- Poruke
- 1,065
- Reakcijski bodovi
- 40
- Bodovi
- 48
Ubedljivo jedan od najčešćih biblijskih stihova koji se koristi protiv Mormonove knjige i svetaca poslednjih dana jeste Galaćanima 1:8. Ovim tekstom ćemo da pogledamo i vidimo da li je to zaista toliko oštra kritika svetaca poslednjih dana koliko neki ljudi misle.
Pavle piše u svom pismu Galaćanima:
„Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda jevanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet." (Gala 1:8)
Galatima 1:8 je nažalost postao ono što ja nazivam stihom „univerzalnog švajcarskog vojnog noža“ – stih koji se često koristi da se brzo odbace suprotstavljeni stavovi bez stvarnog bavljenja sa tim stavovima.
Ali oni koji osuđujt ili napadaju komentarom Galatima 1:8 i pretpostavljaju da je njihov posao završen postaju žrtve prilično problematične logičke greške. Ova greška je oblik kružnog rezonovanja koji se javlja kada se zaključak zasniva na premisi za koju se samo pretpostavlja da je istinita, ali koja teko nije bude dokazana. Zaključak da ja imam lažno jevanđelje zasniva se na premisi da taj koji kritikuje ima potpuno ispravno jevanđelje — ali to je premisa koja nije dokazana.
Dakle, nametanje ljudima stiha iz Poslanice Galatima 1:8 zapravo nije ubedljivo; to je samo osuđujuće. Postavlja se pitanje, zašto bi iko to verovao? A ako zaista želimo smislen i iskren razgovor o ovom stihu, moramo se pozabaviti većim pitanjem, a to je: Šta je jevanđelje?
Jedan od izazova je to što tu reč možemo koristiti na različite načine. Ponekad je ljudi koriste na širok, sveobuhvatan način, a ponekad se koristi da se odnosi na nešto veoma specifično. Ali pošto su ovo Pavlove reči, možda bi korisnije pitanje bilo: kako je Pavle definisao jevanđelje ? I koja Pavlova učenja se računaju kao deo jevanđelja, a koja nisu? Na primer, Pavle je učio ono što su sada neke veoma kontroverzne stvari o ženama. To se uči u Bibliji. Da li je to jevanđelje? Ako južni baptisti kažu da je to jevanđelje, a metodisti kažu da nije, da li je jedna grupa sad radi toga prokleta? Koliko možete biti pogrešni u svojim verovanjima pre nego što pomislite da je takvo verovanje potpuno drugačije jevanđelje? Gde povlačimo granicu? I ko ima autoritet da donosi te odluke?
U ovom stihu, Pavle se poziva na jevanđelje koje je očigledno prethodno propovedano Galaćanima. Nažalost, ne postoje dostupni zapisi koji nam govore tačno šta je to bilo. Uz to rečeno, u svojoj poslanici Korinćanima, Pavle nam prilično precizno kaže kako je definisao jevanđelje : „Štaviše, braćo, objavljujem vam jevanđelje koje sam vam propovedao... da je Hristos umro za naše grehe po Pismu; i da je sahranjen, i da je vaskrsao trećeg dana...“
Pavlova definicija pogađa pravo u srž stvari i time izgleda da baca veoma široku mrežu, što mislim da je odlično. Ako ljudi žele da razrade detaljniju definiciju sa dužom listom uslova i odredbi koja isključuje više ljudi, to je njihov izbor. Pavle to, izgleda, ne radi eksplicitno.
Ali sada veliko pitanje: Da li sveci poslednjih dana veruju u Pavlovu definiciju jevanđelja - da je Hristos umro za naše grehe, da je sahranjen i da je vaskrsao trećeg dana? Evo šta je prorok Džozef Smit poučavao 1838. godine: „Osnovni principi naše religije su svedočanstvo apostola i proroka o Isusu Hristu, da je umro, da je sahranjen i da je vaskrsao trećeg dana i da se vazneo na nebo; a sve ostalo što se odnosi na našu religiju su samo dodaci tome.“
U Mormonovoj knjizi, sam Hristos uči: „...ovo je jevanđelje koje sam vam dao — da sam došao na svet da činim volju Oca svoga, jer me je Otac moj poslao. I Otac moj me je poslao da budem uzdignut na krst; i pošto budem uzdignut na krst, da bih sve ljude privukao k sebi...“
Zvuči mi kao da sveci poslednjih dana veruju u isto jevanđelje u koje je verovao i Pavle. Grčka reč za jevanđelje doslovno se prevodi kao dobra vest , a dobra vest je da je Isus Hrist naš Spasitelj. Mi verujemo u tu istu dobru vest.
