Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Proroci Božji

[Maki]

LDS zajednica se ogradila od toga nekad u 70im. Ali dobro istini za volju Mormoni su nastali 1800ih u Americi. Svaki bijelac je tada u Americi bio manje ili više rasist prema crncima, čak i oni koji su bili protiv ropstva.

 

[Fazlija]

Kvekeri, recimo, nisu bili nikada rasisti. Pomagali su crncima da bjeze s Juga i zalagali se za ukidanje ropstva.

 

[Makarios]

LDS zajednica se ogradila od toga nekad u 70im. Ali dobro istini za volju Mormoni su nastali 1800ih u Americi. Svaki bijelac je tada u Americi bio manje ili više rasist prema crncima, čak i oni koji su bili protiv ropstva.

Nije ovde drustvo mnogo napredovalo. Sada liberalna strana americke politike gura ideju da je svaki belac u Americi, rasista. Stalno zele da nas prevaspitaju.

 

[Nefi]

Istina je!

Da istina je, ali to nose samo sveštenici. Isto kako i duhovnici ili sveštenici drugih religija nose posebnu odeću, naša se samo ne vidi.

 

[Nefi]

I problem je tu s crncima, ja mislim... Nisam siguran, ali sam cuo da su oni naucavali da su crnci i indijanci utjelovljenja onih dusa koje su se pobunila protiv Boga. Tako da je tu primjetan rasizam. Denis Rodman zato nije htio igrati za tim iz njihove savezne drzave.

samo što to nije osnovno učenje naše crkve nego mišljenje pojedinaca. Oni koji su se pobunili protiv Boga zbačeni su na zemlju i nemogu biti Indijanci ili crnci. Isus je umro za celo čovečanstvo. Naša crkva ima danas puno članova po Afričkim zemljama, a najviše članova su u Južnoj Americi među Indijancima. Kada bi mi tako nešto učili bilo bi to njima poznato.

 

[Maki]

samo što to nije osnovno učenje naše crkve nego mišljenje pojedinaca. Oni koji su se pobunili protiv Boga zbačeni su na zemlju i nemogu biti Indijanci ili crnci. Isus je umro za celo čovečanstvo. Naša crkva ima danas puno članova po Afričkim zemljama, a najviše članova su u Južnoj Americi među Indijancima. Kada bi mi tako nešto učili bilo bi to njima poznato.

Ovo nije jak argument. U islamskim izvorima piše da će se na Sudnjem danu muslimani boriti protiv Turaka koji će biti na strani đavola pa je većina turskih naroda danas većinski muslimanska. Ljudi imaju značajnu moć kognitivne disonance.

 

[Nefi]

Ovo nije jak argument. U islamskim izvorima piše da će se na Sudnjem danu muslimani boriti protiv Turaka koji će biti na strani đavola pa je većina turskih naroda danas većinski muslimanska. Ljudi imaju značajnu moć kognitivne disonance.

Osnovno učenje je ono kako je objavljeno. Sve ono što nije objava nego ljudsko mišljnje nema isti značaj. Muslimani takođe imaju neke hadise ili izjave koje nisu njihove objave, nego rekla kazala. A toga ima i u Hrišćanstvu kroz crkvene očeve. Zato se trebamo koncetrisati na osnovna učenja a ne na nekava granična u stili Dosije X.

 

[Maki]

Osnovno učenje je ono kako je objavljeno. Sve ono što nije objava nego ljudsko mišljnje nema isti značaj. Muslimani takođe imaju neke hadise ili izjave koje nisu njihove objave, nego rekla kazala.

U islamu su hadisi apsolutno dio doktrine odmah iza Kurana i smatraju se autoritativnim izvorima.

A toga ima i u Hrišćanstvu kroz crkvene očeve. Zato se trebamo koncetrisati na osnovna učenja a ne na nekava granična u stili Dosije X.

A u mormonskoj objavi se nalazi sljedeći stih:
""I on učini da kletva dođe na njih, da, i to teška kletva, zbog bezakonja njihova. Jer gle, oni otvrdnuše srca svoja protiv njega, te ona postadoše poput kremena; stoga, kako oni bijahu bijeli, i veoma lijepi i očaravajući, da ne bi bili privlačni narodu mojemu, Gospod Bog učini da tamna koža dođe na njih." (2 Nefi 5:21).

