se tiče lomljenje hleba to se odnosi na pričest. Dokaz toga je IZLOMLJEN HLEB koji predstavlja Isusovo slomljeno telo; vino predstavlja krv koju je prolio da izvrši pomirenje za naše grehe. Niko ne pominje lomljenje hleba kao neku večeru, već se uvek odnosi samo na pričest. (sakrament)

    Pored toga imamo poslanicu Varnave, kao istorijskog svedoka takve prakse, koja je u početku bila deo Novog Zaveta po Sinajskom rukopisu.

    "Napokon veli ustima: "Ne podnosim vaše mlađake ni subote" (Iz 1,13). Vidite kako govori: nisu mi drage sadašnje subote već ona koju sam učinio. Na nju ću, sve privevši odmoru, učiniti početak prvoga dana, to jest početak drugoga sveta. Stoga u veselju provodimo prvi dan nedelje na koji je Isus vaskrsnuo od mrtvih i, očitovavši se, uzašao na nebesa." (Poslanica Varnave, 15:8-9) (oko 70g. posle Hr.)

    Ali postoje i drugi svedoci toga:


    Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

    Didache, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

    Iz istog tog vremena potieče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

    Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog pokrenu mrak i pratvar te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

    Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

    Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

    Slično govori i Barnaba iz Aleksandrije (oko 135. godine).
    Euzebije Cezarejski (263.-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

    Ipak je za nas odličujuće da je Joseph Smith kako mi verujemo dobio objavu da je "dan Gospodnji nedelja" a ne subota.

    Ipak ako neko misli da treba da slavi šabat u subotu, onda je i to u redu.

    Edited once, last by Nefi (February 2, 2024 at 12:03 PM).

  • Što se tiče toga da li Biblija pominje dan Gospodnji kao nedelju, to postoji u Bibliji zapisano.

    U Novom Zavetu vidimo da se posle vaskrsenja apostoli sastaju u nedelju, da lome hleb i sakupljaju milostinju:

    To je točno, pa da vidimo kakva je narav toga u nastavku...

    “U dan Gospodnji padoh u zanos i čuh kako se iza mene ori jak glas …” (Otk 1:10)

    Koji je to dan Gospodnji?
    Za koji se to dan u tjednu koristi taj termin?

    “A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb..” (Dela 20:7)

    Bitno je shvatiti da se lomljenje kruha u biblijskim vremenima odnosilo na zajedničke obroke, a ne isključivo na sakrament pričesti kako ga danas razumijemo. U Mateju 15:36, Isus hranjenjem mnoštva pokazuje da lomljenje kruha nije bilo ograničeno samo na liturgijske ceremonije. U 1. Korinćanima 11:24-25, Isus koristi kruh i vino kao simbole, ali također naglašava fleksibilnost učestalosti pričešćivanja, što pokazuje da je pričest mogla biti prakticirana bilo kada, nevezano za određeni dan.

    Djela apostolska 2:46 također potvrđuju da je lomljenje kruha bilo dio svakodnevnih obroka među vjernicima, ne nužno vezano uz formalno pričešćivanje.

    Štoviše, važno je razlikovati obroke od formalnih sakramenata. Djela 27:34-36 dodatno ilustriraju da je "lomljenje kruha" bilo uobičajeni dio obroka za dobivanje snage, a ne nužno religijski obred.

    Nadalje, kontekst Djela 20:11 ukazuje na to da se radilo o obroku za prehranu, ne o sakramentu. Osim toga, primjetno je da se sastanak nije odvijao u crkvi, što dodatno naglašava da se praksa Crkve nije ograničavala na specifične dane ili lokacije.

    Ako bi postojala promjena u određivanju subote, očekivali bismo jasan stih koji to izričito navodi, što Jakovljeva 2:10-12 i Hebrejima 10:26-29 podupiru argument da se Božje zapovijedi ne mijenjaju olako. Kada tražimo dokaze o promjeni dana štovanja u Novom zavjetu, nalazimo nedostatak stihova koji bi podržali nedjelju kao novi dan štovanja, što potvrđuje kontinuitet poštovanja subote.

