Zašto nema monoteizma nigde u Bibliji

  • Pokretač teme Pokretač teme Nefi
  • Datum početka Datum početka
a onda nikako Bog ne bi mogao Bog bogova jer bi ta druga stvorenja bila jednako božanska kao i On Sam.
ne ako su ta bića savršena u ljubavi kao i sam Bog. Oni bi ga tada iz ljubavi slavili u vek vekova, kao svog Oca i kao svog Boga.
jer Božje delo je; "Jer gle, ovo je delo moje i slava moja – da ostvarim besmrtnost i večni život čoveka." (Mojsije 1:39)
Svaki put kada Bog ostvai besmrtnost i večan život nekome od nas on dobija veću slavu. Njegova slava će biti beskonačna kada spasi čovečanstvo. A zašto? jer ljubav svih spašenih, pevaće mu večno pesme i slaviće ga zauvek.
 
ne ako su ta bića savršena u ljubavi kao i sam Bog. Oni bi ga tada iz ljubavi slavili u vek vekova, kao svog Oca i kao svog Boga.
jer Božje delo je; "Jer gle, ovo je delo moje i slava moja – da ostvarim besmrtnost i večni život čoveka." (Mojsije 1:39)
Svaki put kada Bog ostvai besmrtnost i večan život nekome od nas on dobija veću slavu. Njegova slava će biti beskonačna kada spasi čovečanstvo. A zašto? jer ljubav svih spašenih, pevaće mu večno pesme i slaviće ga zauvek.
Ali zašto bi Ga slavili kao Boga ako su i oni sami bogovi po prirodi i samim tim jednaki po božanstvu?
 
Ali zašto bi Ga slavili kao Boga ako su i oni sami bogovi po prirodi i samim tim jednaki po božanstvu?
zato što su savršeni, i kao takvi apsolutno dobri. To znači da nisu egoisti kao Sotona, ne traži sebi čast nego samo svom Ocu.

Bog je jedna titula savršenog bića. Jedan Bog ima sva svojstva savršenstva. On ima potpunu istinu, potpunu ljubav, potpunu moć, potpunu pravdu, potpuni sud, potpunu milost, potpuno znanje i potpuno verovanje. Kao što je naš Bog savršen, On želi da i mi postanemo savršeni i imamo potpunu radost koju On ima. Znači, istu ljubav koju On ima prema nama imamo i mi prema Njemu, ako smo savršeni kao On.

Isus Hrist je pokazao svoju ljubav prema Bogu Ocu, i slavio ga u svemu. Ako čovek postane savršen kao Isus, On nemože više biti zli egosta.
 
zato što su savršeni, i kao takvi apsolutno dobri. To znači da nisu egoisti kao Sotona, ne traži sebi čast nego samo svom Ocu.

Bog je jedna titula savršenog bića. Jedan Bog ima sva svojstva savršenstva. On ima potpunu istinu, potpunu ljubav, potpunu moć, potpunu pravdu, potpuni sud, potpunu milost, potpuno znanje i potpuno verovanje. Kao što je naš Bog savršen, On želi da i mi postanemo savršeni i imamo potpunu radost koju On ima. Znači, istu ljubav koju On ima prema nama imamo i mi prema Njemu, ako smo savršeni kao On.

Isus Hrist je pokazao svoju ljubav prema Bogu Ocu, i slavio ga u svemu. Ako čovek postane savršen kao Isus, On nemože više biti zli egosta.
Pa ako su savršeni i jednaki Bogu po prirodi, onda ne bi bilo arogantno i pogrešno da Boga smatraju jednakim sebi i to ne bilo "traženje časti". Zato se i nameće zaključak da nijedno biće nije jednako Bogu.
 