 

[Maki]

Interesantan citat Josepha Smitha:
"Ja se imam hvaliti više nego ijedan čovjek prije mene. Ja sam jedini čovjek koji je uspio sačuvati crkvu čitavom od dana Adama. Velika većina cjelina je stajala uz mene. To nisu postigli ni Pavle ni Jovan NI ISUS. Izjavljujem da nijedan čovjek nije radio kao što ja radim. Sljedbenici Isusa su pobjegli od Njega a sveci posljednjih dana još nisu pobjegli od mene. Znate moj dnevni hod i priču. Ja sam u naručju vrlinskog i dobrog naroda." (Address of the Prophet - His Testimony Against the Dissenters at Nauvoo, History of the Church of Jesus Christ of Latter-day Saints (1902) - Volume 6, 408-409).

 

[Nefi]

U islamu su hadisi apsolutno dio doktrine odmah iza Kurana i smatraju se autoritativnim izvorima.





A u mormonskoj objavi se nalazi sljedeći stih:
""I on učini da kletva dođe na njih, da, i to teška kletva, zbog bezakonja njihova. Jer gle, oni otvrdnuše srca svoja protiv njega, te ona postadoše poput kremena; stoga, kako oni bijahu bijeli, i veoma lijepi i očaravajući, da ne bi bili privlačni narodu mojemu, Gospod Bog učini da tamna koža dođe na njih." (2 Nefi 5:21).

Samo što tamna koža nije kletva nego njihova bezbožnost. Jasno piše da je Bog potamne njihovu kožu das e nebi mešali sa pravednim narodom. Ali ako čitamo dalje tu istu knjigu tu piše takođe: "I poziva ih sve da dođu k Njemu i uzmu udela u dobroti Njegovoj, i ne odbija nikoga koji k Njemu dođe, ni crnca ni belca, ni roba ni slobodnog, ni muško ni žensko. I seća se On neznabožaca, i svi su pred Bogom jednaki, i Jevrej i nejevrej." (2 Nefi 26:32,33) Dalje se opisuje nekoliko stotina godina kasnije jedan Lamanac od tog "prokletog" naroda koji je bio prorok i proricao o dolazku Hrista. To je bilo vreme kade takozvni beli i pravedan narod bio zao a "prokleti" bili dobri. Na kraju je taj narod koji je ranije bio pravedan postao proklet ali gle, njihova koža nije postala tamna što znači da tamna boja kože nema nikakve veze sa prokletstvom. Jer taj nekada pravedan narod je uništen a ti koji su bili nekada prokleti su danas blagoslovljeni. Očigledno ste tu priču pogrešno interpretirali jer Ona nesmeta milionoma današnjih Indijanaca iz južene amerike, koji čine danas najviše članova naše crkve.

 

[Maki]

Samo što tamna koža nije kletva nego njihova bezbožnost. Jasno piše da je Bog potamne njihovu kožu das e nebi mešali sa pravednim narodom.

A zašto je baš tamna koža znak bezbožnosti dok je bijela koža znak ljepote?

Ali ako čitamo dalje tu istu knjigu tu piše takođe: "I poziva ih sve da dođu k Njemu i uzmu udela u dobroti Njegovoj, i ne odbija nikoga koji k Njemu dođe, ni crnca ni belca, ni roba ni slobodnog, ni muško ni žensko. I seća se On neznabožaca, i svi su pred Bogom jednaki, i Jevrej i nejevrej." (2 Nefi 26:32,33)

Vjerovatno bi crncima pobijelila koža.

Dalje se opisuje nekoliko stotina godina kasnije jedan Lamanac od tog "prokletog" naroda koji je bio prorok i proricao o dolazku Hrista. To je bilo vreme kade takozvni beli i pravedan narod bio zao a "prokleti" bili dobri. Na kraju je taj narod koji je ranije bio pravedan postao proklet ali gle, njihova koža nije postala tamna što znači da tamna boja kože nema nikakve veze sa prokletstvom. Jer taj nekada pravedan narod je uništen a ti koji su bili nekada prokleti su danas blagoslovljeni.