    “A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. .” (1 Kor 16:1-2)

    Pavao ovdje daje praktične upute za organizaciju priloga, a ne uspostavlja novi dan štovanja. Ova organizacija priloga na prvi dan tjedna bila je iz praktičnih razloga, kako bi se izbjeglo skupljanje donacija u zadnji čas, prilikom Pavlove posjete.

  • Lomljenje hleba nije izraz koji opisuje zajednički obred, a ako jeste onda se postavlja pitanje zašto su to činili svakog prvog dana u nedelji? Ili zašto su sakupljli novac na taj dan? Ili uopšte zašto su taj dan nazvali Dan Gospodnji? Naravno mi možemo da postavljamo razne teorije o tome, ali da dokažemo nemožemo ništa. moguće da je jedno a moguće da je i drugi. Ipak postoje istorijski zapisi koji govore za ono što mi verujemo.

    Imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca i učitelja koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje.

    Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

    Didache, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

    Iz istog tog vremena potieče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

     Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog pokrenu mrak i pratvar te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

     Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

    Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

    Slično govori i Barnaba iz Aleksandrije (oko 135. godine).

    Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugommestu kaže: “Sve ono što je bilo propisanoza Šabat, mi smo preneli na danGospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

  • Lomljenje hleba nije izraz koji opisuje zajednički obred, a ako jeste onda se postavlja pitanje zašto su to činili svakog prvog dana u nedelji? Ili zašto su sakupljli novac na taj dan? Ili uopšte zašto su taj dan nazvali Dan Gospodnji? Naravno mi možemo da postavljamo razne teorije o tome, ali da dokažemo nemožemo ništa. moguće da je jedno a moguće da je i drugi. Ipak postoje istorijski zapisi koji govore za ono što mi verujemo.

    Stvar je u tome što u Bibliji nigdje nemamo navod da je nedjelja dan Gospodnji. I drugo, da je stvarno došlo do promjene, to bi bilo jaso naglašeno u Pismu, a mi danas ne bi razbijali glavu oko toga koji je dan...

    Da, postoji niz ranih izvještaja koji nagovješćuju nedjelju, ali važno je uzeti u obzir kulturološke kontekste tog vremena. No, ključno pitanje ostaje je li došlo do promjene s subote na nedjelju.

  • U istoj dilemi, kako mi verujemo, je bio i Joseph Smith. On se molio dugo da bi znao na koji dan da svetkuju šabat, odgovor je bio u prvi dan nedelje na dan Hristovog vaskrsenja.

    "I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13)

    A kasnije u drugoj je objavi Bog to još jednom potvrdio:

    "A stanovnici Siona treba da se pridržavaju dana Šabata i drže ga svetim." (Učenje i Zaveti 68:29)

    Isus i njegovi sledbenici su poštovali jevrejski šabat u subotu. To znamo iz biblije i tako od Isusa i od Njegovih apostolima koji poučavaju u sinagogama. Na primer, u Luki 4:17-23 čitamo da je Isus poučavao u sinagogi subotom.

    Ali čak i još u vreme Isusove službe, On je počeo da osuđuje način prakse šbata od Jevreja. Mnogo puta se on nije slaga sa Jevrejima o načinu slavljenja šabata. Na primer, priča o Isusu i učenicima koji su čupali žito da jedu za vreme šabata u Mateju 12:1-13.

    Nakon Njegovog vaznesenja, kada su učenici izašli da propovedaju Jevanđelje, od obraćenika iz nejevreja nije se zahtevalo da svetkuju šabat u subotu, iako je većina jevrejskih obraćenika nastavila da to čini.