Pa ako su savršeni i jednaki
Ljudi su svi isti, ipak postoje kraljevi, predsednici i drugi vođe sveta. Tako je i sa Bogom. Kao što vođe sveta imaju određene vlasti da vladaju, donose zakone itd, tako i Bog Otac nosi vrhovno sveštenstvo i tako ima vlasti i sile sa kojim vlada. To znači iako njegova deca mogu biti Bogovi kao i On, njemu jednaki, neće mu ipak nikada biti ravni jer je njegova slava veća. Takva slava se dobija dobrim delima. Drugi primer je moj zemaljski otac koji sada ima 89 godina. On je visik sveštenik, a to se sveštenstvo dobija većinom u dubokoj starosti. On ima veliko životno iskustvo i mudrost, pored toga je On moj otac, koji me je vaspitao, i trudio se da ima sve u životu. To zaslužuje veliku ljubav, i duboko poštovanje i to ga čini kao nekog koga još uvek pitam za savet iako i sam imam 62 godine. Ako sada mi, smrti i nesavršeni ljudi odajemo čast svom zemaljskom Ocu, ukoliko više će mu oni dati čast koji su načinjeni savršenima od Njega?
 
zaključak da nijedno biće nije jednako Bogu.
Ne piše li u pismu da Isus "koji je u obličju Božijem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno - to što je jednak Bogu... " (Filip 2:5-11), a ako je Isus jednak Bogu, a piše da mi možemo "doći "...do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta," (Ef 4:11-13)
a znamo da je puna mera Hristovog rasta "Božanstvo", zašto onda čovek nemože biti jednak Bogu? To ne učim ja, tako stoji napisano.
Ipak ako neko postane jednak Bogu, ne znači da mu je i ravan u slavi, jer naš Nebeski Otac ostaje zauvek naš Otac i Bog.

Mnogi misle da mi obožavamo Boga Oca jer imamo strah od Njega, i da ćemo i na nebu imati strah od njega, jer je On najmoćniji. Dobro je imati strah, ali je bolje imati ljubav i poverenje u njega. Jer nigde ne piše "Bog je strah" nego „Bog je ljubav” (1. Jovanova 4:8)
 
Ljudi su svi isti, ipak postoje kraljevi, predsednici i drugi vođe sveta.
Ali su ipak svi ljudi po prirodi i ja mogu reći da sam jednak sa predsjednikom Amerikom po svom čovještvu. Isto tako ispada da bi anđeli mogli reći za sebe da su jednaki Bogu, ako imaju božansku prirodu. Ali ne govore. Uvijek se stavljaju daleko daleko ispod Boga.

Tako je i sa Bogom. Kao što vođe sveta imaju određene vlasti da vladaju, donose zakone itd, tako i Bog Otac nosi vrhovno sveštenstvo i tako ima vlasti i sile sa kojim vlada. To znači iako njegova deca mogu biti Bogovi kao i On, njemu jednaki, neće mu ipak nikada biti ravni jer je njegova slava veća.
Zanemaruješ da je jedna od poruka Svetog Pisma upravo ta da vladari i moćne vođe nisu neki nadljudi koji su savršeni i bezgrešni, već grešni ljudi jednaki po tome sa bilo kojim drugim ljudima. Zbog toga paralela sa ljudskim vladarima ne može opstati.
 
Ne piše li u pismu da Isus "koji je u obličju Božijem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno - to što je jednak Bogu... " (Filip 2:5-11),
Hristos je Bog, tako da je On jednak sa Ocem po božanstvu. Otac, Sin i Duh Sveti nisu isto što i druga stvorena bića.

a ako je Isus jednak Bogu, a piše da mi možemo "doći "...do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta," (Ef 4:11-13)
a znamo da je puna mera Hristovog rasta "Božanstvo", zašto onda čovek nemože biti jednak Bogu? To ne učim ja, tako stoji napisano.
Stoji napisano da možemo doći do savršenog ČOVJEKA. Hristos je i savršeni Bog i savršeni čovjek.
 