Rasističke izjave imamo od Josepha Smitha, Brighama Younga i niza drugih ranih mormonskih lidera. Crnci tek od 1978. mogu postati mormonski sveštenici.



A to da crna koža nije prokletstvo je apsolutno neodrživo. Evo šta kaže Mormonova knjiga:
"I dogodi se da oni Lamanci koji se bijahu sjedinili s Nefijcima bijahu ubrojeni među Nefijce; I kletva njihova bijaše skinuta s njih, a koža njihova postade bijela kao i u Nefijaca;" (3 Nefijeva 2:14-15).
Jasno se kaže da skidanje kletve uključuje bjeljenje kože.



"A koža Lamanaca bijaše tamna, u skladu s biljegom što bijaše stavljen na oce njihove, koji bijaše kletva na njima zbog prijestupa njihova i pobune njihove protiv braće njihove, koji se sastojahu od Nefija, Jakova, i Josipa, i Sama, koji bijahu pravični i sveti ljudi." (Alma 3:6).

 

[Nefi]

Interesantan citat Josepha Smitha:
"Ja se imam hvaliti više nego ijedan čovjek prije mene. Ja sam jedini čovjek koji je uspio sačuvati crkvu čitavom od dana Adama. Velika većina cjelina je stajala uz mene. To nisu postigli ni Pavle ni Jovan NI ISUS. Izjavljujem da nijedan čovjek nije radio kao što ja radim. Sljedbenici Isusa su pobjegli od Njega a sveci posljednjih dana još nisu pobjegli od mene. Znate moj dnevni hod i priču. Ja sam u naručju vrlinskog i dobrog naroda." (Address of the Prophet - His Testimony Against the Dissenters at Nauvoo, History of the Church of Jesus Christ of Latter-day Saints (1902) - Volume 6, 408-409).

Citat kojim se Džozef Smit hvali je zanimljiv. Da bismo razumeli tac citat, moramo zapamtiti: Da citat nije zasnovan na spisima Džozefa Smita, nego je to zapisano posle njegove smrti.



Smatra se da je Džozef Smit uzeo stih od Pavla i primenio ga na svoju situaciju — ideja „hvalisanja“ bila je Pavlova, a ne Džozefa Smita:



"Jesu li Hristove sluge?...ja sam to još i više -ja sam to još i više - više sam se naprezao,Više sam bio u zatvorima, preko svake mere sam dobijao udarce, često sam bio u smrtnoj opasnosti. Od Judejaca sam pet puta dobio četrdeset udaraca manje jedan, triput sam bio išiban, jednom kamenovan, triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam u dubokom moru. Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među lažnom braćom, u teškom i napornom radu, u mnogim neprospavanim noćima, u gladi i žeđi, često sam se uzdržavao od hrane, bio sam u hladnoći i golotinji. Osim svih tih spoljašnjih nevolja, svaki dan me pritiska i briga za sve pozvane. Ko je slab, a da i ja nisam slab? Ko je posrnuo u veri, a da ja ne izgaram od gneva? Ako se treba hvaliti, hvaliću se onim što pokazuje moju slabost. Bog i Otac Gospoda Isusa Hrista, onaj koga treba hvaliti u svu večnost, zna da ne lažem." (2 Kor 11:24-31)



Čak iu Istoriji Crkve piše na str. 408-409, da se zapis zasniva sinopsisu Tomasa Buloka. Dakle, da li je to primarni izvor? Verovatno ne.



Istorija crkve piše da je datum te propovedi 26. Maj 1844 g. Mesec dana kasnije Džozef Smit je ubijen. Poslednja godina crkvene istorije je zapisana od istoričara tek nakon njegove smrti. Bilo je uobičajeno da autori u to vreme pišu kao da neko drugi govori. Dakle, ovo nisu Džozef Smitove reči, to su reči napiasane od drugih koji su mu se divili i verovatno preuveličali njegove reči. Osnovni sadržaj je verovatno tačniji od suptilnih detalja i stila kao da je Džozef Smit to lično zapisao.