    Dakle, kako se dan promenio od subote (sedmi dan) na nedelje (prvi dan) među ranim hrišćanima? U Delima 20:7 čitamo o okupljanju svetaca u Maloj Aziji u nedelju; da je to bila verska služba otkriva činjenica da je Pavle propovedao tokom sastanka. Nedelja je izabrana jer je to bio dan Isusovog vaskrsenja (videti 1. Korinćanima 16:1-2 i Otkrivenje 1:10). Nedelja je postala poznata kao Dan Gospodnji.

    Većina savremenih hrišćana, uključujući svece poslednjih dana, sada sledi praksu po kojoj se nedelja, prvi dan u nedelji, slavi kao Dan Gospodnji. Tehnički gledano, ovaj dan nije subota, koja je sedmi dan; ovo je razlika koju danas retko pravimo, ali ne treba zaboraviti.

    Razlog zbog kojeg slavimo nedelju je zbog rane odluke hrišćana da se razlikuju od Jevreja tako što su izabrali dan na koji je Gospod vaskrsao da proslavljaju svoje nedeljne verske ceremonije. Dela su napisana na grčkom, a fraza koja se prevodi kao „prvi dan u nedelji“ je „mia ton Sabbaton“.

    Ovo može biti zbunjujuće. Da li je grčka reč „sabat“ „subota“ ili „sedmica?“ Pa, to je i jedno i drugo – pozajmljeno je iz hebrejskog „šabata“ jer grčki nije imao reč koja odgovara ni svetom danu (u smislu nedeljnog dana bogosluženja) ni nedelji, pa je „sabat“ postao da znači i „sedmica“ i „dan Gospodnji“ (sedmi dan u nedelji, ili nedelja). Grčko-rimski svet je koristio potpuno drugačiji način podele vremena.1 Kao što je slučaj sa drugim rečima koje su hrišćani tih dana pozajmili iz sekularnog grčkog, „sabat“ je dobio jedinstvenu, posebnu upotrebu u hrišćanskim zajednicama.

    Izraz u 1. Korinćanima 16:2, „prvi dan u nedelji“, preveden je sa grčkog izraza „mian sabbaton;“ doslovno „[prve] subote“. Ovaj izraz „prva subota“ je očigledan trag da imamo posla sa upravo takvom pozajmljenom upotrebom. (U suprotnom, zašto imati prvu subotu?) Susrećemo se sa skoro istom formulacijom u Delima 20:7 i Marku 16:9.

    Kao što je već pomenuto, način na koji se ta reč koristi, može značiti „sedmica“, a ne samo „subota“ u jevrejskom smislu. Na kraju krajeva, grčki obraćeni hrišćani nisu samo pozajmili koncept svetog dana. Pre nego što bi im to imalo smisla, morali su da pozajme nešto još revolucionarnije — samu ideju nedelje, koja je za Grke bila potpuno nova. Dakle, da bismo razlikovali „dan Gospodnji“, korišćen je izraz „prva subota“.

    U stvari, imamo retku sreću da vidimo oba dana prilično lepo razdvojena u jednom stihu, u Mateju 28:1, koji u KJV glasi, „na kraju subote, kada je počela da svanja zora u prvom danu nedelje, došle su Marija Magdalena i druga Marija da vide grob.” Ovo je, uzgred, ono što potvrđuje činjenicu da je Isus vaskrsao u nedelju ujutro. Ono što je interesantno je da je to ista grčka fraza koja se ovde koristi u oba dela stiha: „na kraju subote [„Ophe de sabbaton“, ili „sada kasno u subotu“ (subota)] u 28:1a, i u 28:1b, „eis mian sabbatton“ ili „prema prvom danu u nedelji“ (nedelja ujutro), ali su kasniji prevodioci morali da koriste različite izraze („sedmica“ i „subota“) na ciljnim jezicima (kao engleski) da bi se izbegla dvosmislenost.