Hristos je Bog, tako da je On jednak sa Ocem po božanstvu. Otac, Sin i Duh Sveti nisu isto što i druga stvorena bića.
razumem tvoj stav iako ga ne delim. Znam da je učenje o Trojstvu za tebe merodavno. Iako je pravoslavna crkva, po učenju o trojstvu najbliža istini, smatram da učenje o Trojstvu nijo Biblijsko i pre se može naći u Mormonovoj knjizi, samo što mi ne verujemo u učenje o Trojstvu, nego verujemo u Božanstvo. Razlika je jer mi ne verujemo da su Otac, Sin i sveti Duh iste suštine, nego da su Oni fizički tri odvojena bića, čije je jedinstvo duhovne vrste, u kojem jedinstvu je Bog Otac vrhovni Bog.
 
Stoji napisano da možemo doći do savršenog ČOVJEKA. Hristos je i savršeni Bog i savršeni čovjek.
Mi verujemo da se na Adamovog jeziku Bog naziva "čovek svetosti". Ako smo mi zaista bukvalno njegova deca, a Isus je bio Bog koji je sišao na zemlju i postao čovek, i posle toga ponovo postao Bog, onda možemo i mi doći do pune mere Hristovog rasta, do savršenog čoveka, ajedan savršen čovek znači biti božanstven.
Ne moramo mi tu da delimo naše mišljenje u tome, ali hoću da ukažem na to da su skoro svi crkveni Oci verovali u to da čovek može postati Bogom.
Mnogi crkveni oci - uticajni teolozi i učitelji u ranom hrišćanstvu - učili su se da čovek može postati poput Boga. Prema savremenim istoričarima i teolozima, doktrina "Apoteoza" da čovek može postati bog - bila je veoma proširena u prvim veku posle Hristove smrti:

"... Ideja o bogo-čoveku je bila poslednja i najviša; od Teofila, Irineja, Hipolita Rimskog i Origena nalazimo je kod skoro svih starih Otaca rane Crkve, kod Atanasija, Kod Kapadikijskim Hrišćanima, Apolinara, Efraima Sirijskog, Epifanija itd. između ostalih, " " (Istorija dogme " “, 1990)

Crkveni Otac Irinej, koji je živeo do oko 202g. posl. Hr. zauzeo je stav da je Isus Hrist postao čovek da bi nas zbog njegove beskonačne ljubavi, napravio Ono što je On. Jednim Bogom.

Kliment Aleksandrijski (otprilike 150. do 215. godine nove ere) napisao je da je Isus „[božanska reč] postao čovek tako da kroz njega možemo postati poput Boga“

Vasilije Veliki (330. do 379. n. E.) Takođe je bio zadovoljan zbog ove perspektive - ne samo da „bude sličan Bogu“, već „kao najviši od svih da postane Bog“.
 
Mi verujemo da se na Adamovog jeziku Bog naziva "čovek svetosti". Ako smo mi zaista bukvalno njegova deca, a Isus je bio Bog koji je sišao na zemlju i postao čovek, i posle toga ponovo postao Bog, onda možemo i mi doći do pune mere Hristovog rasta, do savršenog čoveka, ajedan savršen čovek znači biti božanstven.
Ne moramo mi tu da delimo naše mišljenje u tome, ali hoću da ukažem na to da su skoro svi crkveni Oci verovali u to da čovek može postati Bogom.
Mnogi crkveni oci - uticajni teolozi i učitelji u ranom hrišćanstvu - učili su se da čovek može postati poput Boga. Prema savremenim istoričarima i teolozima, doktrina "Apoteoza" da čovek može postati bog - bila je veoma proširena u prvim veku posle Hristove smrti:

"... Ideja o bogo-čoveku je bila poslednja i najviša; od Teofila, Irineja, Hipolita Rimskog i Origena nalazimo je kod skoro svih starih Otaca rane Crkve, kod Atanasija, Kod Kapadikijskim Hrišćanima, Apolinara, Efraima Sirijskog, Epifanija itd. između ostalih, " " (Istorija dogme " “, 1990)

Crkveni Otac Irinej, koji je živeo do oko 202g. posl. Hr. zauzeo je stav da je Isus Hrist postao čovek da bi nas zbog njegove beskonačne ljubavi, napravio Ono što je On. Jednim Bogom.

