Platonov uticaj
U svom teološkom tumačenju ideje o Bogu, Arije je bio zainteresovan za održavanje formalnog shvatanja Božjeg jedinstva. U odbrani jedinstva Boga, on je bio u obavezi da ospori jednakost suštine Sina i Svetog Duha sa Bogom Ocem, kao što su istakli teolozi Aleksandrijske škole pod Neoplatonskim uticajem. Od samog početka, polemika između obe strane odvijala se na istoj osnovi Neoplatonskog koncepta materije, što je bilo strano u samom Novom savezu. Nije ni čudo što je nastavak spora na bazi metafizike-supstance, vodio do koncepata koji nemaju nikakvu osnovu u Novom savezu – kao što je pitanje identičnosti suštine božanskih ličnosti. (Enciklopedija Britanika – članak „Hrišćanstvo“)
Kao što možemo videti, zagovornici gledišta koje je konačno bilo prihvaćeno kao ortodoksno ili izvorno, a što predstavlja i prihvaćeno gledište u današnje vreme, bili su pod uticajem učenja grčkog filozofa Platona. Oni su pripadali struji Aleksandrijske škole pod neoplatonskim uticajem.
Francuski Novi univerzalni rečnik govori o Platonovom uticaju:
„Platonovo trojstvo koje samo po sebi predstavlja preuređeno trojstvo koje datira još od ranijih paganskih naroda, čini se razumnim filozofskim trojstvom atributa iz kojih su se izrodile tri hipostaze ili božanske ličnosti o kojima uče hrišćanske crkve… Koncepcija grčkog filozofa o božanskom trojstvu… može se pronaći u svim drevnim (paganskim) religijama.“
Nova Šaf-Hercog Enciklopedija religijskog znanja pokazuje uticaj ovog grčkog filozofa:
„Doktrine o Logosu i Trojstvu dobile su svoj oblik od grčkih otaca… koji su dosta bili direktno ili indirektno pod uticajem Platonove filozofije… Te greške i izopačenosti koje su se uvukle u Crkvu iz ovog izvora, ne mogu se poreći.“
Crkva u prva tri veka kaže:
„Doktrina o trojstvu se formirala postepeno i uporedo; …ona je imala poreklo u izvoru koji nije imao nikakve veze sa Jevrejskim i hrišćanskim spisima; ona je sazrela i bila nakalemljena na hrišćanstvo od strane platoniziranih očeva.“
Molim vas pročitajte sledeći citat iz Enciklopedije Britanika. Uzmite u obzir pitanja koja su navedena. Ovde ima puno istine, ali nekoliko pogrešnih zaključaka potpuno izopačuju istinu.
Glavna preokupacija Arija je bila i ostala osporavanje suštinskog jedinstva Sina i Svetog Duha sa Bogom Ocem, kako bi se očuvala Božja jedinstvenost. Sin je tako postao drugi Bog ispod Boga Oca – to jest on je Bog samo u figurativnom smislu jer je stvorenje, čak najuzvišenije od svih stvorenja. Ovde je Arije pridružio stariju tradiciju hristologije koje je već odigrala svoju ulogu u Rimu, početkom 2. veka, i nastala je takozvana Anđeoska hristologija. Dolazak Sina na Zemlju bio je shvaćen kao dolazak na Zemlju najuzvišenijeg princa anđela, koji je postao čovek u Isusu Hristu; u određenoj meri, on se identifikovao sa anđeoskim princem Mihaelom. U staroj Anđeoskoj hristologiji već se izražavala zabrinutost da se očuva jedinstvenost Boga, nepogrešivog razlikujućeg znaka Jevrejskih i hrišćanskih vera nad svakom paganizmom. Sam Sin nije Bog, ali kao najuzvišeniji od svih stvorenih duhovnih bića, on se pomera što bliže Bogu. Arije je pridružio ovu tradiciju sa istim ciljem – to jest braniti ideju jedinstvenosti hrišćanskog koncepta