    Postoje dva takozvana pseudepigrafska dela koja je navodno napisao Varnava, Pavlov misionarski pratilac, u kojima se upotreba reči „subota“ odnosi na dan Gospodnji (prvi dan u nedelji) i na „sedmicu“. Iz dela Varnave:

    I kada sam ostao tri subote u molitvi i molitvi na kolenima, nisam mogao da ga nadvladam o sebi; jer je njegova velika pritužba na mene bila zbog toga što sam čuvao nekoliko pergamenata u Pamfiliji. I kada se dogodi da su završili sa učenjem u Antiohiji, prvog dana u nedelji...3

    Slične reference se nalaze u sličnom delu zvanomVarnavina poslanica , verovatno napisanom oko 100-150. godine nove ere. Tako da se čini da je praksa nedelje kao Dana Gospodnjeg sigurno dobro uspostavljena najkasnije do sredine drugog veka nove ere.

    Još jedan fascinantan citat dolazi iz ranog dokumenta pod nazivom Konstitucije [Učenja] dvanaestorice apostola : „Petar i Pavle prave sledeće ustave. Neka robovi rade pet dana; ali u subotu i dan Gospodnji neka imaju slobodnog vremena da idu u crkvu na pouku u pobožnosti. Rekli smo da je subota zbog stvaranja, a Gospodnji dan radi vaskrsenja.” Ovde vidimo dva značenja objašnjena u istoj referenci.

    Druge reference se nalaze u veoma ranim nekanonskim delima kao što su Ignjatijevi Magnezijanci 9:1, Apologija Justina Mučenika 57 i druga. Takođe, Didahaje bila delo koje su neki rani crkveni oci smatrali kanonskim i koje je verovatno napisano oko 90. godine nove ere. Ima brojne reference na prvi dan kao na Dan Gospodnji i trebalo je da bude hrišćanski dan umesto jevrejske subote. Jedan od takvih primera je: „Ali u dan Gospodnji, posle toga sabrate se, lomite hleb i zahvalite, priznavši i svoje grehe, da vaša žrtva bude čista."

    Kao sveci poslednjih dana, imamo savremeno otkrivenje na koje se možemo osloniti, što je, naravno, za nas jedini siguran znak. (Vidi UiZ 59:12, „ Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehesvojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranusvoju u prostoti srcada tvojpost budesavršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost budepotpuna."

  • U istoj dilemi, kako mi verujemo, je bio i Joseph Smith. On se molio dugo da bi znao na koji dan da svetkuju šabat, odgovor je bio u prvi dan nedelje na dan Hristovog vaskrsenja.

    "I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13)

    A kasnije u drugoj je objavi Bog to još jednom potvrdio:

    "A stanovnici Siona treba da se pridržavaju dana Šabata i drže ga svetim." (Učenje i Zaveti 68:29)

    Zašto bi Bog otkrivao tako jednu očiglednu istinu iz Pisma? Legitimno je da se ljudi mole u svojim proučavanjima, ali ako nam Pismo nije dovoljno za spoznaju, postoji šansa da u osobnoj objavi omašimo...

    Isus i njegovi sledbenici su poštovali jevrejski šabat u subotu. To znamo iz biblije i tako od Isusa i od Njegovih apostolima koji poučavaju u sinagogama. Na primer, u Luki 4:17-23 čitamo da je Isus poučavao u sinagogi subotom.

    Točno, jer su držali zakon.
    Ne postoji židovski šabat, u Bibliji to je dan Gospodnji, ne naziva se židovskom subotom ili šabatom.

    Ali čak i još u vreme Isusove službe, On je počeo da osuđuje način prakse šbata od Jevreja. Mnogo puta se on nije slaga sa Jevrejima o načinu slavljenja šabata. Na primer, priča o Isusu i učenicima koji su čupali žito da jedu za vreme šabata u Mateju 12:1-13.

    Točno. Jer nisu razumjeli smisao Božjeg Zakona. Stalo im je do forme pobožnosti, zato im je i morao ukazati da je subota stvorena čovjeka radi...

    Nakon Njegovog vaznesenja, kada su učenici izašli da propovedaju Jevanđelje, od obraćenika iz nejevreja nije se zahtevalo da svetkuju šabat u subotu, iako je većina jevrejskih obraćenika nastavila da to čini.