Ovaj istorijski zapis nije dovoljan da procenimo karakter i moral i duhovne kvalitete Džozefa Smita kroz ovu takozvanu dokumentarnu istoriju. Čak i ako se čini da je Džozef Smit govorio u prvom licu, istoričari crkve su zapisali to kao njihovo subjektivno razumevanje tog citata. To je delo pisara koji su pisali umesto njega posle njegove smrti. Osećali su se prijatno da hvale Džozefa na način na koji on verovatno ne bi to dopustio.



Utisak koji se stiče čitajući autentične lične izjave Džozefa Smita je utisak skromnog i ozbiljnog čoveka koji se bori da izvrši volju Božju onako kako je razume. Ipak, čak se i tračak ponosnog prkosa uvukao u Džozefov ton tokom njegovog govora u Navuu, u vreme kada su i grad i Crkva bili ugroženi i ugnjetavani od grupa neprincipijelnih fanatika, takav trenutak slabosti bio bi razumljiv.



Šta je bila sad Džozef Smitova namera u svom govoru? Iz rekonstrukcije njegovog govora, koliko nam je on dostupan, možemo ga naslutiti.



Isto kao i hvalisanje Pavla koje u početku zvuči kao daje On više muka pretrpeo nego bilo ko drugi, završava svoj stih sa "Ako se treba hvaliti, hvaliću se onim što pokazuje moju slabost." Kao što je Pavle sigurno bio svestan toga da je sve to uspeo samo radi Isusa Hrista, bilo je i Džozefu Smitu jasno da je sve to postigao samo radi Isusa Hrista i da nepostoji razlog za hvalisanje. Jer na kraju priznaje da nije On ništa uspeo nego je to radi toga jer "Je sam u naručju vrlinskog i dobrog naroda."

 

[Maki]

Citat kojim se Džozef Smit hvali je zanimljiv. Da bismo razumeli tac citat, moramo zapamtiti: Da citat nije zasnovan na spisima Džozefa Smita, nego je to zapisano posle njegove smrti.

To citat ne čini ništa manje autentičnim.

Smatra se da je Džozef Smit uzeo stih od Pavla i primenio ga na svoju situaciju — ideja „hvalisanja“ bila je Pavlova, a ne Džozefa Smita:



"Jesu li Hristove sluge?...ja sam to još i više -ja sam to još i više - više sam se naprezao,Više sam bio u zatvorima, preko svake mere sam dobijao udarce, često sam bio u smrtnoj opasnosti. Od Judejaca sam pet puta dobio četrdeset udaraca manje jedan, triput sam bio išiban, jednom kamenovan, triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam u dubokom moru. Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među lažnom braćom, u teškom i napornom radu, u mnogim neprospavanim noćima, u gladi i žeđi, često sam se uzdržavao od hrane, bio sam u hladnoći i golotinji. Osim svih tih spoljašnjih nevolja, svaki dan me pritiska i briga za sve pozvane. Ko je slab, a da i ja nisam slab? Ko je posrnuo u veri, a da ja ne izgaram od gneva? Ako se treba hvaliti, hvaliću se onim što pokazuje moju slabost. Bog i Otac Gospoda Isusa Hrista, onaj koga treba hvaliti u svu večnost, zna da ne lažem." (2 Kor 11:24-31)

Sv. ap. Pavle piše da će se hvaliti onim što pokazuje njegovu slabost. Joseph Smith čini upravo suprotno. On sebe uzdiže što apostol Pavle nikad nije radio. Pavle čak kaže da treba hvaliti jedino Boga. Možemo li zamisliti da bi apostol Pavle ikada napisao da je on nešto postigao što Hristos nije? Naravno da ne.

Čak iu Istoriji Crkve piše na str. 408-409, da se zapis zasniva sinopsisu Tomasa Buloka. Dakle, da li je to primarni izvor? Verovatno ne.