Mnogi ljudi brzo ističu da se u Galatima 1:8 pominje anđeo, a Džozef Smit je rekao da ga je posetio anđeo! Dakle, jasno je da se ovaj odlomak direktno odnosi na Džozefa Smita, zar ne? Pa, problem koji Pavle obrađuje nisu anđeoske posete. Samog Pavla su anđeli posećivali u više navrata. U Knjizi Otkrivenja, Jovan ima viziju budućnosti i kaže: „ Video sam drugog anđela gde leti posred neba, koji je imao večno jevanđelje da ga objavi onima koji žive na zemlji...“. Problem nisu anđeli - Pavle jednostavno kaže da bez obzira na to ko ili šta je izvor, ako uče da Hristos nije naš Spasitelj, to je pogrešno.
Sada, delimično, Poslanica Galatima 1 je Pavlov odgovor na pogrešnu ideju da spasenje dolazi kroz poslušnost zapovestima ili Mojsijevom zakonu - ideju da ako ste dovoljno pravedni i poštujete sva pravila, možete sami zaslužiti svoje spasenje. Neki ljudi danas kažu da je to još jedan razlog zašto se ovaj stih odnosi na svece poslednjih dana - zato što veruju da mogu zaslužiti spasenje kroz svoje obavezne hramovne obrede.
Slično kao što mnogi hrišćani gledaju na pravedna dela, mi učešće u hramovnim obredima posmatramo kao rezultat ili izraz naše vere u Hrista, ali nikako kao zamenu za veru u Hrista. Mormonova knjiga nas iznova i iznova uči da nas samo Hristos spasava. Starešina Uhtdorf je učio da se „spasenje ne može kupiti novcem poslušnosti; ono se kupuje krvlju Sina Božjeg“.
Pavle piše u svom pismu Galaćanima:
„Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda jevanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet." (Gala 1:8)
Galatima 1:8 je nažalost postao ono što ja nazivam stihom „univerzalnog švajcarskog vojnog noža“ – stih koji se često koristi da se brzo odbace suprotstavljeni stavovi bez stvarnog bavljenja sa tim stavovima.
Ali oni koji osuđujt ili napadaju komentarom Galatima 1:8 i pretpostavljaju da je njihov posao završen postaju žrtve prilično problematične logičke greške. Ova greška je oblik kružnog rezonovanja koji se javlja kada se zaključak zasniva na premisi za koju se samo pretpostavlja da je istinita, ali koja teko nije bude dokazana. Zaključak da ja imam lažno jevanđelje zasniva se na premisi da taj koji kritikuje ima potpuno ispravno jevanđelje — ali to je premisa koja nije dokazana.
Dakle, nametanje ljudima stiha iz Poslanice Galatima 1:8 zapravo nije ubedljivo; to je samo osuđujuće. Postavlja se pitanje, zašto bi iko to verovao? A ako zaista želimo smislen i iskren razgovor o ovom stihu, moramo se pozabaviti većim pitanjem, a to je: Šta je jevanđelje?
Jedan od izazova je to što tu reč možemo koristiti na različite načine. Ponekad je ljudi koriste na širok, sveobuhvatan način, a ponekad se koristi da se odnosi na nešto veoma specifično. Ali pošto su ovo Pavlove reči, možda bi korisnije pitanje bilo: kako je Pavle definisao jevanđelje ? I koja Pavlova učenja se računaju kao deo jevanđelja, a koja nisu? Na primer, Pavle je učio ono što su sada neke veoma kontroverzne stvari o ženama. To se uči u Bibliji. Da li je to jevanđelje? Ako južni baptisti kažu da je to jevanđelje, a metodisti kažu da nije, da li je jedna grupa sad radi toga prokleta? Koliko možete biti pogrešni u svojim verovanjima pre nego što pomislite da je takvo verovanje potpuno drugačije jevanđelje? Gde povlačimo granicu? I ko ima autoritet da donosi te odluke?