    Iako Biblija ne sadrži sveobuhvatan zapis svih praksi ranih kršćana, nedostatak izravnih spomena o nežidovskim obraćenicima koji drže subotu ne implicira automatski da subota nije bila poštovana.

    "Dakle: preostaje subotni počinak narodu Božjemu!" (Heb 4:9)

    Dakle, kako se dan promenio od subote (sedmi dan) na nedelje (prvi dan) među ranim hrišćanima? U Delima 20:7 čitamo o okupljanju svetaca u Maloj Aziji u nedelju; da je to bila verska služba otkriva činjenica da je Pavle propovedao tokom sastanka. Nedelja je izabrana jer je to bio dan Isusovog vaskrsenja (videti 1. Korinćanima 16:1-2 i Otkrivenje 1:10). Nedelja je postala poznata kao Dan Gospodnji.

    U vezi s tim sastankom, važno je razumjeti kako je u Kristovo vrijeme dan završavao zalaskom sunca, a novi dan počinjao nakon toga (Postanak 1:5; Levitski zakonik 23:32). Tako bi ono što mi danas smatramo subotom navečer, u biblijskom smislu zapravo bio početak nedjelje.

    Kada čitamo o događaju u Djelima apostolskim 20:7, gdje Pavao propovijeda sve do ponoći, jasno je da ako je to bilo jutarnje okupljanje u nedjelju, Pavao bi morao propovijedati gotovo 24 sata. Međutim, stihovi pokazuju da je sastanak počeo nakon zalaska sunca i trajao do ponoći, što po našem računanju vremena odgovara subotnjoj večeri, a ne nedjelji.

    Ovo naglašava da se lomljenje kruha i okupljanja mogu događati bilo koji dan, bez da to implicira promjenu subote u nedjelju kao dan štovanja. Ako je doista došlo do promjene dana štovanja koju Bog nalaže, Biblija bi to jasno navela, a ne bi se oslanjali na pretpostavke. Isus je jasno rekao da se Božji zakon ne mijenja (Luka 16:17), i trebamo se osloniti na ono što Sveto pismo jasno kaže, a ne na interpretacije koje mogu dovesti do zabune. Ako Sveto pismo izričito ne navodi promjenu, nema osnove za pretpostavku da je takva promjena ikada napravljena.

    Većina savremenih hrišćana, uključujući svece poslednjih dana, sada sledi praksu po kojoj se nedelja, prvi dan u nedelji, slavi kao Dan Gospodnji. Tehnički gledano, ovaj dan nije subota, koja je sedmi dan; ovo je razlika koju danas retko pravimo, ali ne treba zaboraviti.

    Razlog zbog kojeg slavimo nedelju je zbog rane odluke hrišćana da se razlikuju od Jevreja tako što su izabrali dan na koji je Gospod vaskrsao da proslavljaju svoje nedeljne verske ceremonije. Dela su napisana na grčkom, a fraza koja se prevodi kao „prvi dan u nedelji“ je „mia ton Sabbaton“.

    Ovo može biti zbunjujuće. Da li je grčka reč „sabat“ „subota“ ili „sedmica?“ Pa, to je i jedno i drugo – pozajmljeno je iz hebrejskog „šabata“ jer grčki nije imao reč koja odgovara ni svetom danu (u smislu nedeljnog dana bogosluženja) ni nedelji, pa je „sabat“ postao da znači i „sedmica“ i „dan Gospodnji“ (sedmi dan u nedelji, ili nedelja). Grčko-rimski svet je koristio potpuno drugačiji način podele vremena.1 Kao što je slučaj sa drugim rečima koje su hrišćani tih dana pozajmili iz sekularnog grčkog, „sabat“ je dobio jedinstvenu, posebnu upotrebu u hrišćanskim zajednicama.