Istorija crkve piše da je datum te propovedi 26. Maj 1844 g. Mesec dana kasnije Džozef Smit je ubijen. Poslednja godina crkvene istorije je zapisana od istoričara tek nakon njegove smrti. Bilo je uobičajeno da autori u to vreme pišu kao da neko drugi govori. Dakle, ovo nisu Džozef Smitove reči, to su reči napiasane od drugih koji su mu se divili i verovatno preuveličali njegove reči. Osnovni sadržaj je verovatno tačniji od suptilnih detalja i stila kao da je Džozef Smit to lično zapisao.

Čak i da je ovo tačno interesantno je da mormonima ovakva izjava nije zvučala nimalo bogohulno.

Ovaj istorijski zapis nije dovoljan da procenimo karakter i moral i duhovne kvalitete Džozefa Smita kroz ovu takozvanu dokumentarnu istoriju. Čak i ako se čini da je Džozef Smit govorio u prvom licu, istoričari crkve su zapisali to kao njihovo subjektivno razumevanje tog citata. To je delo pisara koji su pisali umesto njega posle njegove smrti. Osećali su se prijatno da hvale Džozefa na način na koji on verovatno ne bi to dopustio.

Nije ovo jedini pompezni citat Josepha Smitha.

Isto kao i hvalisanje Pavla koje u početku zvuči kao daje On više muka pretrpeo nego bilo ko drugi, završava svoj stih sa "Ako se treba hvaliti, hvaliću se onim što pokazuje moju slabost." Kao što je Pavle sigurno bio svestan toga da je sve to uspeo samo radi Isusa Hrista, bilo je i Džozefu Smitu jasno da je sve to postigao samo radi Isusa Hrista i da nepostoji razlog za hvalisanje. Jer na kraju priznaje da nije On ništa uspeo nego je to radi toga jer "Je sam u naručju vrlinskog i dobrog naroda."

Osim što Smith ništa od toga ne govori. On direktno kaže da je postigao više nego što je postigao Isus i da je on sačuvao svoje sljedbenike dok su se Isusovi razbježali.

 

[Nefi]

To citat ne čini ništa manje autentičnim.





Sv. ap. Pavle piše da će se hvaliti onim što pokazuje njegovu slabost. Joseph Smith čini upravo suprotno. On sebe uzdiže što apostol Pavle nikad nije radio. Pavle čak kaže da treba hvaliti jedino Boga. Možemo li zamisliti da bi apostol Pavle ikada napisao da je on nešto postigao što Hristos nije? Naravno da ne.





Čak i da je ovo tačno interesantno je da mormonima ovakva izjava nije zvučala nimalo bogohulno.





Nije ovo jedini pompezni citat Josepha Smitha.





Osim što Smith ništa od toga ne govori. On direktno kaže da je postigao više nego što je postigao Isus i da je on sačuvao svoje sljedbenike dok su se Isusovi razbježali.

Ali na kraju priznaje da nije On ništa uspeo nego je to radi toga jer "Je sam u naručju vrlinskog i dobrog naroda." Da je sebi to prepisao ne bi na kraju priznao da to nije do Njega nego zbog vernog naroda. A kome je taj narod verovao ako ne Hristu? Mnogi kritičari tvrde da je istorija crkve netačna a sada kada vam odgovara onda je dobra i tačna.
Sledeći odlomak iz pisma koje je Džozef napisao svojoj ženi Emi:
„Pokušaću da budem zadovoljan svojom sudbinom jer znam da mi je Bog prijatelj. On će me utešiti. Stavio sam svoj život u njegove ruke. Spreman sam da odgovorim na svaki njegov poziv. Voleo bih da budem sa Hristom. Moj život za mene nema nikakvu vrednost [osim] vršenja Njegove volje.” To nisu reči čoveka koji misli da je bolji od Hrista. Josif je voleo Hrista i trudio se da ga sledi celog života. Ove reči, privatno napisane njegovoj ženi, pokazuju da Josif nije bio toliko hvalisav i da je mislio da je bolji od Hrista.