U ovom stihu, Pavle se poziva na jevanđelje koje je očigledno prethodno propovedano Galaćanima. Nažalost, ne postoje dostupni zapisi koji nam govore tačno šta je to bilo. Uz to rečeno, u svojoj poslanici Korinćanima, Pavle nam prilično precizno kaže kako je definisao jevanđelje : „Štaviše, braćo, objavljujem vam jevanđelje koje sam vam propovedao... da je Hristos umro za naše grehe po Pismu; i da je sahranjen, i da je vaskrsao trećeg dana...“
Pavlova definicija pogađa pravo u srž stvari i time izgleda da baca veoma široku mrežu, što mislim da je odlično. Ako ljudi žele da razrade detaljniju definiciju sa dužom listom uslova i odredbi koja isključuje više ljudi, to je njihov izbor. Pavle to, izgleda, ne radi eksplicitno.
Ali sada veliko pitanje: Da li sveci poslednjih dana veruju u Pavlovu definiciju jevanđelja - da je Hristos umro za naše grehe, da je sahranjen i da je vaskrsao trećeg dana? Evo šta je prorok Džozef Smit poučavao 1838. godine: „Osnovni principi naše religije su svedočanstvo apostola i proroka o Isusu Hristu, da je umro, da je sahranjen i da je vaskrsao trećeg dana i da se vazneo na nebo; a sve ostalo što se odnosi na našu religiju su samo dodaci tome.“
U Mormonovoj knjizi, sam Hristos uči: „...ovo je jevanđelje koje sam vam dao — da sam došao na svet da činim volju Oca svoga, jer me je Otac moj poslao. I Otac moj me je poslao da budem uzdignut na krst; i pošto budem uzdignut na krst, da bih sve ljude privukao k sebi...“
Zvuči mi kao da sveci poslednjih dana veruju u isto jevanđelje u koje je verovao i Pavle. Grčka reč za jevanđelje doslovno se prevodi kao dobra vest , a dobra vest je da je Isus Hrist naš Spasitelj. Mi verujemo u tu istu dobru vest.
Mnogi ljudi brzo ističu da se u Galatima 1:8 pominje anđeo, a Džozef Smit je rekao da ga je posetio anđeo! Dakle, jasno je da se ovaj odlomak direktno odnosi na Džozefa Smita, zar ne? Pa, problem koji Pavle obrađuje nisu anđeoske posete. Samog Pavla su anđeli posećivali u više navrata. U Knjizi Otkrivenja, Jovan ima viziju budućnosti i kaže: „ Video sam drugog anđela gde leti posred neba, koji je imao večno jevanđelje da ga objavi onima koji žive na zemlji...“. Problem nisu anđeli - Pavle jednostavno kaže da bez obzira na to ko ili šta je izvor, ako uče da Hristos nije naš Spasitelj, to je pogrešno.
Sada, delimično, Poslanica Galatima 1 je Pavlov odgovor na pogrešnu ideju da spasenje dolazi kroz poslušnost zapovestima ili Mojsijevom zakonu - ideju da ako ste dovoljno pravedni i poštujete sva pravila, možete sami zaslužiti svoje spasenje. Neki ljudi danas kažu da je to još jedan razlog zašto se ovaj stih odnosi na svece poslednjih dana - zato što veruju da mogu zaslužiti spasenje kroz svoje obavezne hramovne obrede.
Slično kao što mnogi hrišćani gledaju na pravedna dela, mi učešće u hramovnim obredima posmatramo kao rezultat ili izraz naše vere u Hrista, ali nikako kao zamenu za veru u Hrista. Mormonova knjiga nas iznova i iznova uči da nas samo Hristos spasava. Starešina Uhtdorf je učio da se „spasenje ne može kupiti novcem poslušnosti; ono se kupuje krvlju Sina Božjeg“.