    Izraz u 1. Korinćanima 16:2, „prvi dan u nedelji“, preveden je sa grčkog izraza „mian sabbaton;“ doslovno „[prve] subote“. Ovaj izraz „prva subota“ je očigledan trag da imamo posla sa upravo takvom pozajmljenom upotrebom. (U suprotnom, zašto imati prvu subotu?) Susrećemo se sa skoro istom formulacijom u Delima 20:7 i Marku 16:9.

    Kao što je već pomenuto, način na koji se ta reč koristi, može značiti „sedmica“, a ne samo „subota“ u jevrejskom smislu. Na kraju krajeva, grčki obraćeni hrišćani nisu samo pozajmili koncept svetog dana. Pre nego što bi im to imalo smisla, morali su da pozajme nešto još revolucionarnije — samu ideju nedelje, koja je za Grke bila potpuno nova. Dakle, da bismo razlikovali „dan Gospodnji“, korišćen je izraz „prva subota“.

    Da ne dužim, u kratkim crtama, primarno ukazuje na redoslijed dana nakon subote, odnosno nedjelju, ali sama po sebi ne implicira promjenu subote kao dana štovanja u nedjelju. Gramatička struktura i značenje riječi "sabbaton" u grčkom jeziku, iako obuhvaća i pojam "subota" i "tjedan", koristi se u kontekstu brojanja dana, bez nužne promjene u svetosti ili praksi štovanja. Adaptacija i pozajmljivanje termina iz jednog jezičnog i kulturnog konteksta u drugi uobičajena je i ne nosi automatski sa sobom promjenu religijske prakse.

    Činjenica da se fraza "prva subota" može pojaviti u Novom Zavjetu ne znači automatski da je nedjelja preuzela funkciju subote kao dana štovanja. Ova fraza više govori o redoslijedu dana nakon subote, a ne o uspostavljanju nedjelje kao nove subote.

    U stvari, imamo retku sreću da vidimo oba dana prilično lepo razdvojena u jednom stihu, u Mateju 28:1, koji u KJV glasi, „na kraju subote, kada je počela da svanja zora u prvom danu nedelje, došle su Marija Magdalena i druga Marija da vide grob.” Ovo je, uzgred, ono što potvrđuje činjenicu da je Isus vaskrsao u nedelju ujutro. Ono što je interesantno je da je to ista grčka fraza koja se ovde koristi u oba dela stiha: „na kraju subote [„Ophe de sabbaton“, ili „sada kasno u subotu“ (subota)] u 28:1a, i u 28:1b, „eis mian sabbatton“ ili „prema prvom danu u nedelji“ (nedelja ujutro), ali su kasniji prevodioci morali da koriste različite izraze („sedmica“ i „subota“) na ciljnim jezicima (kao engleski) da bi se izbegla dvosmislenost.

    Prati smisao poruke, zašto su u subotu mirovale po zakonu, ako je ukinut na križu?

    "Molite se, da ne padne bijeg vas u zimu ili u subotu!" Mt 24:20
    Ako je nedjelja bila dio rane crkve, zašto se ne bi molili da njihov bijeg ne padne u zimu i nedjelju?

  • Evo nasao sam na YT snimku jednog mormonskog sakramentalnog sastanka:

    External Content www.youtube.com
    Content embedded from external sources will not be displayed without your consent.
    Through the activation of external content, you agree that personal data may be transferred to third party platforms. We have provided more information on this in our privacy policy.

  • Ovo nije snimak našeg sakramentalnog sastanka, nego je deo Hramske ceremonije i pripreme za Hramsku molitvu. Hramovi za nas imau drugačiju svrhu od nedeljnih sastanka u crkvi. Ovakve ceremonije su postojale i u Jerusalemskom Hramu i imaju svrhu da nas simbilično poduče o Božjem planu za spas čoveka. Pored toga ovo je neko kradom snimao jer mi ne snimamo naše sastanke u crkvi ili u hramovima

  • Pored toga ovo je neko kradom snimao jer mi ne snimamo naše sastanke u crkvi ili u hramovima

    Ne može običan čovjek uću u hram, što znači da je jedan od vjernika to učinio. Ako nije smio, zašto je to uradio - koje pobude je imao ko zna.