 

[Maki]

Mnogi kritičari tvrde da je istorija crkve netačna a sada kada vam odgovara onda je dobra i tačna.
Sledeći odlomak iz pisma koje je Džozef napisao svojoj ženi Emi:
„Pokušaću da budem zadovoljan svojom sudbinom jer znam da mi je Bog prijatelj. On će me utešiti. Stavio sam svoj život u njegove ruke. Spreman sam da odgovorim na svaki njegov poziv. Voleo bih da budem sa Hristom. Moj život za mene nema nikakvu vrednost [osim] vršenja Njegove volje.”
To nisu reči čoveka koji misli da je bolji od Hrista. Josif je voleo Hrista i trudio se da ga sledi celog života. Ove reči, privatno napisane njegovoj ženi, pokazuju da Josif nije bio toliko hvalisav i da je mislio da je bolji od Hrista.

Različite okolnosti. Joseph Smith 1832. kad je tek počinjao svoju karijeru i 1844. kad je bio gradonačelnik Nauvooa, izglasan od Vijeća Pedesetorice za "proroka, sveštenika i kralja" i kandidat za predsjednika Amerike. Uostalom to nije ništa neuobičajeno. Imamo niz proroka koji su vjerovali da su zaista izabrani i da je Bog uz njih ali da to uključuje i poseban status i privilegije.

 

[Nefi]

Različite okolnosti. Joseph Smith 1832. kad je tek počinjao svoju karijeru i 1844. kad je bio gradonačelnik Nauvooa, izglasan od Vijeća Pedesetorice za "proroka, sveštenika i kralja" i kandidat za predsjednika Amerike. Uostalom to nije ništa neuobičajeno. Imamo niz proroka koji su vjerovali da su zaista izabrani i da je Bog uz njih ali da to uključuje i poseban status i privilegije.

pa i tu niste upoznati sa istorijom. Smith je kandidirao za predsednika jer Guverner Misurija nije pomogao niti zaštitio "mormone" kada su bili prognani. On je mislio ako kadidira imaće veći uticaj da ih zaštiti pravnim putem. On je te iste godine ubijen. U istoriji SAD se vodi kao jedan ubijeni kandidt predsednika SAD. Dalje, veće pedesetorice ne postoji, nego veće sedamdesetorica, isto veće koje je postojalo i za vreme apostola. "Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset, pa ih posla po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam nameravao da dođe." (Luka 10:1). To takozvano "glasanje" se vrši dva puta godišnje, pa i danas u našoj crkvi. Narod crkve podiže ruku i priznaje najstarijeg apostola ali i ostale apostole, ne kako vi tvrdite za "proroka, sveštenika i kralja" nego za "proroka videoca i objavitelja". To "sveštenik i kralj" dolazi iz katoličke crkve. Ali sada nazad na temu da se Smith hvalio da je veće delo učinio od Isusa.
Iako nismo sigurni da li je to potpuno tačan citat, ali pretpostavimo da jeste. Kritičari tvde da su pročitali u ovoj izjavi da je prorok rekao da je učinio veće delo od Isusa Hrista. To nije tačno. Gledajući ceo tekst i okolnosti tog vremena, on jasnoi kaže da je bio u stanju da drži crkvu na okupu bolje od drugih, uključujući Isusa Hrista. A ne da je učinio veće delo od Hrista. Niko nikad nije niti će ikada učiniti veće delo osim Isusa Hrista.



Sigurno bi Džozef Smit bio prvi koji bi se složio da očuvanje Crkve na okupu nije ništa veće ili važnije delo od onoga što je Isus učinio. Ne postoji ništa tako značajno kao biti Bog Izrailjev, uzeti na sebe grehe sveta, umreti i vaskrsnuti da bi celo čovečanstvo moglo da živi. Sigurno je večni život najveći dar koji neko može dati.



Ipak, Sam Gospod je rekao: „Amin, amin, kažem vam, ko veruje u mene, činiće i dela koja ja činim, i činiće veća, jer ja idem k Ocu“. (Jovan 14:12). Na koje veće delo bi se Gospod mogao odnositi? Možda Gospod misli na veliko delo, ali svakako ne veće od njegovog. Na primer, za Jovana Krstitelja se kaže da je krstio više ljudi od Isusa, Pavle je možda bio najveći misionar, Mojsije je izbavio više Izraelaca iz zatočeništva, Noje je napravio veći brod, a Džozef Smit je duže držao Crkvu na okupu. Poenta treba da bude jasna: ako „veći“ znači mnoštvo, onda ima mnogo onih koji su ispunili Spasiteljevo obećanje da će Njegovi sledbenici činiti „veća dela“, a to uključuje i Džozefa Smita.