Kliment Aleksandrijski (otprilike 150. do 215. godine nove ere) napisao je da je Isus „[božanska reč] postao čovek tako da kroz njega možemo postati poput Boga“

Vasilije Veliki (330. do 379. n. E.) Takođe je bio zadovoljan zbog ove perspektive - ne samo da „bude sličan Bogu“, već „kao najviši od svih da postane Bog“.
Pa kako sam ti i rekao. Sveti Oci jesu učili da čovjek može postati bog, ali ne po prirodi nego po blagodati. To je oboženje ili teozis.
 
Pa kako sam ti i rekao. Sveti Oci jesu učili da čovjek može postati bog, ali ne po prirodi nego po blagodati. To je oboženje ili teozis.
dobro onda ostavimo to "po prirodi Božjoj" na stranu. Mislim da se ipak donekle slažemo. A ovo što nismo, nije tako bitno. nadam se da ćemo jednog dana saznati šta je "priroda Božja."
 
Biblija priznaje postojanje brojnih drugih bogova od početka do kraja i tako, u meri u kojoj razumete, monoteizam je verovanje da ne postoje drugi bogovi.

Potpuno postbiblijski nadovezuje se na prve grčke filozofske ideje o tome šta je božanstvo i posebno na pojam da je ono jedinstveno, jedinstveno i superlativno i to su prvenstveno postbiblijske inovacije, ali se takođe nadovezuje na ideju stvaranja iz ničega, što je nešto što se razvilo među hrišćanskim apologetima krajem 2. veka nove ere i takođe se nigde ne može naći u Bibliji, a reč monoteizam je zapravo skovao 1660. godine Kembridžski apologeta po imenu Henri Mur i nije je koristio kao analitički okvir koji je primenjen na sve različite dogmatske tradicije širom sveta, već je korišćena kao vrednosni sud i identitetski obeleživač kako bi se uzdiglo hrišćanstvo iznad bilo koje i svih ostalih verskih tradicija.

Mnogo toga što je Henri Mur radio bilo je poricanje monoteizma tradicijama poput islama i materijalističkijim tradicijama koje su identifikovale materijalni svet kao od jednog Boga i Mur je odbacio monoteizam ovih tradicija zasnovanih na ideji da je njihov koncept Boga bio neadekvatan, tako da zapravo nije bilo u pitanju broj bogova, već priroda jednog Boga i od tada monoteizam funkcioniše prvenstveno kao vrednosni sud i obeleživač identiteta.

Taj analitički okvir nije robustan i nigde se ne može naći u Bibliji. Znam da će mnogi ljudi ukazati na odlomke iz Isaije: "Ja sam Bog i pored mene nema drugog", ali ovo nije poricanje postojanja drugih bogova, ovo poriče samo relevantnost drugih bogova za Božji odnos sa Izraelom, jer takođe vidimo u Isaiji i drugde istu retoriku stavljenu u usta personifikovanih gradova poput Vavilona, Ninive i Moava gde kažu da sam ja i da nema drugog pored mene, a ideja ovde očigledno nije da se ovi gradovi zamišljaju kao da su jedini gradovi koji postoje, ideja je očigledno da su ovi gradovi jedini gradovi koji su važni svojim narodima, baš kao što to imamo u Isaiji sa Jehovom.

To je retorika koja insistira da je Jehova jedini Bog koji je važan Izraelcima ili Judinim lokacijama, i to je baš kao što za neke ljubitelje sporta i fudbala samo jedan tim relevantan za njih. Za takve nema drugih pravih timova, i da je njihov tim sve a ostali nisu ništa, oni su manje od ničega, oni nisu pravi tim to je potpuno ista vrsta retorike koju vidimo da se koristi u Isaiji gde autor i dalje govori o drugim bogovima iz Božanskog saveta, na nebesku vojsku koju je bezbrojna i nijedan ne nedostaje, i pominje prvobitne bitke na nebu, tako da zapravo nemamo nikakvo filozofsko poricanje postojanja drugih bogova nigde u Bibliji.