  • sa prevarom može svako da uđe u naš Hram a to se dešavalo nekoliko puta. Uslovi za ulazak su veoma jednostavni za falsifikovanje. Ali može i svako ući u Hram kad se završi gradnja ili renoviranje. Većinom je tada hram otvoren nekoliko nedelja za svakoga pre nego što se hram osvešta. A to što se tamo obavlja nije nikakva tajna i može se pročitati u našim knjigama.

    Mi Hramove posećujemo tokom sedmice, ali nedeljom su oni zatvoreni. Nedeljom obavljamo našu Božju službu. Tada uzimamo pričest (sakrament). To je navažniji deo našeg okupljanja nedeljom.

    Edited once, last by Nefi (February 11, 2024 at 7:01 PM).

  • Ovakve ceremonije su postojale i u Jerusalemskom Hramu

    Prilicno sumnjam u to. U Jerusalemskom su hramu sluzili elitni svecenici (iskljucivo muski) saduceji. Elitno i nasljedno svecenstvo koje je slijedilo i priznavalo iskljucivo i samo Mojsijevo Petoknjizje i nista vise. Nisu niti priznavali kao svete, niti slijedili nikakve prorocke knjige kojie su nastale nakon Petoknjizja. Posto ovakvi obredi nisu dani od Mojsija, cisto sumnjma da je saducejsko jeruzalemsko svecenstvo izvodilo ovakve obrede. Pogotovo nije bio dopusten ulaz u Svetinju nad svetinjama zenama ili bilo kome osim nekolicini najvisih svecenika.

  • Ne radi se tu o sveštenicima koji su služili u Hramu, nego mislim na posetioce Hrama, koji su se prvo očistili žrvovanjem životinja pa su onad ulazili u Hram i primali poduke. Na kraju su piasili na ceduljams imena za one koji su se sveštenici molili. Takv običaj se i dalje vrši na zidu na koji Jevreji veruju da je ostatak Hrama. I oni stvljaju cedulje sa imenima u zid, da bi se molili za njih. Ta ista praksa se obavlja gore na videu.

    Dalje, hramovi su postojali i pre Mojsija iako su Hramske uredbe za vreme Mojsija bile samo deo njih, jer je za vreme Mojsija postojalo samo niže sveštenstvo po Aronu, a pre Mojsija više sveštenstvo po redu Melhisedeka. Josephu Smithu je objavljeno ono što je postojalo pre Mojsija. Zato mi verujemo u obnovu svega o kojoj je govorio Apostol Petar. "Njega (Isusa) treba da nebo pridrži do vremena obnove svega što obeća Bog ustima proroka svojih odveka." (Dela Ap 3:21) Ta obnova se odnosi i na Hram. A Hramski sveštenici su služili onome koji su dolazili u Hram, zanči oni nisu bili nekkva elita ili nešto bolje od drugih nego su bili sluge svima.

  • Newly created posts will remain inaccessible for others until approved by a moderator.
    • :)
    • :(
    • ;)
    • :P
    • ^^
    • :D
    • ;(
    • X(
    • :*
    • :|
    • 8o
    • =O
    • <X
    • ||
    • :/
    • :S
    • X/
    • 8)
    • ?(
    • :huh:
    • :rolleyes:
    • :love:
    • 8|
    • :cursing:
    • :thumbdown:
    • :thumbup:
    • :sleeping:
    • :whistling:
    • :evil:
    • :saint:
    • <3
    • :!:
    • :?:
    The maximum number of attachments: 10
    Maximum file size: 2 MB
    Allowed extensions: bmp, gif, jpeg, jpg, pdf, png, txt, webp, zip
      You can sort the options with drag and drop to change their order. You can create up to 20 options.
      The results are invisible unless the poll ended or the user voted.

    Participate now!

    Nemaš korisnički račun. Registriraj se da bi bio član forumske zajednice.