Džozef Smit nije rekao da je učinio veće delo od Isusa Hrista, već da je održao crkvu na okupu.

 

[Maki]

pa i tu niste upoznati sa istorijom. Smith je kandidirao za predsednika jer Guverner Misurija nije pomogao niti zaštitio "mormone" kada su bili prognani. On je mislio ako kadidira imaće veći uticaj da ih zaštiti pravnim putem. On je te iste godine ubijen. U istoriji SAD se vodi kao jedan ubijeni kandidt predsednika SAD. Dalje, veće pedesetorice ne postoji, nego veće sedamdesetorica, isto veće koje je postojalo i za vreme apostola. "Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset, pa ih posla po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam nameravao da dođe." (Luka 10:1).

http://[URL]https://www.churchofjesuschrist.org/study/history/topics/council-of-fifty?lang=eng

[/URL]
Vijeće pedesetorice.

To takozvano "glasanje" se vrši dva puta godišnje, pa i danas u našoj crkvi. Narod crkve podiže ruku i priznaje najstarijeg apostola ali i ostale apostole, ne kako vi tvrdite za "proroka, sveštenika i kralja" nego za "proroka videoca i objavitelja". To "sveštenik i kralj" dolazi iz katoličke crkve. Ali sada nazad na temu da se Smith hvalio da je veće delo učinio od Isusa.

http://[URL]https://www.josephsmithpapers.org/topic/council-of-fifty

[/URL]
"On 11 April 1844, the council voted to receive JS as “our Prophet, Priest & King."
To je zabilježio William Clayton.

http://[URL]https://www.josephsmith...-1846-volume-1-10-march-1844-1-march-1845/116

[/URL]
Može se originalni rukopis sa te sjednice pogledati na ovom linku.

Iako nismo sigurni da li je to potpuno tačan citat, ali pretpostavimo da jeste. Kritičari tvde da su pročitali u ovoj izjavi da je prorok rekao da je učinio veće delo od Isusa Hrista. To nije tačno. Gledajući ceo tekst i okolnosti tog vremena, on jasnoi kaže da je bio u stanju da drži crkvu na okupu bolje od drugih, uključujući Isusa Hrista. A ne da je učinio veće delo od Hrista. Niko nikad nije niti će ikada učiniti veće delo osim Isusa Hrista.

Sama tvrdnja da je bolje održao Crkvu na okupu od Hrista je skandalozna. Hristos je jedini koji okuplja Crkvu.

 

[Nefi]

http://[URL]https://www.churchofjesuschrist.org/study/history/topics/council-of-fifty?lang=eng

[/URL]
Vijeće pedesetorice.

http://[URL]https://www.josephsmithpapers.org/topic/council-of-fifty

[/URL]
"On 11 April 1844, the council voted to receive JS as “our Prophet, Priest & King."
To je zabilježio William Clayton.

http://[URL]https://www.josephsmith...-1846-volume-1-10-march-1844-1-march-1845/116

[/URL]
Može se originalni rukopis sa te sjednice pogledati na ovom linku.





Sama tvrdnja da je bolje održao Crkvu na okupu od Hrista je skandalozna. Hristos je jedini koji okuplja Crkvu.

Hristova crkva je nestala posle smrti apostola i nije trajala više od perioda jednog stoleća. Obnovljena Crkva Hristova je još uvek tu i to stolećima na zemlji. Ako tu činjenicu pogledamo, onda je On bio u pravu. Misija Isusa Hrista nije bila da održi svoju crkvu nego da sebe da kao žrtvu. To se ne može usporediti sa drugim događajem. Što se tiče Pedesetorice kao politički ne crkveni savet koji se nastavio kod Brigham Younga naslednika Smitha. Kao neka vrsta teokratskog političkog sistema, Samo to je palo u vodu posle objave da će se Sion kasnije obnoviti. Verovatno tek za vreme dolazka Isusa Hrista. Samo što to nema veze sa crkvom niti crkvenim učenjem jer je bilo čisto političko, kao što je bilo za vreme Mojsija. Mojsije je tada bio ne samo prorok nego i politički vođa. Samo tako nešto je za vreme Smitha bila utopija i mi kao člonovi crkve ne dajemo tom događaju veliki značaj.