Ali opisuje da je Jehova sve viši, uzvišeni i obuhvata više Božanske funkcionalnosti drugih Božanskih bića dok su ta druga Božanska bića svedena na anđeoski status ili degradirana na demonski status i na sile i vladare i kneževine i stvari slične tome:

Imamo na primer Pavla u 1. Korinćanima 10:20 koji citira Ponovljeni zakon 32:17 u smislu da ono što žrtvuju idolima, žrtvuju đavolima, a ne Bogu ili demonima, a ne Bogu. Sada kada pogledate hebrejski tekst Ponovljenog zakona 32:17, postoji suprotna klauzula gde se kaže "šedim", što se tradicionalno prevodi sa demonima, kao, bogovima koji to nisu.

"Šedimi" su identifikovani kao Elohimi kao bogovi i zato Pavle kategoriše demone kao bogove, kao što su to učinili grčki prevodioci septuagente, kao što su to učinili autori mnogih tekstova u svicima sa Mrtvog mora, kao i drugi koji su učinili nebesa punih bogova, i zato Pavle kaže da postoji mnogo bogova i mnogo gospodara, i kaže, ali za nas postoji samo jedan Bog Otac. I ako se ovo može protumačiti kao da postoji samo jedan Bog, verovatnije je da je Pavle nameravao da kaže da za nas postoji samo jedan Bog koji je zaista važan. Mi obožavamo samo jednog Boga koji je Bog Otac.

Postoji mnogo dobrih naučnih radova koji govore o ovome, kao i uređenoj knjizi o tome zašto nema monoteizma u Bibliji koja okuplja doprinose brojnih fenomenalnih naučnika, zato obratite pažnju na to i imajte na umu da nema monoteizma nigde u Bibliji koji je postbiblijska filozofska inovacija koju zatim okrenemo i retrospektivno prebacimo na Bibliju kako bismo mogli da održimo osećaj ideološke zajednice između verskih tradicija danas i verskih tradicija koje su bile odgovorne za sastav biblijskog teksta, ali to je više varljivo nego što je stvarnost i pogodno.



Zanimljivo izlaganje .
Ali radi se o hebrejskom jeziku u kojem je svaki svećenik Bog , svaki upravitelj je Bog , svaki Anđeo je Bog , i stvoritelj je Bog , i prorok je Bog , i pismoznanci su bili bogovi , o njima piše psalam 82:6
6 Ja rekoh: »Bogovi vi ste, i svi ste sinovi Svevišnjega.

A taj citat citira Isus .

E sad jedna stvar koju vi ne možete dokučiti da je na hebrejskom jeziku pravi Bog drugačije označen , ne sa riječju Elohim , u svakodnevnom govoru nisu nikoga napadali zbor riječi elohim , kada bi nekome rekao tu riječ .
Pogledajte slijedeći primjer :
Matej 19:16-17

16 I gle, jedan, pristupivši mu, reče: »Učitelju dobri, što dobroga da učinim kako bih imao život vječni?«

17 A on mu reče: »Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar osim Jednoga — Boga…. (VB)

Daklem Isus ipak nije dozvolio da ga se izjednači s Bogom .
Jer svi su elohim ali je samo jedan dobar !

Razumijete .

Daklem kad Biblija kaže da ima raznih bogova - ima ih , ali se samo zovu bogovima , ne morate ih se bojati kao onoga koji je dobar .

Pošto se i anđeli zovu bogovima i mnogi su pali anđeli , moguće je da se pojave o čuda , jer anđeli mogu tu i tamo nešto učiniti , ali ne kao dobri Bog !
Dobri Bog Jehova ima silu da istog momenta učini ono za što ga moliš .

dok pali anđeli mogu kroz rituale da utiču na ljude i njihove okolnosti , kad ih NETKO nagovori da učestvuju u nečemu , tada mogu da utiču na ljude .