Boga protiv svih zamerki da hrišćanstvo uvodi novu, uzvišeniju formu politeizma… Glavni govornik pravoslavne crkve bio je Atanasije Aleksandrijski za koga polazna tačka nije bilo filozofsko-sekulativno načelo, već realnost otkupljenja i sigurnost spasenja. Iskupljenje čovečanstva od greha i smrti moglo je biti garantovano samo ako je Hrist bio u potpunosti Bog i u potpunosti čovek… Konačna dogmatska formulacija doktrine o Trojstvu, u takozvanom Atanasijanskom Kredu („jedna suština – tri ličnosti“), vratila se formulaciji Tertulijana. U praktičnom smislu, to je značilo kompromis između dve osnovne ideje hrišćanskog otkrivenja – Božje jedinstvenosti i božanskog samootkrivenja u ličnostima Oca, Sina i Svetoga Duha, bez racionalizovanja same tajne… (Enciklopedija Britanika – članak „Hrišćanstvo“)
Možete se pitati, „zašto se uopšte postavljalo pitanje da li je on bio Bog ili stvorenje?“ Zašto nije bilo uzeto u obzir jasno biblijsko stanovište? On nije bio stvorenje, bio je božanski Sin Božji. Ponovo nalazimo odgovor u Enciklopedija Britanika:
Od samog početka polemika između obe strane odvijala se na zajedničkoj osnovi Neoplatonskog koncepta suštine, koji je bio stran samom Novom savezu. Nije ni čudo što je nastavak polemike na osnovu metafizike-supstance, vodio do koncepta koji nema nikakvu osnovu u Novom savezu – kao što je pitanje jednolikosti suštine (homozije) ili sličnost suština (homozija) božanskih ličnosti. (Enciklopedija Britanika – članak „Hrišćanstvo“)
Argument je bio zasnovan na filozofskim konceptima, a ne na Božjoj reči. Međutim, ukoliko bi se napravilo jedno malo prilagođavanje Arijevom učenju, to bi bilo u savršenoj harmoniji sa Pismom. Sve što je bilo potrebno je ispravka da Isus nije bio stvoreno biće, već jedinorođeni Božji Sin koji je kao potpuno božanstvo bio u stanju da obezbedi čovekovo spasenje od greha.
Imajte na umu, da iako je Koncil formalno izjavio da je Isus bio „rođen, a ne stvoren,“ izjava da je Isus bio „isto biće“ kao Otac, potpuno je ismejala i narugala se terminu, „rođen.“ Pošto je bio od iste suštine-supstance kao Otac i isto biće kao Otac, Isus nije mogao biti Božji Sin u bilo kom razumnom smislu. Arije je bio bliži istini time što je rekao da su Otac i Sin bili „slične“ ali ne „iste“ supstance, suštine.
Ovo je sada koren trinitarnog verovanja. Ovako je ono uplivalo u Hrišćanska učenja. Od samog početka doktrina o Trojstvu se čvrsto i nemilosrdno uvlačila u verovanja skoro svih hrišćanskih denominacija tako da danas jedva da postoji grupica hrišćana koja nije zaražena ovim podmuklim otrovom na bilo koji način. Teolozi to nazivaju jednom od „večnih veroispovesti“ hrišćanske vere (pogledati Pokret sudbine). Ljude je tako snažno prožimala misao da će ona grupa ljudi koja ovo ne prihvati biti istog trenutka okarakterisana kao sekta ili kult.
Pa ipak, istina je previše jasna za one koji su spremni da iskreno i pošteno ispitaju dokaze. Neka nam Bog pomogne da budemo istinski verni svojoj savesti. „Samo potpuna istina je bezbedna i ništa drugo nije bezbedno.“ Mi možemo biti verni istini bez obzira na tradiciju i opšte prihvaćeno mišljenje.
Preuzeto sa
https://www.hriscanskamreza.net/kor...6RDUPgkBeI20Q4O_u7islY5RlnFM84ey-qMUNJAtOXpz8