 

[Nefi]

Hristova crkva je nestala posle smrti apostola i nije trajala više od perioda jednog stoleća. Obnovljena Crkva Hristova je još uvek tu i to stolećima na zemlji. Ako tu činjenicu pogledamo, onda je On bio u pravu. Misija Isusa Hrista nije bila da održi svoju crkvu nego da sebe da kao žrtvu. To se ne može usporediti sa drugim događajem. Što se tiče Pedesetorice kao politički ne crkveni savet koji se nastavio kod Brigham Younga naslednika Smitha. Kao neka vrsta teokratskog političkog sistema, Samo to je palo u vodu posle objave da će se Sion kasnije obnoviti. Verovatno tek za vreme dolazka Isusa Hrista. Samo što to nema veze sa crkvom niti crkvenim učenjem jer je bilo čisto političko, kao što je bilo za vreme Mojsija. Mojsije je tada bio ne samo prorok nego i politički vođa. Samo tako nešto je za vreme Smitha bila utopija i mi kao člonovi crkve ne dajemo tom događaju veliki značaj. Vi se previše bavite nevažnim detaljima što nema veze sa našm temeljnim učenjima. Tražite neke detalje koji deluju negativno da bi naša crkva ispala absurdna i smešna. To sam mnogo puta čuo od muslimana koji pišu loše o hrišćanstvu ali i obrnuto, gde se traže greške i gde se lično napadaju osobno vođe. To je danas u politici omiljena tema. Neznam da li je mudro ignorisanje 99 citata nekog koja pokazuju nečiji karakter, a staviti samo jedan koji ga negativno predstavlja.
Zamislite da sam vam o apostolu Petru rekao samo da je odsekao uho slugi prvosveštenika da je tri puta negirao da poznaje Spasitelja da ga je Spasitelj nazvao „malovernim“ i da ga je Spasitelj jednom ukorio kada je rekao: „Odlazi od mene, sotano“.
Šta biste mislili o Petru s obzirom na samo ove činjenice – da je nitkov, zao i veoma lošeg karaktera? Sve ove reference u Svetom pismu su istinite, ali kada se predstave izolovano, pogrešno predstavljaju čoveka. Ko je onda pravi Petar?
On je čovek koji je ostavio svoje ribarske mreže da bi sledio Isusa, čovek koga je izabrao Hrist da vodi svoju crkvu, čovek koji je video nebeske anđele, čovek koji je lečio bolesne i vaskrsavao mrtve, i čovek koji je dao svoj život za svedočanstvo o Isusu Hristu. Tek kada imamo sve činjenice možemo sagledati punu sliku dostojanstva i veličine te osobe.
Ali postoje oni kritičari koji izgleda žele da izaberu iz velikog broja informacija one tačke koje ponižavaju i ismevaju verovanje drugih. Napadaju karakter njihovih vođa a ako nemaju očevidne greške izmisle se neke.
Nema sumnje da je Joseph Smith i drugi pravili greške... Ali greške su bile male u poređenju sa divnim delom koji su gradili. Ukazivanje na mane i prikrivanje vrlina je pravljenje karikature. Karikature su zabavne, ali su često i ružne i neistinite.

 

[Maki]

Hristova crkva je nestala posle smrti apostola i nije trajala više od perioda jednog stoleća.

To mnogi kažu. Ali ne kaže Hristos. Hristos kaže:
"A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati." (Matej 16:18).

Obnovljena Crkva Hristova je još uvek tu i to stolećima na zemlji. Ako tu činjenicu pogledamo, onda je On bio u pravu.

Samo što tvrdnja da je Crkva Hristova otpala odmah nakon apostola od Hrista čini lažova.

Misija Isusa Hrista nije bila da održi svoju crkvu nego da sebe da kao žrtvu.

Misija Isusa Hrista je svakako uključivala i sakupljanje učenika i osnivanje Crkve.