Nasuprot njima Jehova može direktno utjecati na srce bitnih ljudi da promjene svoje odluke .

Može i tako utjecati da pogine zao čovjek .
On je svima dao život i jedini je koji vidi u sva srca i pravedno sudi .
Ostali se samo zovu bogovima !
 
Pošto ih Bog naziva Bogovima i svojom decom, ko smo mi da sumnjamo u reči Božje.
Pođimo od Pavlove poslanice Hebrejima gdje kaže da Bog ne zove anđele sinovima ,

Heb 1:3-5
3 On, koji je odsjaj slave i otisak bića njegova te sve nosi riječju sile svoje, pošto kroz sebe izvrši očišćenje grijeha naših, sjede zdesna Veličanstvu u visinama;

4 postade toliko vrsniji od anđelā koliko je uzvišenije od njih baštinio ime.

5 Ta kojemu od anđelā ikada reče: Ti si Sin moj, ja te danas rodih? I opet: Ja ću njemu biti Otac, a on će meni biti Sin?
( VB )

Sad vidi - ova tri stiha otkrivaju mnogo o Kristu i o Bogu i o anđelima .

Stih br 4 kaže da je postao vrsniji od anđela - a to znači da je bio anđeo , jer da je oduvjek bio vrsniji od anđela ne bi mogao postati vrsniji .

To razumiješ ?

Sad vidi Pavle pita : kojemu od anđela ikada Bog reče : ti si sin moj ? Citira psalme 2:7
U Pavlovo vrijeme Židovi još nisu prepravljali svoje spise - odnosno stari zavjet !
Izmjena je došla tek u 3. Stoljeću nakon Krista .

To znači da vi imate krivotvorene Biblije koje kažu da su svi anđeli sinovi božiji .

Tako da to ispada kao svađa dva brata - poput Kaina i Abela , a nije tako , samo je jedan sin božiji , ostali su samo anđeli .

Zato stari prijevod starog zavjeta - Grčka septougvinta ili LXX prevodi anđeli na mjestima gdje su u krivotvorenim Biblijama Sinovi božiji .

Daklem Bogu se vjerovati treba ali ljudima ne , jer lažu za sitan novac !
 
Pođimo od Pavlove poslanice Hebrejima gdje kaže da Bog ne zove anđele sinovima ,
Anđele ne zove Bogovima, jer još nisu došli na zemlju i postali ljudi, bili iskušani i odlučili se da slede Hrista. Tek tada postaju deca Hrista i Boga Oca, i tek tada se nazivaju Bogovima. Isto kao što je Isus bio poslušan Ocu i postao viši od anđela, može i čovek, koji je bio u svemu poslušan Bogu i primao njegovu reč, postati veći od anđela. Koga Bog uzvisi do trećeg neba on postaje Bog, i anđelu će mu služiti.

Mnogi crkveni oci - uticajni teolozi i učitelji u ranom hrišćanstvu - učili su se da čovek može postati poput Boga. Prema savremenim istoričarima i teolozima, doktrina "Apoteoza" da čovek može postati bog - bila je veoma proširena u prvim veku posle Hristove smrti:

"... Ideja o bogo-čoveku je bila poslednja i najviša; od Teofila, Irineja, Hipolita Rimskog i Origena nalazimo je kod skoro svih starih Otaca rane Crkve, kod Atanasija, Kod Kapadikijskim Hrišćanima, Apolinara, Efraima Sirijskog, Epifanija itd. između ostalih, " " (Istorija dogme ", „Dogmengeschichte“, 1990)

Crkveni Otac Irinej, koji je živeo do oko 202g. posl. Hr. zauzeo je stav da je Isus Hrist postao čovek da bi nas zbog njegove beskonačne ljubavi, napravio Ono što je On. Jednim Bogom.

Kliment Aleksandrijski (otprilike 150. do 215. godine nove ere) napisao je da je Isus „[božanska reč] postao čovek tako da kroz njega možemo postati poput Boga“

Vasilije Veliki (330. do 379. n. E.) Takođe je bio zadovoljan zbog ove perspektive - ne samo da „bude sličan Bogu“, već „kao najviši od svih da postane Bog“.

Origen: "... Neki ne cene ono što smo rekli stavljajući Oca kao jedinog istinitog Boga, i priznajući da druga bića osim pravog Boga mogu postati bogovi imajući udela u Bogu ." (Origenov komentar o Jovanu 2 : 3)

Apoteoza" je znači izvorno učenje.
 
Zadnje uređeno:
Anđele ne zove Bogovima, jer još nisu došli na zemlju i postali ljudi, bili iskušani i odlučili se da slede Hrista. Tek tada postaju deca Hrista i Boga Oca, i tek tada se nazivaju Bogovima. Isto kao što je Isus bio poslušan Ocu i postao viši od anđela, može i čovek, koji je bio u svemu poslušan Bogu i primao njegovu reč, postati veći od anđela. Koga Bog uzvisi do trećeg neba on postaje Bog, i anđelu će mu služiti.

Mnogi crkveni oci - uticajni teolozi i učitelji u ranom hrišćanstvu - učili su se da čovek može postati poput Boga. Prema savremenim istoričarima i teolozima, doktrina "Apoteoza" da čovek može postati bog - bila je veoma proširena u prvim veku posle Hristove smrti:

"... Ideja o bogo-čoveku je bila poslednja i najviša; od Teofila, Irineja, Hipolita Rimskog i Origena nalazimo je kod skoro svih starih Otaca rane Crkve, kod Atanasija, Kod Kapadikijskim Hrišćanima, Apolinara, Efraima Sirijskog, Epifanija itd. između ostalih, " " (Istorija dogme ", „Dogmengeschichte“, 1990)

Crkveni Otac Irinej, koji je živeo do oko 202g. posl. Hr. zauzeo je stav da je Isus Hrist postao čovek da bi nas zbog njegove beskonačne ljubavi, napravio Ono što je On. Jednim Bogom.

Kliment Aleksandrijski (otprilike 150. do 215. godine nove ere) napisao je da je Isus „[božanska reč] postao čovek tako da kroz njega možemo postati poput Boga“

Vasilije Veliki (330. do 379. n. E.) Takođe je bio zadovoljan zbog ove perspektive - ne samo da „bude sličan Bogu“, već „kao najviši od svih da postane Bog“.

Origen: "... Neki ne cene ono što smo rekli stavljajući Oca kao jedinog istinitog Boga, i priznajući da druga bića osim pravog Boga mogu postati bogovi imajući udela u Bogu ." (Origenov komentar o Jovanu 2 : 3)

Apoteoza" je znači izvorno učenje.
šta sad ja trebam tebi kontrirati sa budističkim spisima ? Ili da citiram mahat ma ghandija ?
Koga ćeš mi tu još navesti kao autoritet Babu vangu ? Znaš li da je žena bila slijepa a hodala kao da vidi ? Hoćeš link iz story magazina gdje srpski znanstvenik tvrdi da su Srbi prvi nastali narod ? Ili ćemo pričati o oblačnom vremenu , i zašto u Londonu pada manje kiše nego u Rimu ?
Možda metereološki centar zna bolje ?
 
šta sad ja trebam tebi kontrirati sa budističkim spisima ?
Hrišćani iz prvog veka bisu verovali u unkarnaciju, ali su verovali u duhovno predpostojanje na nebu. To je razlika kao dan i noć, pored toga to se učenje može naći u Bibliji i kod nekih važnih crkvenih otaca, kao naprimer kod Origena. Njegova tvrdnja u njegovim knjigama je da je ovo učenje bilo izvorno i apostolsko.
Po naredbi Cara Justiniana, na 5. sveukupnom Saboru u Konstantinopelu u 553 g. zabranjeno je učenje, o preegzistenciji čovekovog duha.
 
Nazad
Vrh